Davor Adam je jedna od najvećih lokalnih košarkaških legendi naših terena devedesetih. Duže je potrajao na parketu čak i od legendarnog Mikana Grušanovića, a sve je počelo u njegovom rodnom Zadru.
U prvom delu intervjua sa njim pričali smo o njegovom prijateljstvu sa Dejanom Bodirogom i o tome kako je početkom dvehiljaditih vodio ljute bitke na terenima Prve B lige sa Novicom Veličkovićem, Vladimirom Radmanovićem, Nikolom Kalinićem, Igorom Rakočevićem...
Rat se približavao, tenzije su već krenule da se odavno dižu i košarka je sve više padala u drugi plan. Umesto da postane prvotimac Zadra, on je optužen da je organizovao teroristički napad!
Ako odete na hrvatsku vikipediju videćete da je švercovao oružje, da je osuđen na sedam godina zatvora, a sve je zapravo zakuvao Dejan Savićević golom u 70. minutu Zvezdinog meča sa Bajernom u Minhenu...
"To je bio 10. april, 1991. godine. Tada je bila čuvena utakmica Crvene zvezde i Bajerna gde je Zvezda pobedila sa 2:1 u Minhenu. Mi Srbi gde god smo bili, navijali smo za naše. Kad sam igrao u Zadru kada je Partizan išao na onaj Fajnal-for, navijali smo za Partizan, dok su svi Hrvati navijali za Barselonu", priseća se Davor Adam za MONDO.
Zapravo je jedan čin pobune protiv svega onoga što je već počelo da se dešava Srbima u Hrvatskoj već tada bio iskorišćen kako bi se digle tenzije.
"Tog dana smo proslavljali pobedu Crvene zvezde. Bacili smo neki topovski udar na trafo-stanicu koja je bila u prolazu. Mi smo to bacili iz kola, a na trafo-stanici je, verovao ili ne, pisalo 'Srbe na vrbe'. A rat nije bio ni blizu. To je bio neki naš tihi protest. Niti smo naneli neku štetu, niti je minirana trafo-stanica, niti sam ja digao nešto u vazduh, niti sam švercovao neko oružje kao što su pisali", konačno posle svih ovih godina izlaže svoju stranu priče Davor Adam.
"TAD SU SRBIMA POČELI DA ZATVARAJU VRATA"
Posle tog događaja, za njega u Zadru više nije bilo mesta. Iako je već dugo trenirao sa prvim timom i trebalo je da se priključi seniorskoj ekipi, morao je da ode. Sledeća stanica bio je Maribor, gde je svoje prve trenerske korake pravio Miroslav Muta Nikolić.
"Ja sam na preporuku Krešimira Ćosića i Nedeljka Starčevića otišao u Maribor. Trebalo je da igram za Zadar te sezone, ali pošto se opasno zakuvalo... Mi smo već od ’90 godine trenirali sa prvim timom, trebalo je da potpišem ugovor i uđem u tim. Međutim Čedomir Perinčić, bivši igrač Zadra, koji je tada bio struja HDZ-a skloni Krešimira Ćosića! Sklone Ćosića iz kluba, smene ga iz Zadra politički! I propadne taj ceo jedan projekat sa igračima poput Bodiroge. Tada su nama Srbima vrata već počela da se zatvaraju", nastavlja svoju priču Adam.
Košarkaški kvalitet je odveo sagovornika MONDA na drugi kraj bivše države.
"Dobri ljudi su me preporučili kod Mute u Maribor, u Prvu B ligu. Njemu je neki igrač iz Kvarnera otkazao i tako sam odigrao sezonu tamo. Međutim pred sam kraj i tu počinje onaj rat u Sloveniji..."
Mutu znamo kao harizmatičnog trenera i velikog motivatora, a očigledno je takav bio od samog starta.
"Muta je ovako na prvi momenat neozbiljan, ali je veliki šmeker, drugarčina i lafčina. Dobar je za atmosferu, izuzetan motivator. Video si i sam, gde god je on bio nešto se dešavalo", priseća se svoje prve profesionalne sezone naš sagovornik.
U SRBIJU ZBOG LJUBAVI!
