Samo, situacija će sada biti potpuno drugačija. Povreda Gasola u polufinalu, tada je Španiji oduzela najboljeg igrača, ali je ostatku tima dala veliki motiv, postavila izazov. Bio je to trenutak za junake.
Četiri osvojene medalje kasnije, Gasola neće biti na čitavom turniru, a ne samo u jednoj, poslednjoj utakmici.
"So you think you can tell heaven from hell, blues skies from pain. Can you tell a green field from a cold steel rail".
Stihovi jedne od najvećih pesama grupe "Pink Floyd" vrte se po glavama hiljada košarkaških fanova u Španiji. Naša reprezentacija nije nepobediva i to nije ništa novo. Prisustvo Paua pružalo nam je osećanje moći i samopouzdanja, neprocenjivo i nezamenjivo.
Bez njega, Španija je i dalje među glavnim kandidatima za zlato, ali sada će ekipa biti ranjiva i mnogo pre utakmica za medalje. Španija je igrala četiri uzastopna finala velikih takmičenja - za to vreme, eliminacija je izdaleka pretila samo u drugoj fazi Evrobasketa 2009 - i uvek znala da će se plasirati najmanje među četiri.
Ne bi baš bilo kao razlika između raja i pakla - kao u pesmi - ali ova zemlja bi teško prihvatila kada bi polufinale SP prošlo bez njene "zlatne generacije".
Odsustvo Gasola znači nekoliko stvari. Najvažnija je pomanjkanje liderstva, iz kojeg proističe potreba za igračem koji će preuzeti odgovornost i popuniti tu prazninu.
Huan Karlos Navaro je godinama vođa tima Barselone, ima veliko iskustvo, jak karakter i takmičarski duh. Pošto će dosadašnji Broj 2 preuzeti ulogu Broja 1, neophodna je i rekonstrukcija na nižim nivoima.
Mark Gasol, Riki Rubio i Rudi Fernandez bi trebalo da budu prva linija podrške, a nade Španaca umnogome se baziraju na mišljenju da ta trojica mogu da budu i lideri prvog reda, igrači koji će rešavati utakmice.
Važan segment španskih uspeha u prethodnim godinama činili su i impulsi iz trećeg, pa i četvrtog nivoa reprezentacije. U Turskoj će ti impulsi morati da budu jači nego ikada. Garbahosin doprinos u odbrani, iskustvo Mumbrua, Rejesove bitke u reketu, minuti koje će dobiti San Emeterio i Ljulj... i konstantnost Frana Vaskeza.
Partije krilnog centra Barselone mogle bi da budu presudne za Španiju. Njegov učinak u raznim elementima košarke može da napravi razliku između poraza i pobede.
Na njemu je da nadoknadi što više Pauovih poena i skokova, a moraće to da uradi kao igrač na unutrašnjoj poziciji, gde Španija nema mnogo opcija. Preciznije, nikoga više osim Marka Gasola. Vaskez mora da se sačuva ličnih grešaka i ostvari konkretno prisustvo u reketu.
Četiri osvojene medalje kasnije, Gasola neće biti na čitavom turniru, a ne samo u jednoj, poslednjoj utakmici.
"So you think you can tell heaven from hell, blues skies from pain. Can you tell a green field from a cold steel rail".
Stihovi jedne od najvećih pesama grupe "Pink Floyd" vrte se po glavama hiljada košarkaških fanova u Španiji. Naša reprezentacija nije nepobediva i to nije ništa novo. Prisustvo Paua pružalo nam je osećanje moći i samopouzdanja, neprocenjivo i nezamenjivo.
Bez njega, Španija je i dalje među glavnim kandidatima za zlato, ali sada će ekipa biti ranjiva i mnogo pre utakmica za medalje. Španija je igrala četiri uzastopna finala velikih takmičenja - za to vreme, eliminacija je izdaleka pretila samo u drugoj fazi Evrobasketa 2009 - i uvek znala da će se plasirati najmanje među četiri.
Ne bi baš bilo kao razlika između raja i pakla - kao u pesmi - ali ova zemlja bi teško prihvatila kada bi polufinale SP prošlo bez njene "zlatne generacije".
Odsustvo Gasola znači nekoliko stvari. Najvažnija je pomanjkanje liderstva, iz kojeg proističe potreba za igračem koji će preuzeti odgovornost i popuniti tu prazninu.
Huan Karlos Navaro je godinama vođa tima Barselone, ima veliko iskustvo, jak karakter i takmičarski duh. Pošto će dosadašnji Broj 2 preuzeti ulogu Broja 1, neophodna je i rekonstrukcija na nižim nivoima.
Mark Gasol, Riki Rubio i Rudi Fernandez bi trebalo da budu prva linija podrške, a nade Španaca umnogome se baziraju na mišljenju da ta trojica mogu da budu i lideri prvog reda, igrači koji će rešavati utakmice.
Važan segment španskih uspeha u prethodnim godinama činili su i impulsi iz trećeg, pa i četvrtog nivoa reprezentacije. U Turskoj će ti impulsi morati da budu jači nego ikada. Garbahosin doprinos u odbrani, iskustvo Mumbrua, Rejesove bitke u reketu, minuti koje će dobiti San Emeterio i Ljulj... i konstantnost Frana Vaskeza.
