Na Veliki petak, 9. aprila 1999. godine, udružene snage terorističke Oslobodilačke vojske Kosova, regularne vojske Albanije i NATO-a predvođenog Amerikancima, koji su davali vazdušnu podršku, pokrenule su veliku ofanzivu na karaulu Košare, na granici tadašnje SRJ i Albanije.

Odbrana Košara sprečila je kopnenu invaziju na Srbiju i onemogućila prekid komunikacija među srpskim formacijama, slažu se vojni stručnjaci.

Ko su istinski heroji bitke na Košarama

Najveći deo srpskih snaga na Košarama činili su vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka, prosečne starosti između 19 godina i 20 godina, a borili su se i Srbi dobrovoljci iz inostranstva i Kozaci.

Poginulo je 108 srpskih vojnika, od kojih 18 oficira i podoficira, 50 redovnih vojnika, 13 rezervista i 24 dobrovoljca, među kojima i jedan ruski dobrovoljac. OVK je priznao gubitak 200 boraca, ali ih je najverovatnije poginulo mnogo više, a zvanično su poginula i dva NATO vojnika, Francuz i Italijan, kao i jedan državljanin Alžira. Uništeno je pet albanskih tenkova.

HEROJI KOŠARA: Da li je sve bilo uzalud?

Komandant odbrane Košara, pukovnik u penziji Ljubinko Đurković, rekao je ranije da je ta bitka simbol herojske odbrane srpske vojske. "Košare nikada nisu pale", svedočio je on i dodao da se srpska vojska povukla po Kumanovskom sporazumu.

Sećao se i da je tokom NATO bombardovanja, samo 12 vojnika dva dana i jednu noć odbijalo napad 250 albanskih terorista, koje su na kraju jurišem naterali u povlačenje.

On je odbranu Košara uporedio sa Kumanovskom bitkom u kojoj su oficiri jurišali sa vojnicima, kao i sa odbranom Beograda u Prvom svetskom ratu.

"Na Košarama je stradao i 21 oficir i podoficir, 50 mladića na odsluženju vojnog roka, 13 vojnih obveznika i 24 dobrovoljca. Ranjeno ih je 256 i svi su oni danas ratni i vojni invalidi. Mnogi od preživelih su zbog stresa izgubili mentalni kapacitet da privređuju i obezbeđuju egzistenciju", rekao je danas za Tanjug pukovnik  Đurković.

"VOLELI BISMO DA NAS SE NE SETE SAMO ZA GODIŠNJICE"

Đurković je podsetio da se 1.500 pripadnika vojske SRJ suprotstavilo nadmoćnijoj formaciji terorističke vojske Kosova, koja je bila pod komandom NATO oficira.

"U njihovom prvom ešalonu bile su dve brigade od 6. 000 ljudi. Drugi ešalon činila je 'atlantska brigada' dobrovoljaca iz zapadnih zemalja, a rezervu zelene beretke, marinci, pripadnici Legije stranca. Imali su apače, oklopni bataljon, artiljerijsku raktetnu diviziju, bacače raketa ...", rekao je penzionisani pukovnik.

Đurković je dodao da se država skromno odužila boricima i porodicama poginulih vojnika.

"Obećavano je da će se sve urediti Zakonom, koji je u pripremi, da ćemo dobiti spomenik. Očekujemo ga za Dan heroja Košara 14. juna", rekao je on.

Jedan od boraca sa Kosova i Metohije Nenad Mihailović rekao je da bi za sve učesnike bitke na Košarama i Paštriku najznačajnije bilo da država donese Zakon, koji bi im regulisao status i olakšao egzistenciju, kao što su to učinile i sve zemlje i okruženju.

"Voleli bismo da nas se ne sete samo za godišnjice.... Preživeli smo pakao, kasetne bombe, stradanja i smrt ... i ponovo bismo učini isto jer je to naša zemlja," rekao je taj odlikovani ratni heroj za Tanjug.

Vojni analitičar Aleksandar Radić kazao je da je borba oko Košara zaustavila ambiciju albanskih snaga da prodru u velikom stilu na KiM.

"Komandiri vodova i četa učinili su pravu stvar. Pripadnici 53. graničnog bataljona, 125 motorizovane brigade i druge jedinice primili su veliki udarac ali su zaustavili albanske snage", kazao je Radić za Tanjug.

Radić je dodao da je činjenica da je u ratnom haosu veliki efikat postignut radom ljudi na taktičkim dužnostima, nikako ne onih sa višim činom:

"Niko od njih ne može sebi pripisati zasluge, to su učinili obični vojnici, borci i strarešine taktičkih jedinica, oni su uradili sjajan posao, i sprečili albanski prodor".

Pukovnik Duško Šljivančanin rekao je nedavno na predstavljanju knjige „Bitka na Košarama – sećanje učesnika 1999“, da se na Kosovu i Metohiji časno borilo i časno ginulo.

"Svi oni koji kažu drugačije jednako su licemerni i zlonamerni, kao i oni koji su agresuju nazvali 'Milosrdni anđeo'" naglasio je Šljivančanin.

Govoreći o ulozi graničara, on je istakao da je 53. granični bataljon, jedan od tri granična bataljona Prištinskog korpusa koji je obezbeđivao državnu granicu u dužini od 68 kilometara. To je najteži i najsuroviji deo naše državne granice, na kome su, od kako postoji, mučki ginuli i ubijani naši graničari.

Iz vizure graničnog bataljona, značaj bitke na Košarama, kako je istakao pukovnik Šljivančanin, ogleda se u tome što su pripadnici 53. graničnog bataljona primili prvi i najteži udar i zaustavili agresora na državnoj granici, što nije bilo lako.

Pukovnik Šljivančanin odao je posebno priznanje vojnicima na odsluženju vojnog roka, koji su, po njegovim rečima, istinski heroji bitke na Košarama.

Prosečna starost poginulih na Košarama bila je 25 godina.

Slava herojima!