TUČA KOJA JE PROMENILA NBA ZAUVEK: Šokantna ispovest igrača, PRVI PUT progovorili posle 17 godina - napad bio PLANIRAN

Jedna od najpoznatijih tuča između navijača i sportista odigrala se 19. novembra 2004. u dvorani "The Palace of Auburn Hills" u Detroitu. Godinama kasnije, glavni akteri prvi put su dobili priliku da o njoj progovore, iznesu svoju odbranu ili objasne svoje postupke, u dokumentarcu "Untold: Malice at the Palace".

Neće samo dobacivati, već hvataju prvu stvar koja im je pod rukom i gađaju košarkaše. Jedan od njih baca čašu punu piva s preciznošću koja bi mu, u nekom drugom univerzumu, garantovala blistavu bejzbol karijeru.

Šta se dalje dešava? "Problematični" Artest odlazi ka stolu zapisničara, koji se sklanjaju, penje se na njega i leže na leđa. Niko tada nije znao da se košarkaš bori sa ličnim demonima, ozbiljnim psihološkim problemima, zbog čega je u haosu pokušao da uradi ono čemu ga je terapeut naučio, da legne i fokusira se, da pruži sebi desetak sekundi mira i možda tako smiri sopstvenu reakciju. Volas ga gađa peškirom, smiruju ga da opet legne.

I onda iz publike doleće drugi projektil. Bačen, rečima Redžija Milera, "kao da je u usporenom snimku".

Artestu pada mrak na oči, uleće na tribine i kreće da udara redom. Pogrešne navijače. Jedva ga odvlače, ali metež koriste još dva navijača da uđu na teren i započnu novu tuču.

Prvog Artest udara, drugi mu uzvraća, klizećim startom uleće Džermejn O' Nil koji je hteo da odbrani saigrača, ali se okliznuo... Nastaje nezapamćeni haos, zbunjeno obezbeđenje se zaleće na Redžija Milera, ne shvataju da je u pitanju igrač jer je u odelu, zbog povrede nije igrao. Nekako izvode košarkaše, sa tribina na njih prosipaju pivo, vodu, kese pune grickalica...

Pogledajte fotografije.

Ne postoji mnogo snimaka ove tuče na Internetu, iako je trajala svega šest minuta, male su šanse da ste ikada odgledali celu, iz svih uglova. Sve do sada, "Untold" donosi scene koje nismo mogli da vidimo, a ovo nije priča koju ste čuli hiljadu puta, naprotiv, akteri o njoj prvi put smeju da govore. Čim se incident dogodio, usledile su dve stvari - čelnici NBA lige nisu dozvolili igračima da govore o tuči, komesar Dejvid Stern najstrože je zabranio i da zucnu. Ali su slobodu da o tome pričaju imali svi drugi, i užasne poruke su krenule da se nižu u svim medijima.

"Bitange", "NBA batinaši", "hiphop 'kultura' uništila košarku", samo su neki od komentara i nadimaka koje su konzervativni mediji pohrlili da nalepe igračima afroameričkog porekla i celu priču dodatno ukaljaju i rasizmom.

Isti mediji koji oduševljeno izveštavaju o hokeju, predominantno "belom" sportu, u kojem se svakodnevno dešavaju i mnogo gori obračuni.

DRAKONSKE KAZNE ZA "BITANGE"

Niko se u tom trenutku ne bavi skandaloznim ponašanjem navijača, već je kompletan fokus na igračima koji to sebi nikako nisu smeli da dozvole, na šta to liči da uleću na tribine, to su bitange, nije im mesto u sportu, bla, bla... Rezultat su suspenzije i kazne kakve NBA liga ne pamti pre, a ni posle toga.

Suspendovano je devet igrača na ukupno 146 utakmica, čime su izgubili oko 11 miliona dolara plate. Petorica su optuženi za fizički napad i osuđeni na uslovnu kaznu i društveno korisni rad. NBA liga uvela je promene u dostupnost alkohola na utakmicama, obezbeđenje između igrača i fanova, kao i dres kod.

