HRVAT KOME JE DIVAC OTEO ZASTAVU PRVI PUT OTKRIO SVE! Bili smo oči u oči i borili se za nju - OVO SE DESILO!

Jugoslavija je pre nešto više od tri decenije ponovo postala prvak sveta, pobedivši tada u finalu SSSR, svog najvećeg košarkaškog rivala. Ta utakmica ušla je u istoriju ne samo sporta, ali iz razloga koji nema veze sa terenom.

"Godinu dana kasnije, kada su počela dešavanja na ovim prostorima, meni je uzeta za zlo ta reakcija. Tu je više politika imala udela u manipulaciji jer se govorilo da sam je palio i gazio. Ja sam jednostavno zabranio ulazak zastavi koja nije trebalo da bude na tom mestu uz jugoslovensku", rekao je pre nekoliko godina Divac.

Godinama kasnije pričalo se da je Divac gazio hrvatsku zastavu, zbog čega njegov veliki prijatelj Dražen Petrović posle toga i početka rata više nije razgovarao s njim.

Njihov odnos, tačnije prestanak bilo kakvog odnosa između Divca i Petrovića, ispao je u stvari tada primer svega onoga što se događalo u to vreme na nivou društva i čitave države i između dva naroda u stvari. U celu polemiku uključio se i Dino Rađa koji je stao na stranu Divca i slikovito objasnio njegov čin.

"Da je meni u ono vreme neko došao sa srpskom zastavom, ja bih isto uradio. Mnogi bi hteli izbrisati istoriju, ali to se ne može tek tako gumicom izbrisati. Neke stvari su zapisane u knjigama i to ne treba brisati. Ja sam neke najveće uspehe ostvario u toj državi", rekao je Rađa.

Pravu istinu o celo događaju otkriva drugi učesnik incidenta, čovek koji je uneo zastavu, argentinski Hrvat, Tomas Šakić.

"Ja sam čovek koji je ušao u dvoranu Luna Park s hrvatskom zastavom, ona je porodična stvar. Ali da budem iskren, Divac mi je uzeo zastavu, ali je posle vratio. Nikad nije pljunuo na nju, niti je gazio po njoj. Otimanje zastave je bilo uvredljivo, pokazao je manjak poštovanja, ali nije pljunuo na nju", priznao je Šakić za argentinske medije.

Šakić tvrdi da mu nikada nije bila namera da provocira Divca, već da navija za Hrvate.

"Navijao sam za Hrvate iz reprezentacije, Kukoča, Petrovića, Čuturu. Mislio sam da je i Divac Hrvat. Tek u trenutku kad mi je uzeo zastavu shvatio sam da je Srbin. Oteo mi je zastavu i pobegao. Nisam mogao ga jurim jer sam imao fotografsku torbu. Fotografije to ne pokazuju, ali u jednom trenutku smo bili na deset centimetara, licem u lice, borili se za zastavu. Ja sam imao 180 centimetara, a on 212. Dražen je stajao na drugoj strani, tek su mu kasnije rekli što se dogodilo", rekao je Šakić.

On se potom pohvalio kako je dobio čestitke od Hrvata širom sveta.

"Posle ovog incidenta počeli su da me zovu ljudi iz Australije, Evrope…Bio sam u kontaktu s hrvatskom zajednicom, ljudi su bili srećni jer je svet video zastavu koja je bila zabranjena od 1945. godine, a Divcu je bio zabranjen ulazak u Hrvatsku".

Pre nekoliko godina Divac se ponovo prisetio situacije i skrenuo je pažnju na činjenicu da ta zastava nije današnja zastava Hrvatske, već zastava NDH, to je prepoznao po tome što je "šahovnica" počinjala sa belim umesto crvenim poljem.

"Uvek je bolje nešto pogledati svojim očima nego mišljenje kreirati na temelju onoga što ljudi pričaju. Fascinantno mi je da se i nakon skoro 30 godina ta priča povlači i uvek čujem nešto novo, da sam napravio ovo, da sam napravio ono. Tada je postojala Jugoslavija i u tom trenutku na parketu nisu bile potrebne nikakve druge zastave. Toj zastavi, koja se pojavila na parketu, tu nije bilo mesto. Ta zastava nije bila hrvatska. Barem nije imala obeležja kakva je imala službena hrvatska zastava u to vreme. Ponavljam, Jugoslavija je postala prvak sveta, mi smo tada igrali za tu zemlju i ni jedna zastava osim jugoslavenske u tom trenutku ne bi imala šta da traži na parketu. Mislim da sam bio jasan", rekao je Divac.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.