Biti košarkaš, sportista, ne znači samo da trčite, ubacujete loptu u koš. Znači i da ste uzor onima koji dolaze, da se obrazujete, širite vidike, "radite na sebi"... Pojedini treneri kao važni ljudi u karijerama svakog sportiste, njihovi učitelji, pokušavaju da utiču na svoje đake i prošire im znanja i saznanja.

Takav je i selektor nacionalnog tima Aleksandar Đorđević. Odjeknula je vest da je ekipu poveo na susret sa preživelim herojima sa Košara i Paštrika koji su se borili za otadžbinu. Mnogi su dali život za to.

Upitan za tu posetu, Đorđević je danas novinarima na Kopaoniku rekao da je vodio ekipu pre svega da pokažu poštovanje prema tim ljudima, ali i da ih saslušaju.

"Bili smo gosti manifestacije, koju su organizovali drugi ljudi. Prihvatili smo poziv, jer smo svesni da je nama lično - ne samo kao sportistima koji nose majicu reprezentacije - izuzetno važno da čujemo i saznamo njihovu priču, a pre svega da pokažemo respekt prema ljudima koji su se borili za našu zemlju, prema onima koji su izgubili živote i onima koji su ih sačuvali", rekao je Đorđević.

Đorđević je iskoristio priliku da citira nekadašnjeg saigrača, sada predsednika KSS Predraga Danilovića, koji se sa "orlovima" nalazi na Kopaoniku i takođe je bio prisutan na pomenutom događaju.

"Sale je imao sjajan, kratak govor. Izrekao je jednu misao koju su i igrači zapamtili - 'Naša utakmica je samo na pobedu i poraz, a njihova je bila na život i smrt i zato je mnogo važnija'".

BITKA KOŠARE

Neprijatelj je bio višestruko nadmoćniji, pa se nešto više od 1.000 srpskih vojnika branilo od napada hordi koje su brojale između 5.000 i 6.000 Albanaca. Naša vojska je odolevala napadima sve do 14. juna, kada se, po Kumanovskom sporazumu povukla sa Kosova. 

Odbrana Košara sprečila je kopnenu invaziju na Srbiju i onemogućila prekid komunikacija među srpskim formacijama, slažu se vojni stručnjaci. Najveći deo srpskih snaga na Košarama činili su vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka, prosečne starosti između 19 godina i 20 godina, a borili su se i Srbi dobrovoljci iz inostranstva i Kozaci.

Poginulo je 108 srpskih vojnika, od kojih 18 oficira i podoficira, 50 redovnih vojnika, 13 rezervista i 24 dobrovoljca, među kojima i jedan ruski dobrovoljac. Takouzvana "OVK" je priznao gubitak 200 boraca, ali ih je najverovatnije poginulo mnogo više, a zvanično su poginula i dva NATO vojnika, Francuz i Italijan, kao i jedan državljanin Alžira. Uništeno je pet albanskih tenkova.