Kada se završila sezona u Prvoj B ligi, prva seniorska za našeg sagovornika, država je već počela da se guši u krvavim ratovima. Ipak, on neće biti tu, makar u prvoj godini celog tog pakla.
"Ja sam se sticajem okolnosti vratio u Beograd iz Maribora, već se zaratilo bilo i dobio sam neku ponudu da idem u Francusku. Klub La Bodoa, pored Liona", priča nam Adam.
"To je bila neka niža liga i ja sam tu baš odskočio i brzo su me primetili iz Vilerbana, pa sam trenirao sa ASVEL-om. Nisam mogao da budem prijavljen, već su popunili kvotu stranaca. Igrao sam samo na prijateljskim utakmica", objašnjava on.
Papiri su bili spremni, klub ga je hteo, ali nostalgija i ljubav su ga vratili u Srbiju.
"Oni su planirali da ja ostanem i dogodine, međutim imali su nekih finansijskih problema, a mene je malo i nostalgija uhvatila. Nakon tih godinu dana ja jednostavno nisam mogao da prebrodim to. Svi su me molili da ostanem, imao sam i papire..."
A onda se u razgovor za MONDO uključuje i njegova supruga Snežana. Tada je bila deo odluke da se vrati, a sada misli da je to ipak bila greška.
"Životna greška, moram da kažem. Tada je meni bilo lepo ovde, lepo smo živeli, međutim okenulo se sve. Krenule su sankcije, ratovi, izbeglištvo... Tad smo ćerku ’93 dobili, išao je u Beograd da čeka redove za "bebelak" koliko se to okrenulo”, priča nam ona.
"Ja sam se radi ljubavi vratio u Srbiju", priznaje Davor, na šta Snežana uz osmeh dobacuje:
"Greška!"
U tom ASVEL-u je imao prilike da sarađuje i sa nekim velikim imenima poput centra Vilija Redena, jednog od heroja prve titule prvaka Evrope u istoriji Limoža.
"Tu sam trenirao sa Vilijem Redenom, koji je posle otišao u Limož. Tad je ’93 ili ’94, kad Boža uzima titulu, a ja sam na Bežanijskoj kosi, operišem prepone. Gledamo Vilija Redena kako osvaja titulu i žena mi donosi ove novine na kojima smo zajedno na slici. Ovi moji koji su bili zajedno sa mnom u sobi nisu mi verovali da ja njega znam. Morao sam novine da im pokažem da mi poveruju da smo zajedno bili u Vilerbanu", priseća se Davor, koji je tih godina na osnovu svog staža u Francuskoj znao da zaradi i novac.
Jednostavno niko nije verovao da je čovek koji igra košarku u Staroj Pazovi donedavnobio saigrač sa takvim veličinama.
"Tu sam devedesetih dobio opkladu, kad sam rekao ljudima da je na prvoj strani novina čuveni Bruks, na trećoj Džordan, a ja na četvrtoj. A da je Divac koji je igrao u Lejkersima tek posle mene na petoj!"
U ZVEZDI NISU IMALI HLEBA DA JEDU!
Sa reputacijom iz inostranstva, sa preporukama iz Zadra i od Mute Nikolića, on je započeo svoju karijeru u nižim ligama koja je trajala dve decenije.
Ali postavlja se pitanje, kako nije sa takvim renomeom zaigrao u najvišem rangu?
"Znate kako, u ono vreme kad sam stigao, u Zvezdi hleba nisu imali hleba da jedu. Moj drugar sa kojim sam igrao u Mariboru Milan Marinković ima titulu sa Zvezdom sa Tomaševićem i tom ekipom. Ja dođem kod njega u hotel Palas, on jede supicu. Daj bre idem da te odvedem negde da jedeš kao čovek! Bili su neuhranjeni u ono vreme. Žalosno, ali istinito. To je sve tako brzo oronulo, Partizan se i nekako držao, oni su osvojili onu titulu ’92, pa je malo država stala iza njih, ali u Zvezdi nisu imali hleba da jedu", priseća se haosa naš sagovornik.
Vremena su bila teška, išlo se trbuhom za kruhom, a novac je u nekim manjim timovima znao da bude odličan.
