ODBIO ZVEZDU I OTIŠAO U VOJSKU! MONDO intervju: Nudili su mi da budem selektor, a u savezu nisu čuli za mene!

Srbija ima stručnjaka koji je nizao velike uspehe u dve zemlje koje su hit ovogodišnjeg Eurobasketa - Poljskoj i Finskoj. Sa Oliverom Vidinom smo već pričali o finskoj košarci i njegovom radu na severu Evrope, a sada nastavljamo. Tema je naravno - Poljska. 

Iako prilično nepoznat u srpskoj javnosti, Vidin već 15 godina niže uspehe u inostranstvu, od Slovačke i Poljske sve do Finske, a prvi poziv u Poljsku došao je od ekipe Šlonska. 

"Ja sam ovde došao u Šlonsk, uzeo sam ih prve godine kada su bili jako loši 14. od 16 ekipa, a cilj je bio plejof. Uspeo sam nekako sa tom ekipom bez ikakve promene da uđem u plejof. Imao sam malo i sreće, sklopile su se kockice i Kamil Lončiski mi je odigrao fenomenalno tih tri-četiri meseca, pa smo stigli smo do šestog mesta, Mnogo smo pobeđivali, baš smo malo poraza imali i onda je počeo kovid. Ja sam posle toga hteo nešto novo, ali me Šlonsk nije pustio, ostao sam tu sledeću sezonu gde mi je zbog kovida budžet bio manji. Na kraju smo bili bronzani i to je bilo najveće iznenađenje prvenstva. Izgubili smo od Zelene Gore koju sam posle preuzeo, iako je Šlonsk insistirao da ostanem i da potpišemo novi trogodišnji ugovor. Ja sam želeo u Zelenu Goru jer je ona tada igrala VTB ligu koja je meni bila mnogo atraktivnija nego Eurokup, jer su jači protivnici u pitanju", ispričao nam je ukratko o svom razvojnom putu u ligi ove države.

Iako naravno najbolji igrači poput Ponitke, Slotera, Balcerovskog i Sokolovskog igraju u inostranstvu, veliki broj reprezenentativaca dolazi iz domaće lige.

"To je isto kao i sa Finskom, pola ekipe igra domaću ligu, mada će posle ove sezone dosta njih potpisati za druge klubove. Dosta igrača jako dugo igraju u domaćem prvenstvu, dosta je jaka liga i nije lagano. Svuda se igra košarka, svi napreduju i rade, svi trče što se kaže. Poljska je velika zemlja, ima 40 miliona ljudi, ulaže se u sport, generalno na visokom nivou rade. Liga ne kaska marketinški za ABA ligom, čak mislim da je ispred način prenosa i predstavljanja mečeva. Pune su hale, ali znate šta, to je i normalno jer ima 40 miliona ljudi. Dosta se ulaže i u igrače i budžeti su dosta ozbiljni, ali malo treba nekog kontinuiteta. Teško zadržavaju strane jer oni čim se pokažu ovde odmah idu dalje u jače lige za veće novce. Mislim da je rešenje potpisati ih na dve-tri godine, ali oni se malo plaše i verovatno nema te sigurnosti oko potpisivanja stranaca na duže", objasnio nam je Vidin. 

Sada su neki mladi igrači već u nacionalnom timu, pogotovo na pozicijama ispod koša, a neki tek dolaze!

"Imaju reprezentativce koji su dobri, velika su populacija, naravno da imaju dosta talentovanih igrača i naravno da su na dobrom putu da budu ozbiljno uvažena selekcija u Evropi."

Košarkašku Evropu je priilično šokirao skandal koji se desio pred ovo Evropsko prvenstvo, kada su se sukobila braća Ponitka i kada se saznalo da oni ne žele da igraju zajedno, već samo jedan može u nacionalni tim. To nije poremetilo tim, jer kako kaže naš sagovornik u Poljskoj je sve oko toga odavno raščišćeno!

"Taj skandal se nije desio sad, to je tako već godinama, njih dvoje odavno ne govore i to su poznati razlozi. Suština je da to ne utiče na njih jer je tu vrlo jasno, ako jedan igra, drugi ne igra. Trener se opredelio za ovoga koji je sada bolji igrač i koji vodi tu reprezentaciju. Dao mu je potpunu slobodu i mislim da to treba tako. Igor je napravio dobar posao, dosta je bio kritikovan ovde u Poljskom, ali to je slično kao kod nas. Dosta kritike, a kad se nešto uradi onda idu hvalospevi. To nije ništa čudno", zaključio je sadašnji prvi stručnjak Zjelone Gore. 

Ipak, samo one koji ne prate može da iznenadi ovakav uspeh Poljaka, Istina je da 25 godina nisu imali četvrtfinale Eurobasketa, ali veliki rezultat napravili su nedavno u Kini na Mundobasketu!

