NBA PRIČE: Jevreji su imali Mojsija, a košarka je imala njega!

Znate već čuvene liste potcenjenih igrača, imali smo na Mondu takve liste. Na tim listama ovaj čovek gotovo uvek promakne, a nije mi nikako jasno zašto. Kada govorimo o najvećim centrima NBA lige, nije greh, već je prava sramota ne pomenuti ime Mozesa Melouna. I ne samo pomenuti ovog velikog majstora, nego se usput diviti svemu onome što je postigao i ubedio nas da je ipak moguće.

Sa njim, kao glavnim igračem, srednja škola Pitersburg je rušila redom protivnike uzduž i popreko Virdžinije. Ostaje upisan zlatnim slovima rekord od dve sezone bez poraza, na čelu sa Mozesom koji je radio sve na terenu. Pazite sada ove brojke. Tokom te dve sezone bez poraza Mozes je beležio 36 poena, 26 skokova, 12 blokada i 7 asistencija, uz 3 ukradene lopte. Da danas neko beleži ovakve brojke bio bi odmah proglašen za novog Hakima, Šeka, ali niko ne bi rekao evo ga novi Mozes Meloun. Ne trudite se da sami sebi objasnite, jednostvano Mozes nije bio taj zanimljivi lik. On je bio borac. Bio je ta sirova snaga koji je fizičkom igrom uništavao druge centre.

Stručnjaci se ne sećaju da je za nekog stajalo ćak 200 koledža iz cele Amerike u redu. To je bio jedini put da je neki igrač bio toliko tražen. Svi su čekali da Mozes potpiše pristupno pismo, ali jedini koji je do doživeo bio je trener Lefti Driskel, koji je trenirao Kornjače sa Merilenda. Proveo je celu godinu skautirajući Mozesa, uveravajući se iznova da se radi o igraču koji se rađa jednom u 100 godina. Merilend je spremao za dolazak najvećeg talenta u decenijama iza, ali je Mozes predomislio u poslednjem momentu. Rešio je da ide pravo među profesinalce, u tadašnju ABA ligu.

Potpisao je ruki ugovor na četiri godine, vredan tada milion dolara, sa ekipom Juta Stars. On je tada postao prvi igrač u istoriji koji je direktno iz srednje škole došao među profesionalce, što će kasnije uraditi mnogi drugi, povedeni primerom Mozesa, kao što su Kobi, Garnet i ostali. Ako se pitate zašto je to uradio, to nije napravio jer je bio siguran da je spreman. Nije to uradio jer su mu rekli da je novi Bil Rasel. To je uradio isključivo da bi spasao porodicu. To ekipe znaju da iskoriste kao jak argument da obučete njihov dres. Nije smeo da rizikuje koledž, moguću povredu, razvoj situacije, već je morao da se obezbedi sad i odmah.

Nije bio naročito inteligentan, prema pričama koje ga prate, pa je tako Juti bio olakšan način da ga dobiju za sebe. Majka je radila za 400 dolara mesečno, a pored toga je imala ozbiljne zdravstvene probleme. Tako je Mozes rešio da će jedino ovaj problem sanirati njihove probleme. Pored njegovih loših ocena i toga da je jedva mogao da sastavi dve rečenice, bilo je čak smešno razmišljati o njegovom uspehu da koledžu, gde nije sve samo u košarci. Sve to kada skupite na gomilu, odluka Mozesa izgleda kao jedina logična.

Novinari su se kasnije nakačili kao hijene na njega zbog govora, pa su ga častili nadimkom “Mumbles”, dok je jedan od njih napisao da bi na intervjue trebao da povede prevodioca. “On nije čovek reči. Ali iza tih očiju se krije briljantan um koji mu je pomogao da toliko godina ostane ispred svih”, rekao je saigrač Džulijus “Doktor Džej” Irving po prijemu Mozes u Kući slavnih, prvog puta kada je bilo moguće da u nju uđe.

Ovo ću reći i verovatno će izazvati neslaganje. Mozes Meloun je bio najdominantniji skakač u istoriji lige. Čak šest puta je bio najbolji skakač lige, od čega pet puta zaredom. Rodman je sedam puta zaredom bio najbolji skakač. Bil Rasel i Čemberlen su se pošteno tukli ko će poneti tu titulu, ali je Mozes bio nešto posebno. Prvo je igrao u eri modernije košarke od one u vreme Bila i Vilta. Drugo bio je undersized centar u odnosu na njih. Ako gledamo u odnosu na Rodmana, Denis je usavršio skakanje do perfekcije i napravio pravu nauku oko toga.