"Mi smo išli u tom periodu išli trbuhom za kruhom što bi se reklo. Taj period je bio najgori period za sve, pa tako i za košarku. Ja sam razmišljao da je bolje bilo biti prvi u selu, nego zadnji u gradu. Da budem iskren budem imao sam više para tada nego većina igrača Partizana i Zvezde, a igrao sam za Neterstim", ističe Adam i objašnjava:
"To je bio klub koji se vodio sa sedištem u Beogradu, postojao je jednu godinu, bilo je tu kvalitetnih igrača poput Lazara Vidačića, brata Ljube Vidačića..."
Danas se košarkaški centri redom gase, a tih godina je uprkos teškoj situaciji (ili možda baš zbog nje?) svako mesto imalo svog košarkaškog heroja.
"IGRAO SAM SA MILOJEM, KALINIĆEM..."
"Bilo je tu igrača koji nisu napravili možda neke zavidne karijere, ali su na lokalu bili najjači. Moram da ih spomenem jer su to zaslužili. Recimo jedan Veljko Katić koji je legenda Inđije, kao i Milorad Savić. U svakom mestu je bilo takvih igrača koji su glat mogli da igraju prvu ligu. Gajdobra je imala dosta Hercegovaca, bilo je mnogo dobrih igrača, pa je iz Vrbasa bio neki Marinković koji je svima ubacivao 40 poena, nisi mogao da ga čuvaš. Onda onaj Banjanin iz Spartaka i Ivković..."
A u Melencima blizu Zrenjanina tih godina nije bila poznata samo banja, već i nezgodan košarkaški tim sa nekim poznatim licima.
"Igrao sam sa ocem od Dejana Davidovca. On i Goran Knežević koji je kasnije bio ministar su igrali su u Melencima za Rusandu. Bio im je tu i neki Šešlija, a dodali su u tim tri-četiri odbojkaša, namazana ekipa su bili. Igrali su odbojku za Zrenjanin i košarku za Rusandu", priča nam Adam.
A kao što smo i ranije pomenuli, nije Novica Veličković bio jedini veliki igrač sa kojim se naš sagovornik susretao. U nižim ligama su počeli neki bivši, ali i neki sadašnji reprezentativci.
"Sa Dejanom Milojevićem sam igrao, a on je tad bio dete. Sećam se, sa Mišom Lakićem i Beovukom je dolazio, u ekipi sa Glintićem. Pa Kalinić je igrao za Spartak, ja sam tada igrao sa malim Lazarom Zorčićem u poslednjim godinama svoje karijere. Ne znam da li sam posle toga igrao još godinu, dve..."
SIMON OTKRIO ZA MONDO: MISLIO SAM - LAKO ĆU!
Stara Pazova bila je poznata kao iskusna ekipa u kojoj se dobro radi, pa su menadžeri rado slali mlade igrače da tu provedu po godinu ili dve. Sezonu za sezonom stigli su kasniji igrači Crvene zvezde i Partizana Marko Simonović i Branislav Ratkovica.
"Kod nas su na probu došli Marko Simonović iz Zvezde i Bane Ratkovica. Oni su bili kod mene u Staroj Pazovi godinu za godinom. Simonović je došao kao jako mlad, sa 18-19 godina i bio je jako korektan, imao je sjajne fizikalije, bio je skočan, odradio je sve što smo tražili od njega. Kasnije je namestio i ruku, napravio zaštitni znak od tog zakucavanja posle trka uz čeonu liniju", priseća se on.
"Kad je došao bio je napucan, skočan. Kod nas su dolazili mladi, perspektivni igrači kojima je malo falilo da se ispeku. Nas nisi mogao da prevariš, ako bi nam poslali nekoga ko ne valja, oterali bi ga. On se uklopio fino sa nama i odigrao jednu sezonu. Drago mi je da je napravio jednu lepu karijeru, da je dogurao do reprezentacije i nešto osvojio. Osećam se i ja ispunjeno zbog toga", zadovoljan je Adam.
A sam Simonović, sada dvostruki osvajač srebra sa reprezentacijom i čovek sa ozbiljnom karijerom iza sebe odlično se seća tih dana!
