"Rekao sam Nataliji da imam taj snimak": Intervju - Ne znam je li Jokić spreman da čuje ove reči

Nikola Jokić dominira u NBA ligi, igra se sa svima, nije mu važno ko je protivnik, on je najbolji. Da li poenima, asistencijama, potezima od kojih zastaje dah. Ume sve i može sve. Trostruki je dobitnik MVP priznanja, osvojio je titulu sa Denverom. O njemu se zna dosta toga, ali ne sve. Da se sazna mnogo više, posebno iz njegovog detinjstva i početaka postarao se jedan čovek - Majk Singer. Američki novinar koji je odlučio da napusti posao i da se posveti pisanju knjige o Jokiću.

Odmah nas je iznenadio, nismo očekivali da je naučio već i neke pesme. "Sam sebe sam naučio te pesme. Vozio sam se u kolima u Denveru tako što sam na 'Spotifaju' puštao srpske hitove. Omiljeni su mi 'Miki Milane' i 'Dupla škorpija', čuo sam da svi vole tu pesmu. Pustio sam 'Duplu škorpiju' i u kolima kada me Marko pokupio na aerodromu. U kafani ću to da zapevam. Jokić će meni da peva 'Many men', a ja ću 'Duplu škorpiju' njemu.

Prvu knjigu je napisao, možda bi nastavak, odnosno drugi deo mogao na srpskom recimo. "Definitivno mogu to da uradim. Ne znam ni da li je naslov 'Zašto tako ozbiljno' prevedeno kako treba. Sledeći put ću sam da prevodim. Čuo sam da neki izrazi nisu lepo prevedeni, objasnili su mi. Rekli su mi i da u audio verziji ima grešaka poput Stiv Kari, Rudi Gobert i slično."

"Najbitnije mi je da se sviđa Nikoli i Nataliji"

Dolazio je Singer već u Srbiju kada je razgovarao sa mnogim ljudima iz Jokićevog života. Sada, kada je sve gotovo, ima samo dva glavna kritičara, a to su Nikola i njegova supruga Natalija. "Drugi put, došao sam posle osvajanja titule, čini mi se da je bilo u julu 2023. godine. Došao sam odjednom u Beograd. Nisam ni Marku Ljubomiroviću rekao šta radim, pozvao sam ga na večeru. Bio sam iscrpljen, jer smo pili rakiju sve vreme. Pitao me je što sam došao, rekao sam mu tada da planiram da pišem knjigu. Išli smo u Novi Sad, tamo smo se sreli sa njegovim trenerima, pa smo otišli u Sombor. Nikoli sam rekao da radim na projektu, ne kažem da sam dobio zeleno svetlo od njega ili blagoslov, ali kažem da je Jokić znao. Naleteo sam na njega u Somboru, imali smo pozitivnu interakciju, to me je ohrabrilo. Nisam hteo da ga ometam, da poštujem njegovu privatnost. Hteo sam da uradim posao na koji bi on bio ponosan. Rekao sam to više puta, imam samo jednog kritičara, ako se Nikoli sviđa to mi je dovoljno, kome god drugo da se sviđa je super. Ustvari i Nataliju bih dodao tu. Rekla mi je da joj se dopala i zahvalila mi se i to mi je baš mnogo značilo. Kada je njegov kum Nebojša rekao da mu se svidelo i da je bio emotivan dok je čitao, šta mi drugo treba? I da se proda pet primeraka, to mi je dovoljno."

Proveo je dosta vremena u Somboru. "To je mali grad, to što možeš peške da prođeš ceo grad je neverovatno. Svi vide svakoga, svi se znaju. Svi brinu i štite jedni druge. Naša konobarica je bila recimo u kafani sa Jokićem noć pre nego što sam došao. Svi ga gledaju kao ljudsko biće, kao osobu, ne kao košarkaša, superstara ili MVP-ja NBA lige. Kada sam to video bilo mi je kristalno jasno zašto je Nikola takav. Zbog vaspitanja, zbog Sombora, zbog Dekija Milojevića, Isidora Rudića. Isidor ne dobija dovoljno zasluga za sve što je uradio, prepoznao je njegov talenat, gurao ga da postane najbolja verzija sebe. Znamo Nikolu sada, znamo da ponekad ne gura sebe koliko može. Smešno mi je to malo, jer su svi ljudi oko njega prepoznali njegov talenat i shvatili da moraju da ga guraju do nivoa da ga izbace iz njegove zone komfora."

Otkrio je i šta ga je to toliko iznenadilo dok je istraživao o Nikoli i dok je slušao njihove priče. "Za mene je najneverovatnija anegdota bila ta da su morali da ga ubede da igra košarku. Morali su najboljeg košarkaša na planeti da ubede da igra košarku. Provodio je vreme sa konjima, bio je u štali, njegov otac Branislav je morao da ide u školu da objašnjava učiteljici zašto se oseća na taj miris. Kada sam pričao sa Nikolom tokom pisanja knjige jedna od prvih stvari koju mi je rekao je bila da miris konja ostaje uz kožu, u kosi, da je to miris koji neki vole, neki ne", rekao je Majk.

