Mesina uzalud čekao NBA posao: Olimpija našla trenera?

Pet godina nakon što je napustio evropsku košarku i prihvatio ulogu asistenta Gregu Popoviču u San Antoniju, najtrofejnijem italijanskom treneru izgleda da je u 60. godini života postalo jasno da će teško ostvariti cilj koji je postavio - da samostalno vodi Sparse ili neki drugi NBA tim.

Italijanski portal "Sportando" objavio je da se Etore Mesina (59) i njegov agent Igor Krespo nalaze u Milanu, gde se ovih dana razgovaralo o mogućnosti da četvorostruki osvajač Evrolige postane novi trener Olimpije, odnosno da na tom mestu nasledi devet godina mlađeg zemljaka Simonea Pjaniđanija.

Međutim, ovaj strogo košarkaški portal naglasio je da vlasnik slavnog kluba iz "Mediolanum foruma", italiajanski modni mogul Đorđo Armani, pre odluke o rastanku sa Pjaniđanijem posle dve prosečne sezone u Evroligi i gubitka titule prvaka Italije u polufinalnoj seriji plej-ofa sa Sasarijem (0:3).

Armani bi uporedo sa odlukom o otkazu Pjaniđaniju, koji ima ugovor do 2020. godine, morao da reši još dva goruća pitanja u klubu - ko će biti novi predsednik, a ko novi generalni direktor.

Nezadovoljan pravcem u kom se Olimpija razvija punih 11 godina od kada je postao većinski vlasnik, slavni kreator započeo je kadrovsku "čistku" u kojoj verovatno neće poštedeti ni Pjaniđanija, a navodno je Mesinin signal da je spreman da se vrati u evropsku košarku samo pogoršao poziciju aktuelnog trenera ekipe.

Mesina, Sicilijanac iz Katanije, počeo je trenerskim poslom da se bavi 1989, šampion Evrope bio je četiri puta - 1998. i 2001. sa Virtus Bolonjom, a 2006. i 2008. sa CSKA Moskvom.

Virtus i CSKA je trenirao dva puta, dok je jednom vodio Benetom Trevizo i Real Madrid. Selektor Italije bio je od 1993. do 1997, pa od 2015. do 2017. godine.  

Prvi pokušaj da uspe u NBA ligi završen je brzo i neslavno posle epizode u Los Anđeles Lejkersima, gde je u sezoni 2011/12 radio kao konsultant trenera Majka Brauna. Dovođen je u vezu sa Sakramento Kingsima, potom i Toronto Reptorsima, ali se posle samo godinu dana u SAD vratio u Evropu, tačnije u Rusiju i na klupi CSKA nasledio svog velikog rivala, Dušana Ivkovića.

Ispostavilo se da ni Italijan, poput velikana srpske i jugoslovenske košarke, nije uspeo da osvoji Evroligu sa "armejcima". Kada ga je u julu 2014, nedugo po osvajanju pete titule šampiona sa Sparsima, lično Popovič pozvao da mu se pridruži u Teksasu... Mesina nije imao dilemu.

Po svemu sudeći, pet godina stariji i pet sezona iskusniji, Etore se sprema da napadne i petu titulu prvaka Evrope. Da li je to dostižno u "Mediolanumu"? Teško je reći.

Olimpija će sledeće sezone 13. put u nizu igrati Evroligu. U prethodnoj verziji ovog takmičenja iz devet pokušaja samo tri puta stigla je u Top 16 fazu, a jednom do četvrtfinala (2013/14). Od uvođenja ligaškog sistema, crveni su pod vođstvom Jasmina Repeše bili poslednji, pod Pjaniđanijem pretposlednji i 12. na tabeli.

Ali...

Ne treba zaboraviti da se, ipak, radi o usnulom gigantu, klubu koji ima tri titule prvaka Evrope (1966, 1987, 1988) uz još dva finala i četiri polufinala Fajnal-forova, ali i tri Kupa Saporta (1971, 1972, 1976) i još tri Kupa Koraća (1985, 1993).

Poslednji međunarodni trofej osvojen je u vreme kada je publiku i Milanu uveseljavao Aleksandar Đorđević, čiji je odlazak u Fortitudo iz Bolonje nadomestio još jedan velikan srpske košarke, Dejan Bodiroga.

On je pod vođstvom Boše Tanjevića doneo Milanu "duplu krunu" 1996, pa i sam otišao, a ispostavilo se da je publika u "Mediolanumu" čekala 18 godina na narednu titulu, 20 na Kup, dok čekanje na evropski trofej i dalje traje.

Organizaciono-finansijski kolaps iz 90-ih potrajao je do Armanijevog ulaska u klub 2008. godine. Milanisti imaju 28 "skudeta", nijedan u periodu od 1996. do 2014, a tri od tada. Na Kup su takođe čekali od 1996, osvojili ga 2016. i 2017, pa sada imaju šest trofeja u vitrinama.