Ali ako se vratite samo malo unazad, u vreme Mozesa, shvatićete da to Denisu nije došlo tek tako na pamet. Prvi je Mozes obratio pažnju na to kako njegovi saigrači šutiraju. Kalvin Marfi je šutirao tako da je skoro svaki promašaj išao visoko, dok bi kod Rudija Tomjanoviča lopta imala dosta niži luk, pa bi lopte obično išle u stranu. Isto to je radio u svakom timu za koji bi igrao. Ali pored toga je “sipao” mnogo poena i tu je razlika njega i Rodmana.

 Ofanzivni skokovi su postali moda kada je Mozes počeo da ih skuplja kao na traci. Svako ko je trenirao košarku zna koliki je značaj ofanzivnog skoka. Svaki taj skok vam daje novu šansu za napad, a takvih skokova je Mozes imao mnogo. Kada je u pitanju ovaj segment igre, niko, ali apsolutno niko mu nije prišao ni blizu. Na večnoj listi suvereno drži prvo mesto i slobodno se može reći da nema igrača koji će ga stići, osim ako se nešto epohalno ne izmeni u košarci. Prvi iza njega, Robert “Poglavica” Periš, ima čak 2200 ofanzivnih skokova manje. Meloun je skupio čak 6731 tokom svoje karijere.

Prelaskom iz ABA u NBA, kada je dokazao da je već zreo za najveću scenu, kao nagrada je došao je poziv Hjuston Rokitsa. Na čelu sa Kelvinom Marfijem i Rudijem Tomjanovičem, tada igračem Hjuston, a kasnije legendarnim trenerom koji je doneo dve titule Raketama, mladi Mozes je postao startni centar. Već u prvoj NBA plejofu protiv Siksersa beležio je dabl-dabl u proseku sa 17 poena i čak 18 skokova. Nije dugo prošlo, a Mozes je već postao glavni igrač raketa.

Na čelu sa Delom Herisom, a Melounom na parketu, Hjuston je u sezonu 80/81 stigao do velikog finala, ali je mnogo bitniji za Mozesa bio meč prvog kola protiv Lejkersa kada je dominirao nad Karimom. U finalu, koje je dobrim delom proteklo bez Marfija i Tomjanovića, Roketsi nisu imali šta da traže, pa je tako mlada ekipa Seltiksa uspela da se izbori sa izolovanim Melounom. Mozes je postao dominantna skakačka, ali i poentereska sila. Unosio je u koš svoje rivale, i sve potencijalne nedostatke bi nadoknadio kroz litre znoja, upornost i igru koja je bila čista fizikalija. Ako bi izuzeli samo početke lige, 50tih i 60 tih (tada su uglavnom Vilt i Bil pokupili sve rekorde), Mozes Meloun i dalje drži rekod sa 37 skokova na meču protiv tada Nju Orleans Džeza, od čega više ofanzivnih nego defanzivnih. Na to je dodao još “skromnih” 33 poena. Eto toliko je dobar Mozes bio.

Nakon te sezone, Bili Kaningem ga je doveo među Sikserse, koji su sezonu pre Mozesovog dolaska igrali finale koje su izgubili od Lejkersa. Tim je već bio formiran. Doktor Džej je bio neprikosnoveni lider, ali je sada stizao još jedan ABA igrač. U svojoj drugoj sezoni sa Siksersima igrao je finale konferekcije protiv Seltiksa, ali je spiritualno mnogo bitniji bio dolazak Čarlsa Barklija. Ser Čarls je bezbroj puta naveo da sigurno ne bi postao igrač kakav je postao da nije bilo Mozesa. On je bio ta očinska figura koja ga je stavila na dijetu i koji mu je dao kristalno objašnjenje zašto to treba da uradi.