Na kratko je zastao, pa nastavio. "Da se vratim na njih, način na koji su ga ubedili da igra. Taj tim 'savetnika' Bane otac, Isidor i Vlada koji mu je bio trener konja. Taj pristup koji su imali kao da su u filmu 'Oušenovih 11', pričaju telefonom, pa dogovaraju kad jedan vidi Nikolu da mu javi, da će drugi da dođe kolima tu kao slučajno. Kao da su u filmu. To mi je presmešno, jer pokazuje koliko su morali da rade da bi ga vratili u salu. Rekao mi je, što piše i u knjizi, da nije hteo da odustane, nego da mu je bio potreban odmor, pre svega mentalno. Da nije znao da li želi da mu to bude karijera, konji su mu dali to mirno mesto, dali su mu mirnoću. Bez Isidora ili Baneta, ali brat Strahinja ne dobija dovoljno zasluga. Rekao bih da je savetnik, nazvaću ga tako, mada je više kao buldožer. Bez svih njih sigurno ne bi Nikola postao košarkaš, MVP, ne bi bilo ove knjige, ne bi bilo ni mene ovde da vam pevam 'Duplu škorpiju'. Njegov otac je rekao da je bio malo razmažen, da je razlika u godinama između njega i braće bila velika, bio je jedino dete u kući u tom momentima, razmazili su ga malo. Zato je verovatno razmišljao toliko dugo da li da se posveti košarci."

"Deki je morao da 'proda' Nikolu u NBA ligu"

Jedan od ljudi koji je imao možda i najveći uticaj na karijeru Nikole Jokića je Dejan Milojević. Nažalost, on je preminuo prošle godine, ali je njegova priča ispričana u knjizi. Ispričao nam je Majk kako je izgledao njihov susret. "Bilo je to pred kraj mog puta, bio sam 11 dana ovde u tom momentu. Nisam znao da li ću se videti sa Milojevićem, smatrao sam da je bolje da ga vidim u Srbiji, da će da bude otvoreniji ovde, da će možda da se seti nekih drugih stvari koje ne bi da smo se videli u Americi. To govori mnogo kakav je Deki."

Onda je shvatio kako to izgleda u Srbiji... "Rekao mi je da dođem oko 11.30 sati na picu. Pokušao sam da dođem na vreme, tamo je bilo već šestoro ljudi, njegova porodica, prijatelji. Deki nije bio čovek 'u vakumu', oko njega su najbliži, prijatelji. Ko god je prišao, Deki ga je zvao da sedne, a ja sam samo pokušavao da uradim intervju sa njim. Bilo je nekih trenera, jedan od njegovih prijatelja me je odvezao nazad, ali kada je u Dekijevom društvu, znao sam da je dobar čovek. Njegov sin Nikola je bio tu, sećam se da je bilo baš glasno, pokušavao sam da mu postavim pitanje, on je ponavljao da je o tome već pričao. Trudio sam se da mu osvežim pamćenje. Pričali smo telefonom i ranije. Najbolji citat je bio tokom drafta kada mi je rekao da je morao da ubeđuje ljude iz NBA lige da je Jokić centar, a ne krilni centar. Morao je da ubeđuje ljude da je najbolji košarkaš na planeti neko ko zaslužuje da bude u NBA ligi. Dekijev posao je bio da ga 'proda' i uspeo je, Nagetsi su bili zainteresovani. Sećam se da je bilo baš glasno, ljudi su pričali na srpskom. Pitao sam ga za venčanje Nikole i Natalije, rekao mi je da je bilo baš emotivno, kako je Jokić bio tužan što je ona u Americi, da mu je nedostajala, da nije hteo da trenira, bio je tinejdžer, zaljubljen. Dejan ga je gurao. Volim i njegov citat o 'GPS sistemu', kada je rekao da je trener dobar onoliko koliko dobre koordinate ukucate. Video je koliko Nikola može, gurao ga je, da bude bolji.

"Natalija mi je rekla da Nikola nije spreman da čuje snimak"

Tokom cele knjige se ne spominje da je Dejan preminuo, taj deo je namerno ostavio za sam kraj knjige. "Poslednji deo je o Dekiju. Tokom knjige nisam pisao da je preminuo, tek na kraju sam to napisao. Taj poslednji citat je bio na kraju, bio je prvobitno napisan na početku, nisam hteo da zbunim ljude, pošto je previše emotivno, ostavi sam za kraj. To je Jokićev mentor. Dok sam radio na knjizi, Jokić je postao MVP, tada sam ga pitao o Dekiju, postavio sam mu dva pitanja, jer sam znao da imam Milojević citat koji je rekao 'Da, on je NBA šampion, MVP, ali sam najponosniji što se nije promenio kao osoba'. To je bio idealan način da završim knjigu, bilo mi je baš emotivno da slušam taj intervju.

