Mihovil Nakić nosio je dres Cibone punih deset godina i učestvovao u gotovo svim njenim velikim uspesima.
"Cibosi" su tokom 80-ih godina prošlog veka osvojili dva Kupa šampiona, dva Kupa pobednika kupova, tri prvenstva i šest kupova SFR Jugoslavije. Tek po njihovom silasku sa scene, nastupilo je vreme splitske Jugoplastike i Partizana.
Najveći deo tih trofeja stigao je na Tuškanac zahvaljujući neponovljivom talentu pokojnog Dražena Petrovića, ali Cibona je osvajala titule i pre Petrovićevog dolaska iz Šibenke 1984.
Primera radi, iako nisu imali prednost domaćeg terena, Zagrepčani su u prvom plej-ofu jugoslovenskog prvenstva (1981/82) uspeli da pobede Partizan predvođen Draženom Dalipagićem.
Na vrhuncu svojih moći, sa Novoselom na klupi, braćom Petrović, Cvjetićaninom, Čuturom, Ušićem, Nakićem, Knegom, imali su zastrašujuću ekipu.
"Cibosi" su tokom 80-ih godina prošlog veka osvojili dva Kupa šampiona, dva Kupa pobednika kupova, tri prvenstva i šest kupova SFR Jugoslavije. Tek po njihovom silasku sa scene, nastupilo je vreme splitske Jugoplastike i Partizana.
Najveći deo tih trofeja stigao je na Tuškanac zahvaljujući neponovljivom talentu pokojnog Dražena Petrovića, ali Cibona je osvajala titule i pre Petrovićevog dolaska iz Šibenke 1984.
Primera radi, iako nisu imali prednost domaćeg terena, Zagrepčani su u prvom plej-ofu jugoslovenskog prvenstva (1981/82) uspeli da pobede Partizan predvođen Draženom Dalipagićem.
Na vrhuncu svojih moći, sa Novoselom na klupi, braćom Petrović, Cvjetićaninom, Čuturom, Ušićem, Nakićem, Knegom, imali su zastrašujuću ekipu.
Dvadeset i "kusur" godina kasnije, posle pauze prouzrokovane ratom, Cibona i Partizan redovno se sastaju u regionalnom takmičenju, neretko u finalima, pa je zanimljivo kako akter nekadašnjih jugoslovenskih derbija vidi taj rivalitet, ali i ukupni rivalitet hrvatskih i srpskih timova u današnje vreme.
"Teško je to upoređivati. Nekada je svako u Zagrebu i Beogradu znao imena košarkaša koji su igrali u Borcu iz Čačka, Splitu ili Šibeniku. Danas je zbog podvojenosti medija to manje prisutno. Verovatno i zbog toga rivalitet nije veliki kao što je bio", smatra Nakić.
Bez obzira na to, sportski direktor hrvatskog prvaka smatra da NLB liga konstantno napreduje i da nema pravu alternativu.
"Liga iz godine u godinu raste, na organizacionom planu, ali i po kvalitetu klubova. To se potvrđuje i u evropskim takmičenjima, gde se Partizan plasirao na Fajnal for Evrolige, mi prošli u Top 16, dok je Hemofarm stabilan u Evrokupu. Da Olimpija, pa i svi ostali, imamo bolju finansijsku situaciju, pitanje je gde bi nam bio kraj. Tako da mislim da je NLB liga izborila svoje mesto i dobila na značaju".
Utakmicu Cibona - Olimpija u petak je uživo gledalo nešto manje od 10.000 ljudi, što znači da je dvorana bila popunjena sa oko dve trećine kapaciteta.
Atmosfera je bila sasvim OK, sportska, ali za razliku od dana slave pomenutih na početku teksta, zagrebačkoj publici je sada potrebno "loženje" od strane oficijelnih spikera, ne bi li konkretnije pomogla svojoj ekipi.
Dom sportova u ono vreme se orio od skandiranja našem sagovorniku ("Miiiho Naakić"), a time se ne može pohvaliti nijedan od aktuelnih prvotimaca Cibone, pa ni trener Velimir Perasović.
"Teško je to upoređivati. Nekada je svako u Zagrebu i Beogradu znao imena košarkaša koji su igrali u Borcu iz Čačka, Splitu ili Šibeniku. Danas je zbog podvojenosti medija to manje prisutno. Verovatno i zbog toga rivalitet nije veliki kao što je bio", smatra Nakić.
Bez obzira na to, sportski direktor hrvatskog prvaka smatra da NLB liga konstantno napreduje i da nema pravu alternativu.
