KO TO KAŽE ZA JOKIĆA, NIJE U PRAVU! Legenda jugoslovenske košarke za MONDO: Pogledajte Dončića, on krvari za Sloveniju!

Slovenija igra svoj meč četvrtfinala sa Poljskom, a sve mečeve "zmajčeka" na ovom prvenstvu iz prvog reda prati Peter Vilfan. Legendarni prvak sveta sa Jugoslavijom iz Manile 1978. godine za sada je vrlo zadovoljan izdanjem nacionalnog tima predvođenog Lukom Dončićem na ovom Eurobasketu. 

Ovaj tim Slovenije kao i onaj 2017. godine deluje neverovatno odlučno, igraju sa mnogo karaktera i srca, a ključ toga su lideri - Luka Dončić i Goran Dragić.

"Ovo je od 2017. godine nadalje ovo je najkarakternija reprezentacija koju smo imali. Imali smo mi i ranije odličme igrače i odličan tim, ali nismo uspevali da dođemo do medalja. Mislim da smo šest puta gubili četvrtfinala i jedno polufinale smo izgubili od vas u Poljskoj. Međutim ovo je tim koji ima puno samopouzdanja, to je tim koji želi da igra zajedno, koji uživa da igra zajedno", rekao je on.

Stiče se utisak da većina reprezentativaca Slovenije bolje igra za nacionalni tim nego u svojim klubovima?

"Rekli ste da su neki igrači bolji nego u svojim klubovima? Pa dobro, kad imaš uz sebe Luku Dončića i Gorana Dragića normalno da si bolji, lakše ti je, imaš više prostora, oni ti omogućavaju da napraviš neke stvari koje ti inače sam ne bi mogao. To je neki plus te reprezentacije, a najveći je taj što Luka stvarno želi, stvarno uživa u tome da igra za Sloveniju." 

U dokumentarnom filmu "2017" sami igrači su govorili o tome da je jako važan šraf tog tima bio Gašper Vidmar koji je bio lider u svlačionici i neko ko je znao da podvikne na treningu. Sada kada njega nema, ko je to?

"Gašper Vidmar je bio samo u jednoj sekvenci, u jednom delu tog projekta kada se oglasio. Ovde se zna, Luka je vođa na terenu, a onaj koji vikne i na taj način motiviše svoje saigrače je Goran Dragić. Ipak je on kapiten, on je najstariji i najiskusniji tu i njih dvoje su sjajno podelili te uloge. Goran je prihvatio da je Luka glavni na terenu, a Goran je prihvatio da je u ovim drugim stvarima glavni Goran Dragić. Tako da je to jedna sjajna kombinacija koju su i ostali to prihvatili", objasnio am je verovatno najveći igrač u istoriji Olimpije. 

Ali pitanje ostaje, kako? Kako Slovenija sa dva miliona stanovnika uspeva, ne samo sada nego i ranije u generaciji Lorbeka, Smodiša i Udriha, da stvori toliko kvalitetnih igrača?

"Zapravo je teško reći, ali morate znati da u Sloveniji ima mnogo, mnogo klinaca koji žele da se bave košarkom, koji igraju, a otkad je tu Dončić to je neverovatno. Onda iz svega toga izlaze ti igrači jer postoji ogromna želja tih klinaca da uspeju, da idu putem Luke Dončića i Gorana Dragića. To je neka vrsta čuda, tako mala zemlja sa dva miliona stanovnika, da imamo toliko odličnih košarkaša", objašnjava nam Vilfan. 

Jednom prilikom sam posetio Ljubljani i delovalo je da svaki od dva miliona stanovnika Slovenije ima po dres Luke Dončića.

"Ne, to je neverovatno, mi u Kelnu kad smo bili dolazili su nemački navijači i jedno trećina njih imala je dres Luke Dončića. Strašno! Oni dođu na utakmicu Slovenija – Nemačka u dresu Luke Dončića i navijaju za svoje! Pa kako ne bi onda u Sloveniji svi imali njegov dres? Ja imam školu košarke sa oko 100-120 klinaca i u ono doba kada je Majkl Džordan bio na vrhuncu na početku godine kada su svi dobijali dres svi su hteli broj 23. Sada svi hoće 77, Luka je nešto neviđeno. To se nikada nije desilo, ni u Sloveniji niti bilo gde drugo. Ali on je globalna svetska zvezda i to je zapravo normalno da se dešava", poentira Vilfan. 

Sada je Slovenija jedan od favorita za osvajanje Eurobasketa i prava košarkaška velesila, a pre 30 godina prognoze su bile sumorne...