Iz redova Pejsersa, kažnjeni su Artest, Stiven Džekson, Džermejn O'Nil, Entoni Džonson, Redži Miler i Dejvid Harison. Iz Pistonsa, Ben Volas, Šonsi Bilops, Derik Kolman i Elden Kembel.

Istina, 2004. nije bila toliko davno, ali tri stvari su se otada bitno promenile kada je u pitanju nivo svesti o određenim društvenim pojavama. Rasizam je i dalje goruća tema, ali mu se ne pristupa više tako nehajno kao tada. Mentalno zdravlje sportista danas je važna tema, dok se njime 2004. niko nije bavio. I na kraju, toksičnost sportskih medija i dalje je prisutna, mada možda ne u tolikoj meri.

Ali ne toliko davne 2004, niko nije klečao pred utakmice, niko nije pričao o tome koliko je sportistima teško, mediji su bili pod manjom lupom i te tri stvari uslovile su kaskadu šokantnog nerazumevanja, ishitrene reakcije i katastrofalnih posledica tuče na parketu.

HOĆU DA SE POŠIBAM SA NBA IGRAČEM

Nisu igrači jedini koji daju autentično viđenje ovog događaja. Netflix je pronašao i obojicu policajca koja su bila na dužnosti u "Palati". Da, obojicu, bilo ih je samo dvojica na više od 20.000 ljudi. Među kojima su bili i čovek koji je bacio pivo, i onaj koji je sišao na teren da se bije. Prema nezvaničnim informacijama, jedan od njih je ranije najavljivao da planira da se potuče s nekim od igrača da bi dobio novac od odštete. I nekadašnji šef operacija hale priznaje da "možda nije bila dobra ideja" pustiti navijače pet sati pre utakmice u halu, i otvoriti im šank.

Najbizarnije u celoj priči je kako je identifikovan navijač koji je započeo tuču. Policija i tužilaštvo pregledali su snimke, znatno lošijeg kvaliteta nego danas, upinjali se da pronađu krivca, i nisu uspevali. A onda ga je prepoznao okružni tužilac Dejvid Gorsika, sasvim slučajno - shvatio je da je to bivši dečko njegove komšinice. Džon Grin, koji je zavitlao čašu piva na Artesta dok je ležao, osuđen je na mesec dana zatvora i uslovnu kaznu.

Ko je najopušteniji nakon ovog događaja? Prvi "pik" morao bi da bude upravo Artest, koji o celom događaju priča kao se desio nekom drugom. Zavalio se na kauč pred kamerama, izuo se, odsutno čačka prste na nogama dok objašnjava zašto mu je pao mrak na oči te večeri.

Čak je i Redži Miler, kojem je bezumlje u "Palati" verovatno oduzelo šansu da se ovenča prstenom, relativno zen po pitanju cele frke.

A ko nije? Džermejn O'Nil, koji je pred ovaj incident bio među najvećim nadama NBA lige. U tim je ušao kao golobradi klinac i predviđali su mu blistavu karijeru, da bi ga tuča u kojoj, ruku na srce, jedva da je i učestvovao, obeležila za ceo život. O' Nil se i žalio na suspenziju i pred federalnim sudom dobio njeno skraćenje. Ali mu to nije bila velika uteha.

Jasno je da Artestovi saigrači imaju gorak ukus u ustima. Uleteli su za njega, dobili rekordne kazne, a Ron je odlučio da odsluži suspenziju, odigra nekoliko utakmica i onda zahteva da bude trejdovan. Iz Sakramenta je, umesto njega, doveden Peđa Stojaković. Artest se kasnije izvinio Pejsersima, i rekao da je bio mlad, da ga je ego "vozio" i da se oseća kao kukavica.

Iako neki od aktera ovog sukoba kažu da prvi i poslednji put pričaju o tuči koja im je promenila karijeru, na njihovim licima, i u njihovim rečima, osetno je da su je ipak proživljavali tiho, u sebi, svakog dana. I pitali se šta bi bilo da ta čaša piva nije letela tako precizno...

Pogledajte.

(MONDO)