"Liga iz godine u godinu raste, na organizacionom planu, ali i po kvalitetu klubova. To se potvrđuje i u evropskim takmičenjima, gde se Partizan plasirao na Fajnal for Evrolige, mi prošli u Top 16, dok je Hemofarm stabilan u Evrokupu. Da Olimpija, pa i svi ostali, imamo bolju finansijsku situaciju, pitanje je gde bi nam bio kraj. Tako da mislim da je NLB liga izborila svoje mesto i dobila na značaju".
Utakmicu Cibona - Olimpija u petak je uživo gledalo nešto manje od 10.000 ljudi, što znači da je dvorana bila popunjena sa oko dve trećine kapaciteta.
Atmosfera je bila sasvim OK, sportska, ali za razliku od dana slave pomenutih na početku teksta, zagrebačkoj publici je sada potrebno "loženje" od strane oficijelnih spikera, ne bi li konkretnije pomogla svojoj ekipi.
Dom sportova u ono vreme se orio od skandiranja našem sagovorniku ("Miiiho Naakić"), a time se ne može pohvaliti nijedan od aktuelnih prvotimaca Cibone, pa ni trener Velimir Perasović.
"Zakonitosti u košarci su se u međuvremenu bitno promenile. Onda je bilo moguće držati ekipu na okupu po deset godina. Danas je to neizvodljivo i zbog toga je publici teško da se identifikuje sa stalno novim igračima. Što klubovi duže budu uspevali da zadrže svoje asove, to su veće šanse da se mladi 'zapale' za košarku i nove zvezde koje će se rađati".
"Ne bi trebalo zaboraviti da su generator interesovanja za košarku u ono vreme bili uspesi reprezentacije. Nažalost, Hrvatska već dosta dugo nema medalju sa velikog takmičenja, pa je i to razlog gubitka popularnosti".
Partizan se poslednjih godina nametnuo kao klub koji postiže velike uspehe, mada i on bitno menja tim svakog leta. Praktično jedine konstante su trener i publika.
"Mi smo Partizanu čestitali drugog dana po plasmanu na Fajnal for, jer je to fantastičan uspeh u uslovima u kojima radimo svi na ovim prostorima. Borimo se sa stvarima koje u visoko organizovanim, bogatijim zemljama ne poznaju. Zbog toga je uspeh Partizana veći i zato treba odati priznanje Vujoševiću i igračima koji su izborili plasman".
Kao i pre godinu dana u Beogradskoj areni, Cibona i Partizan u nedelju će odlučiti da li će "jadranska" titula promeniti vlasnika. U Zagrebu ne kriju da im je trijumf na ovom turniru, u novoj dvorani, potreban kako bi pokrenuli stvari sa "mrtve tačke".
"Želja nam je, naravno, da Cibona konačno osvoji taj trofej, verovatno jedini koji nam nedostaje. Sva druga takmičenja u kojima smo učestvovali, bar smo jednom uspevali da osvojimo", zaključio je Mihovil Nakić.
(I. B. - MONDO, foto: MN Press)
"Ne bi trebalo zaboraviti da su generator interesovanja za košarku u ono vreme bili uspesi reprezentacije. Nažalost, Hrvatska već dosta dugo nema medalju sa velikog takmičenja, pa je i to razlog gubitka popularnosti".
Partizan se poslednjih godina nametnuo kao klub koji postiže velike uspehe, mada i on bitno menja tim svakog leta. Praktično jedine konstante su trener i publika.
"Mi smo Partizanu čestitali drugog dana po plasmanu na Fajnal for, jer je to fantastičan uspeh u uslovima u kojima radimo svi na ovim prostorima. Borimo se sa stvarima koje u visoko organizovanim, bogatijim zemljama ne poznaju. Zbog toga je uspeh Partizana veći i zato treba odati priznanje Vujoševiću i igračima koji su izborili plasman".
Kao i pre godinu dana u Beogradskoj areni, Cibona i Partizan u nedelju će odlučiti da li će "jadranska" titula promeniti vlasnika. U Zagrebu ne kriju da im je trijumf na ovom turniru, u novoj dvorani, potreban kako bi pokrenuli stvari sa "mrtve tačke".
"Želja nam je, naravno, da Cibona konačno osvoji taj trofej, verovatno jedini koji nam nedostaje. Sva druga takmičenja u kojima smo učestvovali, bar smo jednom uspevali da osvojimo", zaključio je Mihovil Nakić.
(I. B. - MONDO, foto: MN Press)
Pridruži se MONDO zajednici.