"Da se vratimo malo unazad, jedno 30 godina do raspada bivše Jugoslavije. Nama su tada rekli da je sa košarkom u Sloveniji kraj, da nikada više nećemo ovde gledati vrhunsku košarku. Istina je da smo mi imali Olimpiju koja je stalno bila u prvoj ligi, koja je bila fenomenalna, najjača liga u Evropi. Imali smo stalno po jednog igrača u reprezentaciji, ja sam 10 godina bio jedini Slovenac u reprezentaciji. Međutim desilo se nešto što niko nije očekivao. Odjednom smo mi počeli da igramo dobru košarku. Ostalo je ono što smo doneli iz te bivše Jugoslavije, taj kvalitet, znanje i inat, sve se to prenelo na te mlade igrače. Sada je Slovenija košarkaška velesila, sada smo u ovom trenutku jedini iz bivše Jugoslavije koji smo ostali na ovom Eurobasketu. To jeste neka vrsta iznenađenja. Ali kada tom talentu dodaš taj rad i disciplinu koju su Slovenci uvek imali, eto, nastane ovo što sada imamo", objasnio nam je situaciju u slovenačkoj košarci Vilfan. 

Sada ih od 20:30 čeka meč sa Poljskom koja će biti ne samo rasterećena jer je autsajder već i motivisana nakon onoga što smo videli u ranijim mečevima gde su favoriti ili ispadali ili se mučili. 

"Ovo što se desilo da je Italija izbacila Srbiju, da je Finska izbacila Hrvatsku, to što su neke manje ekipe ovde namučile favorite to je jedan dodatni veliki motiv za te ekipe. Normalno da će Poljaci koji su i inače dobra ekipa sada biti još više motivisani. Oni će sada reći kada su mogli oni, možemo i mi. Sada svako može svakoga da dobije. Sve do sada je bilo baš neizvesno tako da nas očekuje sjajna utakmica. Ali ako Slovenija bude ona prava, ako bude energije koju Slovenija inače ima, ako igrači budu sarađivali između sebe kako oni inače znaju, Slovenija ostaje favorit. Ali moramo korak po korak, prvo korak po korak pa da vidimo šta dalje", oprezan je on. 

Luka Dončić u Dalasu ponekad igra gotovo sam, ima ogromnu minutažu i neverovatnu potrošnju, a ipak dolazi da igra za nacionalni tim i uvek je nestvarno motivisan. Kako? 

"Teško je to obrazložiti. Luka je fenomen, nešto što se rađa jednom u 20 godina. On je profesionalac od 14. godine kada je otišao u Madrid. On je sa 15, 16, 17 i 18 godina prošao ono što neki igrači ne prođu u 25-26 godina. Veoma mlad je postigao sve što može da se postigne. Otišao je u NBA, odmah je postao mega zvezda, zaradio ogromne pare, ali ima u sebi ono srce, onu dušu koju pravi igrači imaju. Njemu Slovenija puno znači i to ljudi u Sloveniji obožavaju i vole. Jer malo je igrača koji dolaze da igraju za svoju reprezentaciju sa takvom željom, takvim srcem. On daje sve, on se bije, on krvari za Sloveniju, izgleda kao da umire na kraju meča i onda uspe za dan da se regeneriše i sutra je opet nasmejan i raspoložen i kada ga pitaš da li će još da igra za reprezentaciju on kaže: 'Uvek ću, dok god budem mogao!'"

Gledao je Vilfan meč Srbije, a za razliku od brojnih koji su se u Srbiji javili da budu generali posle bitke, on i dalje ne može da objasni taj poraz. 

"Ne znam, teško je to reći. Normalno da sam očekivao da će to da bude utakmica koju će Srbija možda i sa lakoćom da dobije i tako je i izgledalo u početku. Bilo je 14 razlike u prvoj četvrtini, onda je nešto pošlo po zlu. Šta je to bilo? To će morati selektor Pešić i igrači da odgovore, jer kvalitet je nesporan. Srbija da dobije tu jučerašnju utakmicu i da dobije još neku na prvenstvu sigurno ima kvalitet. Ja sam čak posle grupne faze rekao da je za mene Srbija prvi favorit. Oni kad su igrali Slovenija i Srbija u Ljubljani to je izgledalo super. Moje kolege su rekle da ne znaju možemo li u polufinalu preko Srbije. Možemo, ali biće jako, jako teško. Međutim nešto se desilo, to je sport. Kao da se raspao sistem, nije bilo pravog impulsa sa klupe. Nije to da nisu hteli, ali jednostavno sve je stalo i teško je to obrazložiti", iskren je Vilfan. 

Sa jedne strane Slovenija sa Dončićem još juri zlato i medalje, a Srbija sa Jokićem je ispala. Deluje da su ova dva NBA superstara ipak karakterno drugačija...

"Oni jesu karakterno različiti igrači, ali da sad neko kaže da Jokić nije dao sve od sebe, ja se sa time ne slažem. On je takav kakav je. Ako on nije direktno taj koji je vođa, koji ostale motiviše, koji ih za sobom povuče, ekipa mora da nađe igrača koji će to da učini. Ako je to sada bio Vasilije Micić, a njemu to nije uspelo u ovoj utakmici, možda je to problem?"

Na kraju, uvek nezahvalno, ali ko osvaja?

"Slovenija!"