Irvin Medžik Džonson, jedan od najvećih košarkaša svih vremena, šokirao je početkom devedesetih ceo svet kada se sa tek napunjene 32 godine povukao. Učinio je to nakon saznanja da je zaražen virusom HIV na pregledima za sezonu 1991/92. Iako je i dalje bio u zavidnoj snazi, petostruki NBA šampion i trostruki MVP NBA lige ostavio je sport kojem je dao mnogo i otkrio da je postao zaražen zbog odnosa bez zaštite.

"Siguran sam da sam se inficirao zbog toga što sam imao nezaštićeni se*s sa osobom koja je imala virus. Problem je da ne mogu da tačno odredim vreme, mesto ili osobu sa kojom sam imao taj odnos. U pitanju su brojevi. Pre nego što sam stupio u brak, živeo sam onako kako žive neženje i iako nisam Vilt Čemberlen, jesam putovao po gradovima u kojima igraju NBA timovi i nikad mi nije nedostajalo ženskog društva", napisao je tada Medžik u izjavi za Sports ilustrejted.

Džonson je te sezone ostavio košarku, vratio se uz proteste pojedinih igrača na Ol-star utakmicu, jer su se plašili da bi mogli da ostanu zaraženi ako Medžik na terenu zadobije otvorenu ranu i počne da krvari. Bez obzira na to što ti igrači (Bajron Skot, Ej-Si Grin i Karl Meloun) nisu želeli da on nastupi, ipak je zaigrao i bio je MVP Ol-star utakmice, uz čestitke košarkaša oba tima. Narednog leta, bio je i deo prvog i najslavnijeg Drim tima na Olimpijskim igrama u Barseloni, uz Majkla Džordana, Larija Birda... Ipak, tada je imao ograničenu minutažu ne zbog virusa, nego zbog problema sa kolenom.

Narednog leta hteo je opet da igra, ali je naišao na osude i protivljenje kolega, pa je zvanično završio NBA karijeru. Posvetio se komentatorskom poslu, napisao je knjigu o bezbednom se*su, osnovao Medžik Džonson fondaciju... Nakratko se vratio u Lejkerse potom kao trener i vodio je tim u kojem su bili i njegovi saigrači, među njima i Vlade Divac, a u sezoni 1995/96 ostvario je želju da opet zaigra za Lejkerse. Od januara 1996. na poziciji krilnog centra u 32 utakmice prosečno je postizao po 14,6 poena, uz 6,9 asistencija i 5,7 skokova. I tada definitivno stao u Americi. "Sada napuštam košarku, ali pod svojim uslovima, što nisam uradio kada sam zaustavio povratak 1992", rekao je tada Medžik.

Ako izuzmemo njegovu kratku košarkašku epizodu u Skandinaviji 1999, kada je postao suvlasnik i igrač jednog kluba u Švedskoj, pa zaigrao i u Danskoj, Medžikova priča ipak je mnogo šira od sporta u kojem je postao ikona. Njegova borba protiv virusa inspirisala je sve koji su se našli u toj situaciji i ostali zaraženi i više od tri decenije kasnije i dalje je tu i uživa u životu. Ovako sada izgleda Medžik Džonson:

"Bez njih dvojice ne bih bio tu"

JASON SZENES/EPA, ALLISON DINNER/EPA Medžik Džonson

"Doktor Fauči i saradnici pomogli su mi i objasnili da moram da uzimam svoje lekove. Moram da prihvatim svoje stanje, da budem siguran u to da ću imati pozitivan pristup, moram da vežbam i to i radim. I evo me tu i 30 godina kasnije", kazao je Medžik jednom prlikom. Koristeći lekove, njegov HIV virus je ostao na istom nivou i nikad nije razvio sidu.

"Prošlo je 30 godina i još sam tu i zdrav sam. Sve je prošlo u redu. Tada je postojao jedan lek, sada imamo 30 i nešto lekova. Bez doktora Dejvida Hoa i Entonija Faučija sada ne bih bio ovde. U to vreme, kada se zarazite nečim poput virusa HIV, postoje mnoge stvari koje niste znali. Naučili su me kako će virus da se ponaša u mom telu i smirili su me, jer sam mislio da ću da umrem. Rekli su mi da će mi kombinacija tri leka spasiti život i bili su u pravu", kazao je košarkaš pre dve godine u jednom intervjuu.

Kako je Medžik i dalje u tako dobrom stanju? Spenser Lib, epidemilog i istraživač HIV/AIDS-a na Florida konzorcijumu objasnio je da se sa njim nije dogodilo nikakvo čudo. "Ništa u njegovom slučaju nije jedinstveno. I dalje ima ljudi koji su živi i zdravi i guraju veoma dobro i 20, 30 godina nakon što su se inficirali virusom", kazao je on u jednom intervjuu.

Isti doktor objašnjava da samo na Floridi postoji nekoliko stotina pacijenata koji su i dalje živi i zdravi iako su se inficirali virusom HIV početkom osamdesetih, kada su javno prijavljeni prvi slučajevi. Naravno, nisu sve priče o toj borbi tako uspešne i pozitivne, jer je prema istraživanju Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u SAD iz 2011. godine u Americi utvrđeno da 1,2 miliona Amerikanaca ima HIV, a da kod 20 odsto nije dijagnostikovana bolest. Oko 50.000 osoba se inficira godišnje, a više od 18.000 osoba premine svake godine u SAD.

Medžik je 2021. u jednom intervjuu otkrio da i dalje mora da uzima svakodnevno lekove, ali da mu to ne komplikuje život, niti na bilo koji način predstavlja problem. "Uzimam koktel lekova, jednom dnevno. Počelo je tako što sam uzimao tri puta dnevno, a sada samo jednom. I sve je odlično", kazao je Džonson, koji će u avgustu napuniti 65 godina.

(MONDO - M.Š)