Upravo taj deo o kom priča Singer ima na audio snimku. Ponudio je to direktno Jokiću. "Rekao sam Nikoli da imam taj snimak, ne znam da li sam mu rekao direktno da mogu da mu dam taj snimak. Rekao sam Nataliji za taj snimak i ona mi je rekla 'Ne znam da li je Nikola spreman da to čuje'. Kada bude pravo vreme, ponudiću mu to, pa mogu da odluče da li žele da to čuju ili ne. To je neka vrsta otrežnjenja. Žao mi je što Dekijeva porodica nije bila na promociji knjige u Beogradu. Nadam se da će neko da mu pokaže taj snimak, možda Miško Ražnatović, ko god. Taj standard koji je ostavio na sve kao osoba, to je imalo ogroman značaj na Jokića. Rekao je da ga je Deki naučio kako da pristupi svakom danu sa osmehom, da bude srećan, to je Deki."

Priznaje i sam da mu mnogo znači što može Nikoli da pruži nešto što on nema. "Da vam kažem još jednu stvar. Kada sam radio za 'Denver post' uzimao sam stvari od Nikole. U smislu, postavljao sam mu pitanja, dobijao odgovore, pokušavao da pišem više, da istražujem više o njemu. Veoma je retko da imaš šansu da daš nešto NBA superstaru koji ima više novca nego što ja mogu da sanjam. Što možeš da mu daš nešto što je značajno. Ne znam da li želi taj snimak ili ne, ali može da ga dobije kada god želi. Možda to bude za nekoliko godina kada god, ali je retko da mogu da mu ponudim nešto što on nema."

"Razgovor sa Jokićem od 23 minuta"

Biografija o Jokiću verovatno bi bila još lakše napisana da je Nikola imao interesovanje za to. Za celu knjigu je Singer dobio 23 minuta razgovora sa njim. Toliko je želeo da priča, pa je baš zbog toga razgovor sa Milojevićem bio od još većeg značaja. Objasnio je i šta je to primetio kao sličnosti između njih dvojice.

"Zar Deki nije bio autsajder kada je igrao? Nije imao tu visinu za centra, morao je da nađe način da se pokaže. Morao je da bude veći nego što jeste, da se trudi na taj način. Jokić je imao visinu, ali nije atletski dobar kao neki drugi NBA igrači, ne skače previše visoko, Deki je video kod njega kreativnost. I verujem da je video i neku vrstu naivnosti, video je da može da ga pogura, video je dosta radosti i talenta kod Nikole. To što se nije promenio kao osoba najbolje govori kakav je Jokić i to je na neki način zasluga i Milojevićeva. Imao je uzora, od njega je naučio kako da se ponaša, kako da bude profesionalac, kako da izvuče maksimum iz sebe. Mislim da mu je Dejan po tome bio primer."

Interesantno je da je Singer posle knjige i svega dobio posao u Denver Nagetsima, sada je stalno uz Jokića, kako se sam šali na svoj račun i kaže da "Nikola ne može da ga se otarasi". "Kada sam napustio novine i posao koji sam radio, zvao sam generalnog menadžera Denvera Kalvina Buta i rekao mu da sam otišao, da sam dobio dete i da ću da se posvetim knjizi. Rekao mi je 'znači ideš da ubiješ knjigu'. Rekao mi je da nemam drugi izbor, da sam dao otkaz, da je to rizik. Znao je da ću da uradim sve što mogu da uradim dobar posao, zato mi je rekao da ću da 'ubijem' knjigu. Znao sam da nemam opcije, da baš to mora da se uradi, da ne mogu da uradim posao ofrlje."

Onda su se neka nova vrata otvorila. "Nisam znao da li ću imati posao na drugoj strani kada sve ovo prođe. Nisam znao da će me Denver zaposliti kada sve ovo prođe. Osećam sreću sada zbog toga naravno, ali tada nisam znao. Rizikovao sam i isplatilo se. Daće mi ljudi mnogo zasluga za to, ali ne zaslužujem. Dobio sam dete, pričao sam sa suprugom, hteo sam da olakšam sebi život, hteo sam da uradim to i eto odlučio sam da napišem je*enu knjigu, eto. Umesto toga sam krenuo u avanturu, došao u Srbiju, upoznao nove prijatelje pio rakiju u kafani i eto napisao sam knjigu."

Ko će da glumi Jokića na filmu?

Ostavili smo i neka po malo šaljiva pitanja na samom kraju. Ko bi mogao da glumi Jokića ako nekada bude napravljen film po motivima knjige koju je napisao? "O moj Bože... Boban Marjanović je sad glumac, zar ne? Možda on. Obojica su visoki. Možda Nikola bude učestvovao, ako imate sredstva da mi pomognete, da napravite film o ovome, javite mi, da napravimo nešto."

S obzirom da je Srbija zemlja košarke našalili smo se i sa njim da može da dođe da radi u našoj zemlji ako poželi da se vrati u svet novinarstva. "Moram suprugu da ubedim. Kakve su vam bolnice ovde? Ona je doktorka", sa osmehom je zaključio Majk Singer.

U drugom delu intervjua koji ćete moći da pročitate narednih dana saznaćete i koje to delove je Singer ubacio u knjigu, pa izbacio, koje je želeo da stavi i šta je to za čim žali što nije mogao na kraju da stavi u knjigu.

BONUS VIDEO: