• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

SLAVNI KRAJIŠKI PEVAČ IGRAO SA DRAŽENOM PETROVIĆEM I OTKRIO TAJNU: Hteo je u voljeni Partizan, ali je MORAO u Cibonu!

Da li ste znali da je pevač Jandrinog jata igrao sa Draženom Petrovićem u Šibenki? Sada znate, a otkrio je i tajnu čuvenog hrvatskog košarkaša za MONDO.

dražen petrović Izvor: Youtube/BN Music Official, YouTube/Printscreen/Sportklub

Dalmacija je dala nebrojeno uspešnih pjevača i slavnih košarkaša. Danas svi Damira Damjanića znaju kao pevača Jandrinog jata, a retki znaju da je u mladosti bio košarkaš Šibenke iz njenog najslavnijeg perioda.

Relativno kratku, ali uspešnu košarkašku karijeru zamenio je muzičkom, koja traje i danas u "toplom gnezdu" Jandrinog jata. Još u košarkaškom čudu iz Šibenke bio je zadužen za muziku, pa je ekipu navukao na Rokere s Moravu, čije pesme su se slušale u hotelima i tokom putovanja, a imao je i čast da igra sa legendom.

Možda će vas zanimati

Damir Damjanić počeo je u kadetima Šibenke i bio drugar Dražena Petrovića, za koga i danas smatra da je najbolji. I po talentu i po trudu koji je ulagao.

"Mi smo se družili, kao deca zajedno trenirali. On je uvek navijao za Partizan, ja za Zvezdu. Znam da mu je otac bio policajac iz Hercegovine. Znam da mu je želja bila da ode u Partizan, tu je igrao i njegov idol Kićanović. Kad dolazimo da igramo u Beograd, sa bilo kim, uvek za nama idu dvojica iz Partizana, merkaju trenutak u hotelu da popričaju sa njim, da ga vrbuju. Ali prvo su Acu (brata Dražena Petrovića prim. aut.) u Cibonu, i onda ga Novosel tom linijom odvodi u Zagreb. I bilo je presudno što je Cibona tad igrala Kup prvaka, to je njemu bilo važno. Da je Partizan bio prvak Jugoslavije, ko zna šta bi se desilo", priča Damjanić za MONDO.

Iz malenog Šibenika zamalo su stigli do evropskog trofeja (dva finala Kupa Koraća), a onaj domaći im je oduzet, ali medalje nisu vratili. Ko prati košarku, zna za čuveni slučaj kada je Šibenka osvojila prvenstvo Jugoslavije te 1983. slobodnim bacanjima Dražena Petrovića u zadnjem meču majstorice. Utakmica dan nakon toga je poništena zbog spornog faula. Titula je dodeljena Bosni, jer se na ponovljenoj utakmici - oni i nisu pojavili.

"To nije bilo nigde u svetu, da se utakmica poništi dan posle. Mi smo to veče dobili medalje i pehar, ja medalju imam i danas, nikad nismo vratili. Tri dana su bile demonstracije u Šibeniku, i narod se složio da ne idemo na majstoricu. Sve je to bila politika, igrarija da se Bosna zbog Olimpijade proglasi prvakom", kaže Damir.

Pogledajte

04:47
Damir Damjanić: Pjevač "Jandrinog jata", a nekad košarkaš "Šibenke"
-
Izvor: Vedran Ševčuk, mondo.ba
Izvor: Vedran Ševčuk, mondo.ba

 Vrata prvog tima Draženu i Damiru otvorio je Moka Slavnić. Reprezentativni plej je došao u Šibenik na zalasku karijere da bi pomogao da izbore opstanak. Damir kaže da je imao takav autoritet da je kao igrač vodio glavnu reč kao trener. I bio kralj za dobru atmosferu i odnose u ekipi.

"Moka je došao posle Olimpijade u Moskvi. Najbolji plej na svetu, štipaš se jer ne možeš da veruješ da si u istoj ekipi sa njim. Moka je bio šoumen, neprikosnoven autoritet. Mi mladi dođemo pre treninga, da se presvučemo pre njega, da ne pravi na naš račun viceve. Kad su mu preporučili da uzme Dražena i mene u prvi tim, trener mu kaže da Damjanić ima dobar šut. I sad on na treningu čeka da ja šutnem, a ja razigravam. Dođi sine vamo. Čuo sam da imaš šut, gde ti je, u dvorištu? Šutiraj malo. U sledeća dva napada ja pogodim trojku, on zovne, ej, nemoj da ti ovo pređe u naviku".

