Srbija - Slovenija (20.30)!

Da nam je neko pred početak Eurobasketa rekao da ćemo se boriti za titulu sa reprezentacijom koja nikada nije osvojila medalju na velikim takmičenjima, ne samo da bismo bili oduševljeni obezbeđenim srebrom, nego bismo bili uvereni u trijumfalan ishod, pitajući se da li je moguće da ćemo posle svih problema sa otkazima i povredama uopšte doći do finala i u njemu imati tako lak zadatak.

Sport, naravno, ne bi bio tako interesantna i strastvena stvar, kada bi se na terenu sve odvijalo po unapred zadatim parametrima.

Slovenija se kroz osam utakmica bez poraza pokazala kao talentovana, brza, energična, fizički jaka i šuterski potentna ekipa, koja po prikazanim igrama i protivnicima koje je otpisala ulazi u finale kao blagi favorit. Pogotovo ako Stefan Jović ne bude na 100 odsto posle povrede skočnog zgloba u polufinalu.

Dragić, Dončić i ekipa "tukli" su Grčku, razbili Francusku u meču za prvo mesto u grupi, otpisali Porzingisa i Letoniju u četvrtfinalu, "penzionisali" Navara i starijeg Gasola u polufinalu. Svaka čast! Kapa dole!

Međutim, u ovom sistemu takmičenja i to zlato mora da se zaradi. To što su Slovenci tokom turnira pobeđivali objektivno jače timove nego što ih je pobeđivala Srbija, sada ne znači skoro ništa.

Aleksandar Đorđević u subotu je na konferenciji za novinare izgovorio nekoliko rečenica koje nagoveštavaju da će "orlovi" izaći na teren bez respekta i samo sa jednom idejom - da uzmu titulu, iako bi i srebro bila velika stvar za sastav u kome nema sedmorice "srebrnih" iz Rija i Bjelice.

"U polufinalu su odigrali impresivno u odnosu na protivnika koji im je to dozvolio. Mi smo drugi protivnik i izlazimo na teren sa našim oružjem. Izvolite, kome je drago, neka izvoli u bitku. Ne možemo da ih gledamo kako lepo izgledaju na terenu. Uzdamo se u naše stvari, našu sigurnost i hrabrost i ništa drugo. Imamo veliko samopouzdanje i neka drugi razmišljaju o nama", rekao je "Sale Nacionale".

Slovenija u Igoru Kokoškovu ima sjajnog stratega, ali utisak je da "zmajčeki" ipak glavnu snagu crpe iz vanserijskog talenta Dragića i Dončića, pored kojih ostatak ekipe ima mnogo prostora i mogućnosti da kvalitetno obavi svoje zadatke.

Srpski košarkaši u Đorđeviću imaju trenera - osvedočenog šampiona, na neki način i "lajf kouča", koji je pre svega uspeo da ih ubedi da i bez Teodosića, Markovića, Kalinića, Raduljice... mogu da izvuku iz sebe to što je potrebno za let do neslućenih visina, a tek onda da im podeli uloge i organizuje u tim koji zna da igra pobedničku košarku (Đorđević se tu samo nadovezuje na "klicu" koju su u ovim momcima posejali Duško Vujošević i Dejan Radonjić, ali to je posebna tema).

Zapitajte se, šta biste dali da se nađete na poslednjem sastanku "orlova" pred polazak u dvoranu i u svlačionici pred izlazak na parket? Tu će sigurno biti reči i poruka od kojih podilaze žmarci... I te Saletove reči biće dodatno "gorivo" za meč koji se igra srcem i glavom, više nego rukama i nogama.

Kada pogledate Đorđevićevu stranicu na Wikipediji, u okviru gde su nabrojane medalje sve se žuti od zlata. Taj čovek je i kao igrač i kao trener gubio finala velikih takmičenja samo od najvećih zvezda NBA lige. I prvenstveno zbog njega, danas niko u svetu ne može "hladno" da se opkladi na pobedu Slovenije, iako je do finala pokazala najviše.
Ako utakmica uđe u neizvesnu završnicu, "na jednu loptu", kako ne verovati da će, recimo, Bogdan Bogdanović, inspirisan Saletovim trojkama iz Istanbula 1992, Atine 1995. i Badalone 1997. uraditi nešto slično?

Biće to sjajna utakmica, uživajmo u njoj!