Sve ono što je Barkli radio, iz njega je govorio Mozes. “Nema tu previše toga da vam kažem, osim onoga što sam govorio sebi. Idi i uhvati tu prokletu loptu”, izjavio je Barkli kada su ga pitali kako je skupljao toliki broj skokova sa svojom visinom i građom. Da se vratimo na Mozesa. U toj prvoj sezoni sa Filadelfijom, osvojio je svoju prvu i jedinu titulu, ali u kakvom stilu! Sa samo 17 poraza, kao ubedljivo prvi na Istoku, oni su redom lomili rivale. Počistili su Kingove Nikse, pa odmah zatim Monkrifa i Bakse.

Stiglo je finale protiv velikih Lejkersa. Showtime je stigao u Filadelfiju. Očišćeni su sa 4-0, a Mozes Meloun je ponovo odneo više nego ubedljivu pobedu protiv Karima. Nije bilo rešenja za srčanu igru crnog Mojsija. U sve četiri utakmice serije bio je ubedljivo najbolji skakač, dok je u prve tri utakmice poneo epitet najboljeg strelca. Na kraju je potpuno zasluženo dobio MVP titulu. To je bila osveta Lejkersima za prethodno finale ova dva tima, kada je Medžik kao klinac igrao sve pozicije na terenu osvajajući titulu.

Trejdom u Buletse, Barkli je pao u letargiju, ali je vrlo brzo uvideo da mu je njegov mentor upravo ostavio prazan prostor da postane nova legenda Siksersa. Tamo će se u jednom momentu formirati ubitačan trio koji je očigledno formiran u pogrešno vreme - Džef Meloun, Mozes Meloun i Bernard King. Prešao je kod Dominika Vilkinsa u Atlantu, ali će kako vreme odmiče njegovo mesto u startnoj postavi uzeti, ništa manje snažni, Kevin Vilis. Pred sam kraj karijere ga je Del Heris povukao u Milvoki Bakse, od kojih je pretrpeo možda najviše poraza u plejofu.

Krenuli su sve veći problemi sa leđima, jer su godine i godine skakanja radile svoje. Vratio se u Filadelfiju kada je njegov pulen zamenio dres Siksersa dresom Sansa. Karijeru je završio u Sparsima, kao zamena Admiralu Robinsonu, a sam kraj karijere je začinio šutem u poslednjoj sekundi sa jednog kraja terena na drugi. Taman kako dolikuje takvoj karijeri. Na samom kraju je čak imao prilike da deli svlačionicu sa drugim najboljim skakačem ikada, Denisom Rodmanom.

Mozes spada u malobrojnu grupu igrača koji su tri puta osvajali MVP nagradu. Posebno kada su centri u pitanju. Pored toga, timovi koji su imali njega u prajmu, gotovo nikada nisu gubili produžetke, jer je Mozes upravo kada drugi padnu bio svež. Njegov fokus na igru i skok bio je neverovatan. Centri su bili toliko opterećeni, jer su znali da on ide na svaku loptu i da će bez obzira bio pogodak ili ne, morati da na leđima drže Melouna. A to ne možete da radite celu utakmicu.

Zbog te svoje igre dugo je bio vodeći na večnoj listi po broju odlazaka na liniju bacanja. Karl Meloun, prezimenjak, preuzeo je lidersko mesto, mada je dobro poznato da je Karl u prajmu bio zaštićen od strane sudija kao beli medved. Mozes je svaki svoj faul krvavo zaslužio. Njega uvek morate gledati kroz posebnu prizmu uspeha, iz posebnog ugla. Gledajte, Mozes je u kući imao sliku nage žene i tako deluje na prvi pogled. Međutim, kada se malo pomerite u stranu i udubite, zapravo vidite Abrahama Linkolna i njegovu glavu. Tako je sa Mozesom. Morate pažljivo gledati šta je sve taj čovek radio kako bi videli njegovu pravu vrednost.

Nažalost, umro je u 60toj godini od posledica srčanog udara. U hotelskoj sobi. Niko pre, ni posle njega nije imao takav repertoar u rukama i nogama. On je bio onaj čisti fizikalac, ali je to koristio mnogo bolje od drugih. I kad se povede priča o najboljim centrima, setite se Mozesa. Znam, teško je setiti se nekoga ko je bio onako običan, povučen, koji je samo radio svoj posao. Osvrnite se na to kako ga je radio, jer ga je radio najbolje. Mojsije je pocepao more, Mozes je pocepao parket.