"Oni su dosta zajedno, poljski igrači se drže između sebe i ovo im nije prvi uspeh. Bili su među osam na svetu pre tri godine kada ih je vodio Majk Tejlor. Dosta igrača iz te selekcije i sada igra sa nekim mladim igračima koji su ušli kao što su Kolenda i Đeva. Dobro to izgleda, videćemo kako će biti do kraja. Oni su sa ovim već napravili uspeh za njih zato što su prvi put posle 25 godina među osam u Evropi. To je dobro za košarku ovde jer će sada još veće investiranje biti u taj sport. Uvek je tako, sport koji pravi rezultat, u njega se investira i ulaže", jasan je Vidin. 

ODBIO ZVEZDU PA PRAVAC U VOJSKU!

Svoju trenersku karijeru počeo je jako rano, sa tek 17 godina kada je krenuo da radi u košarkaškom klubu Radivoj Korać. A kako se desilo da još kao srednjoškolac postane, kako sam kaže, "beba trener"?

"Ja sam kao klinac trenirao u OKK Beogradu i Crvenoj zvezdi pomalo, a najviše u Koraću.Još dok sam trenirao završavao sam srednju školu za fizioterapeuta i već sam tražio da vidim šta ću raditi dalje, a igrao sam košarku. Pošto je moj trener Nemanja Nikić vodio pionire Zvezde, pozvao me je da mu pomažem. Onda sam ja došao kao pomoćni trener kod njega koji je dobio zadatak da oformi pionirsku selekciju Zvezde. Posle nekoliko meseci sam dobio poziv od mog  juniorskog trenera iz Koraća da se vratim u klub. Oni su hteli da formiraju pionirsku selekciju '84-'85 godište i pozvali su me da vodim to, na šta sam ja pristao i otišao sam tamo. Ja sam bio beba trener i to su mi neki prvi koraci, bio sam u Koraću četiri godine i dosta dobro sam radio i imao sam neke reprezentativce u tim pionirskim selekcijama. Kroz te neke reprezentativne sesije koje sam pratio dobio sam poziv od Bore Cenića da pređem u Drvomarket", priča Vidin i nastavlja:

"Zemun Drvomarket je bila ekipa koja je radila izuzetno, možda i najbolje u tom trenutku sa mladim igračima, to je '99 godina. Trener te selekcije je bio Peđa Krunić koji je otišao kod Bruna Soče u Bon da bude pomoćni trener, a onda sam ja od njega preuzeo tu selekciju. Doveden sam u klub i tu sam isto ostao tri sezone, međutim posle druge sezone sam već dobio ponudu da vodim seniorsku ekipu Drvomarketa kroz srpsku ligu. Jako dobro smo igrali, a imao sam faktički tu sve moje juniorske igrače koji su nastavili da igraju u prvom timu, a uz njih sam imao dva seniora koja su eto pomagala nam pomalo", ispričao nam je Oliver Vidin.

Potom je došla fuzija Drvomarketa sa Crvenom zvezdom, a u tim promenama nije bilo mesta za našeg sagovornika. Mogao je da ostane da radi u crveno-belom klubu, ali mu se uslovi nisu svideli i otišao je. Ne u drugi klub nego - u vojsku!

"Pravili smo dobar rezultat, a onda se Drvomarket fuzionisao sa Crvenom zvezdom. Plan je bio da sa jednim trenerom vodim mladi tim, ali nisam hteo da vodim tim sa nekim nego sam hteo da vodim ekipu sam ili da ne budem tu i onda sam otišao iz tog projekta. Faktički sam otišao u vojsku, odslužio sam vojni rok i istovremeno sam kako mi se završio vojni rok prešao u Torlak. Vodio sam prvi tim takođe kroz srpsku ligu", priča nam Vidin, a onda počinje o svojoj reprezentativnoj karijeri! 

ZLATA SA SRBIJOM, POZIV OD SLOVAČKE, A U SAVEZU...

Još otkako su njegovi pioniri iz Koraća počeli da ulaze u reprezentativne selekcije bio je blizu nacionalnog tima, a od 1999. godine bio je deo stručnih štabova selekcija prvo Jugoslavije, potom Srbije i Crne Gore i na kraju Srbije!

"Bio sam u svim reprezentacijama mogućim i pionirskim i kadetskim i juniorskim i na prvenstvima Evrope... Moje prvo Evropsko prvenstvo je bilo 2000. godine u Zadru kao pomoćni trener drugi pomoćnik Zlatanu Tomiću. Tu su bili od igrača Blagota Sekulić, Boris Bakić, Marko Jovanović, Milutin Aleksić, Gajić, Miloš Pavlović, Jovan Koprivica, Otašević... Nenad Krstić iz nekih znanih i neznanih razloga nije otišao na to prvenstvo. Iako se on kasno pojavio u toj selekciji, bez obzira je svojim talentom i kvalitetom zaslužio da ode na taj Eurobasket. Igrali smo protiv Tonija Parkera, Marka Popovića, Planinića, bilo je tu mnogo kasnije i NBA zvezda, Spanulis je bio u Grčkoj...", priseča se Vidin za MONDO. 

