ZVEZDIN MVP ZA ČIJIH [14 TROFEJA] NISTE ZNALI: Heroj crveno-belih u finalu i serijski osvajač pehara!

“Kada je došao napravio je razgovor sa igračima, meni je lično dao podršku i cenim to i nadam se da ću mu vratiti", prepričao je svoj razgovor sa Dejanom Radonjićem Marko Jagodić-Kuridža u novogodišnjem intervjuu za MONDO.

Bio je lavlje srce Crvene zvezde na terenu u finalu kupa Radivoja Koraća, uspeo je da borbenošću pruži primer saigračima i upravo je njegova čvrstina u reketu presudila. Na kraju je Zvezda imala 41 skok, a njen krilni centar je skupio čak 11 uhvaćenih lopti kraj borbenih igrača Mege.

Tako je postao verovatno jedini MVP finala kupa sa “samo” 8 poena, ali sa doprinosom koji nije vidljiv samo u brojkama.

Neobično je videti takvu statistiku kod jednog MVP-a, ali priča karijeri Marka Jagodića-Kuridže isto tako nije uobičajena. Njegov put nije običan, njegova porodična istorija nije obična i njegova pojava na terenu nije obična.

Od čega uopšte krenuti kada je on u pitanju?

TAJ F4...ALI POČELO JE MNOGO RANIJE!

Marka Jagodić-Kuridžu javnost je upoznala 2014. godine kada je bio deo izuzetno skraćene rotacije Cibone sa kojom je Slaven Rimac uspeo da osvoji F4 ABA lige. Dario Šarić i Džerel Blesingejm su bili zaduženi za poene, Marin Rozić je bio kapiten, Ivan Siriščević šuter, a Marko Jagodić-Kuridža, kao i ovde, iks faktor neko ko će "izginuti" na terenu, uzeti ničiju loptu, doći do skoka za koji se mislilo da je izgubljen

Tada je postao poznat široj publici, ali njegova karijera je i pre i posle toga bila vrlo živopisna. Rođen u Zadru, izbegao u Srbiju tokom rata, a karijeru počeo u Spartaku iz Subotice. Posle četiri sezone provedene u Vojvodini – dve u Spartaku i dve u ekipi Novog Sada otišao je u BIH, gde je zaigrao za Čapljinu, pa za Borac iz Banjaluke.

Tu ga je Cibona primetila, postao je prvi Srbin koji je zaigrao u tom timu posle rata, a onda je krenulo putovanje ovog Dalmatinca ukrašeno mnogim trofejima. Iako mnogi pamte samo taj F4, sa Cibonom je osvojio i ligu Hrvatske 2013. godine, kao i kup te zemlje.

GODINE PUNE TROFEJA, PA ZVEZDA

Iz Cibone je otišao 2015. godine u Nimburk i tu uzeo titulu u Češkoj, a onda je otišao u Ostende, u kome su Srbi uvek bili glavni igrači, gde Dušan Đorđević vodi igru već deceniju i gde je Vesa Petrović dobio čast da mu podignu dres u svod hale.

Nije belgijska liga previše praćena na ovim prostorima, ali Jagodić-Kuridža posle Cibone nije nameravao da stane. U Ostendeu osvaja dve nacionalne titule i dva kupa, pa rešava da se vrati na Jadran.

Primorska je napravila sjajan tim koji ne samo da je uspeo da osvoji ABA 2, slovenački kup i dva slovenačka superkupa. A sve to je začinjeno i titulom u Sloveniji 2019. godine.

Sa 13 trofeja iza sebe, došao je da zatvara rupu u reketu koja se pojavila u timu Dragana Šakote prošle sezone i po mnogima uspeo u tome. Bio je 19. decembar 2019. godine kada je stigao u Zvezdu.

RATNIČKA KRV I GLAD NA TERENU

Sa 32 godine prvi put je zaigrao Evroligu i nije se nikoga uplašio. Svojim stilom igre i dalje zbunjuje mnoge vrhunske centre, a sa dolaskom Dejana Radonjića deluje da  je došao još jedan trener koji će i te kako koristiti Kuridžine prednosti.

Ratnički, tvrdo, sa mnogo kontakta, sa mnogo bacanja da bi se uzela mrtva lopta, sa mnogo truda i “tuče” ispod koša.

Potomak znamenitog pretka, Petra Jagodića koji je pre 300 godina podigao ustanak protiv Mlečana,, Marko Jagodić-Kuridža nije samo "iks faktor" Crvene zvezde u finalu kupa.

On je veliki borac, umeren van terena, a na parketu požrtvovan i spreman da sve što zna uvek podredi timu..

"Volim svoj košarkaški put. Nisam preskočio nijednu stepenicu. Išao sam od druge srpske lige do Evrolige. Išao sam okolnim putem i volim što je bilo tako. Možda sam i primer šta sve treba da se prođe da bi se na kraju došlo do Evrolige", rekao je Jagodić-Kuridža za MONDO.

Teško da sada ima nekoga ko se sa ovim ne slaže.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.