"Bilo je malo drugačije vreme, verovatno sezona 2001/02. Imao sam 16 godina ili tako nešto i bio sam u prvom timu u Lavovima, ali liga je tada bila kvalitetnija i svi mi mladi igrači smo išli na pozajmice da bismo imali što više mečeva. To je jako dobro iskustvo gde skupiš fore i trikove i osećaj za igru koga sad čini mi se nema toliko, teže je to steći u ABA gde se igra i tvrđe, grublje, veći je pritisak rezultata", priča za MONDO Simonović.
Davora Adama se seća vrlo dobro. Mislio je da će lako sa njim, ali...
"Sećam se, to neću da zaboravim, trening pre utakmice su dali meni da čuvam njega, mislio sam ja ću to lako... Već kreće priča oko mene, ja atleta u top formi, mlad, perspektivan, a on veteran. Kad je čovek krenuo da igra... Video sam da neće to baš tako lako da ide", seća se Simonović i onda nam priča o svom prvom meču za Pazovu:
"Mi dolazimo tamo i spremamo se za utakmicu i svi pričaju o Adamu... Kad je čovek počeo da igra, da šutira, da sipa sa svih stana. To nije moglo da se brani! Video sam da je dobar igrač, za viši rang , a onda sam ukapirao da mogu od njega da upijem, naučim..."
"MIŠKO MI KAŽE - KAKO TEBE DA ZABORAVIM?!"
A na terenu je junak ove priče bio i sa nekim poznatim ličnostima iz košarke, za koje mnogi ni ne znaju da su zapravo aktivno igrali!
"Igrao sam protiv Miška Ražnatovića, on je igrao tu ligu. Imao je svoj klub na Banjici i igrali su srpsku ligu. On je to igrao za sebe, on im je sve bio, prevodio loptu i samo šutirao, Imao je šut, mogao je lepo da pogodi, ali je preterivao, to što je on radio nije radio ni Nikos Galis. Tad još nije bio menadžer, a sad kad se sretnemo ja ga namerno bocnem, pitam ga da li me poznaje. ‘Ma kako tebe da zaboravim’", priča nam Davor Adam.
ONI SAD NE ZNAJU NIŠTA, A HOĆE ODMAH SVE!
Njegov dugogodišnji trener Milorad Gajić i sada ističe da je Adam mogao da igra još. A oprostio se u 45. godini!
"Od kad je ’92 došao u Pazovu, oko njega se vrti cela košarkaška priča ovde. Ne samo u Pazovi, nego u celom ovom regionu. On je u 44. godini davao po 25 poena na nekim mečevima i sigurno je mogao i još da igra", ističe on, a onda uz smeh dodaje:
"Za povlačenje je verovatno kriva supruga! A onda i rizik od nekih povreda."
Ali danas, Davora Adama nema u košarci. Vozi kombi i kamion kako bi prehranio porodicu, a kada je sport kome je sve dao u pitanju, nije optimista.
"Mi jednostavno živimo u takvom vremenu. Videli ste kako tehnologija napreduje, nama se neke stvari gase. Pogledajte koliko sada igrališta i hala ima u državi, a sve je prazno. Ne interesuje ih", ističe on.
Gleda igrače koji nastupaju čak i na najvišem nivou i nažalost – nema šta da vidi.
"Ti sad imaš igrače koji sa 18 godina ne znaju osnovne elementarne stvari košarke. Igra ABA ligu, a ne zna osnovne stvari. To pre nije bilo, nije moglo. U svako doba dana noći si morao sve da znaš. Oni sad ne znaju ništa, a hoće preko noći i pare i slavu. A nemaju ni kontinuitet i trening”, smatra Adam.
I na kraju ima samo jednu poruku za sve mlade igrače. Moraju da promene mentalitet jer:
“Oni ne znaju da je košarka rad, red, znoj, krv i suze. Sve to."
Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.
Partizan razbio Zvezdu i odigrao najbolji meč sezone! Obradovićev tim dominirao, Grobari slavili pred Delijama
Srbija pregazila Dansku i ide na Eurobasket: Blistali Aleksa i Balša, a moglo je i ubedljivije!
"Trebalo je da ubacim 30 poena, neće niko da nas sažaljeva": Petrušev o porazu od Partizana za otrežnjenje!
Mondo ukrštenica za 22. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!