Kada se 2000. godine dolazilo u Zadar na Evropsko prvenstvo, nije svima bilo svejedno... Ipak na kraju uprkos nesrećnom porazu od Grčke, naš tim je došao do jako bitnog rezultata. 

"U Manhajmu smo bili prvaci sveta, pobedili smo Ameriku i Francusku, a u Zadru smo igrali to Evropsko prvenstvo što je bio prvi dolazak u Hrvatsku posle rata. Bilo je malo tenzije, ali dobro je sve to prošlo. Izgubili smo nesretno od Grčke, Dule Đorđević je izgubio neku loptu na pola terena na pola koša prednosti za nas. Dali su koš i koliko se sećam Bakić je promašio šut za pobedu. Ostali smo bez borbe za medalju iako smo bili jedan od favorita. Ali smo onda do kraja dobili sve utakmice do kraja da bismo bili peti, da bi sledeća generacija mogla da igra na Svetskom prvenstvu."

Najveći uspeh Olivera Vidina na klupi Srbije desio se 2007. godine. Bio je prvi pomoćnik Dejana Mijatovića, a sjajna generacija sa Milanom Mačvanom na čelu osvojila je evropsko zlato. Tog leta se desila prava žetva medalja.

"Onda sam 2007. godine sa generacijom '80-'90 sa Dejanom Mijatovićem kome sam bio prvi pomoćnik osvojio evropsko zlato. To je generacija Čovića, Lazića, Mačvana, Nikole Markovića... To je bilo leto u kome smo redom pokupili zlata i medalje od kadeta, juniora, U18, U20... Bilo je to dobro vreme za rad, a još se nisam vratio sa tog prvenstva kada sam od Olivera Popovića dobio poziv da preuzmem Vizuru i tu sam bio pomoćnik jednu sezonu u KLS-u, da bi kasnije dobio ponudu iz Slovačke gde sam bio jednu sezonu u Kubinu i potpisao me je najveći klub odande Inter Bratislava. Proveo sam šest godina tamo, ali iz dva puta. Prvo sam bio tri sezone, pa sam jednu sezonu čak bio u Žilini, da bi otišao u Finsku, a posle toga sam se vratio u Inter tri sezone i tu uzeo dve titule", priča nam sadašnji trener Zelene Gore.

U Slovačkoj su odmah videli njegov kvalitet i pomislili - ovo bi mogao biti idealan selektor! Više puta je bilo razgovora, ali na kraju je sve ostalo na tome da je Vidin jedno vreme vodio U20 tim Slovačke 

"Bilo je lepo tamo, dosta iskustva sam pokupio, čak sam kao prvi stranac selektor vodio U20 reprezentaciju Slovačke na Evropskom prvenstvu i bio sam kandidat za A reprezentaciju, ali međutim iz nekih svojih razloga nisam mogao to da prihvatim. Čak i ove sezone je bila isto ponuda da to vodim, ali su se odlučili za Aramisa Naglića jer je on mogao da dođe, a ja nisam. Morao sam da formiram tim ovde jer sam potpisao novi trogodišnji ugovor sa Zelenom Gorom. Bilo bi neozbiljno da se ne pojavim prvih mesec dana i da ostavim pomoćnom treneru tim, a faktički tada nisam ni znao ko će biti pomoćnik", iskren je Vidin. 

Dok je on radio u omladinskim selekcijama Srbije svakog leta dolazile su medalje. Sada je jedna naša generacija morala da se vraća iz B divizije u najviši rang, jedna je jedva izbegla B diviziju i negde "škripi".

"Ne znam šta da vam kažem, to je pitanje za ljude koji vode savez, ne bih ja da to previše komentarišem zato što niti ima nekog smisla niti bi to nešto pomoglo. Moglo bi pogrešno da se protumači. Ja znam samo da je na primer 2017. godine kada je poslednji put Srbija bila juniorski prvak Evrope a Vlada Jovanović je vodio selekciju igralo se baš u Bratislavi. Ja sam bio domaćin te reprezentacije, bio sam tu šta god je trebalo da pomognem i izađem u susret jer sam dugo u Slovačkoj i govorim jezik. Kuzmanović je tada sa Rakočevićem bio koordinator u savezu za mlađe kategorije. On je bio gost u savezu i pričali smo. Bio je izuzetno iznenađen da je u Slovačkoj srpski trener koji vodi najveći klub tamo i jako je dugo u inostranstvu i rekao mi je: 'Pa mi te nemamo uopšte u evidenciji da vodiš nešto, nemamo te uopšte u spiskovima.' Mislim da tamo nije baš organizacija najbolja, a to pokazuju rezultati. Možemo da pričamo šta hoćemo da li je dobro ili loše, ako nema rezultata znači da nije dobro. Sada šta će biti, ima tamo ko treba da analizira i ko treba da radi to", završio je Oliver Vidin svoju priču za MONDO. 

Izgleda da ipak srpskih trenera ima, od Afrike do Finske i Poljske, samo je potreban neko da ih upiše. Da ne budu otpisani, već popisani.