Partije krilnog centra Barselone mogle bi da budu presudne za Španiju. Njegov učinak u raznim elementima košarke može da napravi razliku između poraza i pobede.
Na njemu je da nadoknadi što više Pauovih poena i skokova, a moraće to da uradi kao igrač na unutrašnjoj poziciji, gde Španija nema mnogo opcija. Preciznije, nikoga više osim Marka Gasola. Vaskez mora da se sačuva ličnih grešaka i ostvari konkretno prisustvo u reketu.
Neće nam nedostajati samo dvostruki nosilac NBA šampionskog prstena, jer se Hoze Manuel Kalderon povredio na poslednjoj prijateljskoj utakmici. Ako ste osoba koja uvek gleda vedriju stranu života, setićete se da je Španija letos u Poljskoj i bez njega postala šampion i da ovo možda nije najgori trenutak za takav hendikep.
Kalderon već dugo ne igra dobro, ni blizu svojih mogućnosti. Nabrajanje razloga i pretpostavki zbog čega je tako oduzelo bi nam mnogo prostora, ali poenta nije u tome.
Iako nije igrao onako kako zna, i dalje je bio bitan "šraf" u Skariolovom timu. Sa njim je Španija izvanredno čuvala loptu, što je bilo važno ne samo za tečnu igru u napadu i postizanje poena, nego i za tranziciju u fazu odbrane. I upravo će ta druga stvar biti važna na Svetskom prvenstvu, posebno ako se protivnik bude zvao Sjedinjene Američke Države.
Sada je Riki Rubio glavni distributer. Momak izgleda spremno, ali turnir u Turskoj će biti dug, a on je i dalje sklon nekim greškama. Ponekada one proističu iz neiskustva, ponekada iz preteranog samopouzdanja. Ekipa mu veruje, ali činjenica je da idemo na SP sa samo jednim istinskim plejmejkerom.
Rezervna opcija mogao bi da bude Ljulj, inače kombo bek, pa čak i Navaro. Raul Lopez, kojeg je Skariolo pozvao u poslednjem trenutku, nije prošao pripreme, odavno igra slabo i nema potrebnu drskost na parketu.
Dakle, aktuelni prvak sveta je ranjen, ali i dalje jak. Svi znaju koje su to jake strane španskog tima - raznovrsnost, visok intenzitet igre, čvrsta odbrana, iskustvo, zajedništvo, duboka rotacija i veoma konstantan napad, koji u jednom trenutku eksplodira i prelama utakmice.
Pau Gasol i Hoze Kalderon neće nedostajati samo zbog onog što su radili na terenu. Španija je postala veliki tim jer je imala kompaktnu grupu igrača. Takoreći, porodicu. Kako među sobom, tako i sa navijačima koji su ih bodrili preko TV-a.
Zato će svi - čak i oni bez izraženih patriotskih osećanja, kao što sam ja - za vreme i posle prvenstva često pevušiti refren "How I wish you were here".
Kalderon već dugo ne igra dobro, ni blizu svojih mogućnosti. Nabrajanje razloga i pretpostavki zbog čega je tako oduzelo bi nam mnogo prostora, ali poenta nije u tome.
Iako nije igrao onako kako zna, i dalje je bio bitan "šraf" u Skariolovom timu. Sa njim je Španija izvanredno čuvala loptu, što je bilo važno ne samo za tečnu igru u napadu i postizanje poena, nego i za tranziciju u fazu odbrane. I upravo će ta druga stvar biti važna na Svetskom prvenstvu, posebno ako se protivnik bude zvao Sjedinjene Američke Države.
Sada je Riki Rubio glavni distributer. Momak izgleda spremno, ali turnir u Turskoj će biti dug, a on je i dalje sklon nekim greškama. Ponekada one proističu iz neiskustva, ponekada iz preteranog samopouzdanja. Ekipa mu veruje, ali činjenica je da idemo na SP sa samo jednim istinskim plejmejkerom.
Rezervna opcija mogao bi da bude Ljulj, inače kombo bek, pa čak i Navaro. Raul Lopez, kojeg je Skariolo pozvao u poslednjem trenutku, nije prošao pripreme, odavno igra slabo i nema potrebnu drskost na parketu.
Dakle, aktuelni prvak sveta je ranjen, ali i dalje jak. Svi znaju koje su to jake strane španskog tima - raznovrsnost, visok intenzitet igre, čvrsta odbrana, iskustvo, zajedništvo, duboka rotacija i veoma konstantan napad, koji u jednom trenutku eksplodira i prelama utakmice.
Pau Gasol i Hoze Kalderon neće nedostajati samo zbog onog što su radili na terenu. Španija je postala veliki tim jer je imala kompaktnu grupu igrača. Takoreći, porodicu. Kako među sobom, tako i sa navijačima koji su ih bodrili preko TV-a.
Zato će svi - čak i oni bez izraženih patriotskih osećanja, kao što sam ja - za vreme i posle prvenstva često pevušiti refren "How I wish you were here".
Pridruži se MONDO zajednici.