Još jedna trenerska legenda vodila je Šibenku. Duda Ivković ostao je u sećanju kao pravi general, izuzetno strog trener koji traži disciplinu. Ostale su uspomene na njegovu ljutnju kada se igrači malo opuste.

"Bio je strog, nenormalno strog. Tad ga nisam cenio, ali kasnije sam počeo da cenim, veliki je trener. Kasnije u reprezentaciji, pitam Dražena kakav je, ma ni sličan što je bio u klubu. To je tad bio general, mirno, nema šale.

Zimske pripreme smo imali na Malom Lošinju, nema nigde nikoga. Jedva sakupimo neke ljude tu, pomorce, samo da imamo sa kim da igramo. I da nas motiviše, hajde da odigramo da nam ne daju ni koš. U trećem minutu, ovi vode 9:0, neki naš opsuje sudiju, tehnička, isključenje. Duda psuje, majku vam vašu, sutra svi na trajekt pa kući. Nije bilo trajekta, ostadosmo.

Kaže naveče neću ništa da čujem, spavanje u 9. Ko će spavati, dosadno nam celi dan, mi se prebacujemo po sobama, puštamo muziku. Neko ulazi, izlazi, zaključana vrata, neko kuca, ja mislim vraća se neko. Kad sam vidio Dudu, odsekle mi se noge. Ostali pobežali u ormare, padaju vešalice. Duda nabije nogom kasetofon, ispali ga na balkon. Izlazite bre, čujem vas u ormaru. To je bio šou, uvek pričam kao vic. Ali protiv Borca čuvao sam najboljeg njihovog igrača, nije dao koš, i on mi tad nabaci kosku, nikad pre toga nije nikome".

Nismo zaboravili muziku, koja je Damjanićeva ljubav od malih nogu. Pre rata osnovana je grupa Jandrino jato, a kasnije su pesmom o Danijeli dostigli zvezde. I obišli Evropu i svet, pevajući tamo gde je njihova pesma najjača kopča sa zavičajem. U šali se kaže, od nekadašnje Krajine ostalo je samo Jandrino jato.

Dražen Petrović Izvor: YOUTUBE/PRINTSCREEN/SPORT CLUB

"Bili smo po četiri puta u Americi i Australiji. Odradimo dva meseca, da možemo sve obići. Teško je te velike zemlje proputovati, između dva grada put po 2000 kilometara. Ali su to prelepe uspomene, na kraju kad se sve sabere, kažeš imali smo za šta to počinjati. Naš repertoar je patriotski, zavičajni, izvorni, od početka. I to veže ljude.

Kad smo prvi put došli u Australiju 2001. imali smo koncert u Sidneju, 1.000 ljudi. Na prvu pesmu, pola sale je plakalo. Morali smo i mi da stanemo 10 minuta, to strašno izgleda, to su emocije. Pet godina je od Oluje, većinom su to novi doseljenici. Stari su otvrdnuli, navikli na tuđinu, ali mladi su to teško podnosili. Sad vi dođete i pevate o Krajini, Kninu, Dalmaciji, Bukovici, i mi smo plakali zajedno sa njima...

Videti i doživeti tu tugu i to veselje zajedno, to je nešto neverovatno. Ljudi plaču, kao da smo im neka veza sa rodnim krajem. To su neki momenti zbog kojih ima svrhe baviti se muzikom i svim, ne novac ili nešto drugo."

(MONDO)

Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.

Možda će vas zanimati

Inicijalizacija u toku...

Komentari 23

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Sima

Toliko je voleo Partizan da je otišao u Cibonu! Jbg...

Pamtim,ali i pričam drugima

Njegova je majka izjavila,više puta,da ga je partizan pokušavao dovesti,a da je on čekao da vidi kako će se završiti finale,pa da onda pređe u redove pobednika,da bi igrao Kup šampiona. Pobedila je Cibona i tamo je otišao u suprotnom, prešao bi u Zvezdu(jer je Zvezda igrala finale protiv Cibone),I te i sledeće godine.Partizan je tada daleko od toga.To je istina,i to je ponovio i Aco,ali šta znaju majka i brat.

tole

Bio je veliki i to je dosta... prokleti partizan je uvek imao degene a fk ponajviše! Da se nisu pitali čobanini generali kod dovođenja igrača a gde su po nacionalnom kljucu dovodili cepanice mi bi uzeli od 1966 do 1990 bar dva puta kup šampiona! Ovako sada izgledamo jadno i bedno sa igrčima koji pojma nemaju! Škola zamire a i kk postao odvno takmicarska mašina zahvaljujuci trgovinama i kombinavijam sa određenim menadzerima

INTERVJUI

Šesta lična

Advertisement