Zove se Aito Garsija Reneses, ali dovoljno je reći samo Aito.

Legendarni španski stručnjak, rođen u Madridu daleke 1946. godine, proglašen je Trenerom godine u Evrokupu, nakon što je berlinsku Albu doveo do finala, u kome će se od 9. aprila boriti sa Valensijom za trofej i mesto u Evroligi.

Aito je ovo priznanje zaslužio ne samo rezultatom Albe, koji je iznad očekivanja u odnosu na "papirnati" kvalitet tima, već i stilom igre zbog koga su "albatrosi" čitave sezone bili jedan od najvećih magneta za gledaoce.

Alba je sa 22,5 asistencije po utakmici u ovom trenutku treća ekipa u istoriji Evrokupa, a sa prosekom od 88,5 postignutih poena zauzima osmo mesto, s tim da su svi timovi iznad nje na ovoj tabeli odigrali manje utakmica u jednoj sezoni, pa im je samim tim bilo lakše da održe visoku efikasnost.

Berlinski tim tokom sezone je imao mnogo problema sa povredama, posebno na bekovskim pozicijama, ali uspeo je da postigne 212 trojki uz 42 odsto preciznosti, što je dovoljno za drugo mesto u istoriji Evrokupa, u konkurenciji timova sa najmanje 18 odigranih mečeva u sezoni.

Pod Aitovim vođstvom ostvarili su ukupan skor 16-5, osvojivši prvo mesto u Top 16 fazi, a potom su eliminisali španske predstavnike, Unikahu i Andoru. Protiv Unikahe u četvrtfinalu, izgubili su prvi meč kod kuće košem u poslednjem sekundu, a onda u Malagi dobili revanš sa 20 poena razlike!

Berlinska četa je na čak šest utakmica postigla 100 ili više poena, igrajući čvrstu odbranu, iz koje su sledile kontre i brza tranzicija, sa punom slobodom da se šutne van linije od 6,75 metara.

Treba istaći da je Aito sve to postigao sa timom čiji najiskusniji igrač Luk Sikma ima 29 godina.

Kada se podvuče crta, Partizan je jedna od retkih ekipa koja je uspela ne samo da pobedi, nego i da nadigra Albu, u meču drugog kola Top 16 faze - 78:66 u dvorani "Aleksandar Nikolić".

Aito je ozbiljnu trenersku karijeru počeo 1983. u Huventudu, a vodio je još Barselonu (čak 17 godina), Unikahu, Sevilju, Gran Kanariju i reprezentaciju Španije, sa kojom je na Olimpijskim igrama u Pekingu osvojio srebrnu medalju, namučivši u finalu "Drim tim" SAD.

Ima devet titula prvaka Španije, pet Kupova kralja, osvajao je evropski Kup pobednika kupova i Kup Radivoja Koraća, zatim i Evrokup 2008. godine, dok u Kupu šampiona i Evroligi iz šest odlazaka na Fajnal for i četiri finalne utakmice (1989, 1990, 1996, 1997) nije uspeo da izvuče nijedan trofej.

Poseban kuriozitet je da su njegovu Barselonu sva četiri puta savladali timovi predvođeni srpskim trenerima - dva puta splitska Jugoplastika, sa Božom Maljkovićem, zatim Maljkovićev Panatinaikos i konačno Olimpijakos pod dirigentskom palicom Dušana Ivkovića!

Bez obzira na to, Aito se uvek svežim pogledom na košarku i razvijanjem na desetine mladih igrača, pokazao jednim od najznačajnijih stručnjaka u istoriji igre pod obručima u Evropi.

On je prvi koji je dva puta u karijeri proglašen Trenerom godine Evrokupa. Po jednom su tu nagradu dobili Saša Obradović, Pedro Martinez, Mauricio Buskalja, Andrea Trinkijeri, Fotis Kacikaris, Jure Zdovc, Aleksandar Petrović, Ilijas Zuros i Oktaj Mahmuti.