Srbija je šampion Evrope u košarci. Reprezentacija Srbije do 16 godina postala je prvak u Gruziji. U velikom finalu je srušila Litvaniju i to tako što je na poluvremenu gubila sa 10 poena razlike. U drugom delu su se trgli, podigli nivo igre, preokrenuli i došli do titule, a jedan od junaka iz senke bio je Lazar Miličić (16).
Ukoliko vam je njegovo prezime poznato i podseća vas na nekoga, onda je to zato što je njegov otac Darko Miličić, legendarni srpski košarkaš i šampion NBA lige.
Upravo smo sa njegovim naslednikom pričali o svemu kroz šta su on i saigrači prošli na šampionatu.
"Neverovatan osećaj stvarno, još svi nismo svesni toga. Preponosan sam na saigrače, stručni štab, trenera, sve. Dali smo 100 odsto sebe", počeo je Lazar razgovor za MONDO.
Srbija je na celom šampionatu izgubila samo jedan meč. U grupnoj fazi od Španije posle dramatične završnice (97:95). Taj duel kao da je bio prekretnica i momenat "buđenja" srpskih košarkaša.
"Bili smo malo smoreni, nikada nije lepo kada se izgubi. Morali smo da se vratimo, da podignemo glavu i da se fokusiramo na dalje mečeve i tok takmičenja. Taj meč nam je bio neka vrsta osvešćenja, sebi smo rekli da idemo dalje, da se fokusiramo na naredne mečeve i da osvojimo zlato."
"Izašli smo sa namerom da ih pojedemo"
Srbija je finale protiv Litvanije počela odlično, pa je onda stala. Forsirala je šut za tri, lopta nije prolazila kroz obruč, a to su protivnici iskoristili i na pauzu otišli sa dvocifrenom razlikom (53:43). Šta se tada dešavalo u svlačionici i šta je tražio selektor Stevan Mijović od igrača?
"Selektor Mijović je od nas tražio da samo nastavimo da se borimo, da igramo jaču odbranu, da budemo fokusiraniji u napadu. Mi smo između sebe pričali jedni sa drugima i rekli smo da idemo na teren da damo 300 odsto i da će to da prođe. Bogu hvala, osvojili smo."
Početkom poslednjeg kvartala, kada se utakmica lomila i Srbija vodila sa 5 poena razlike (75:70) je Miličić preuzeo odgovornost i postigao šest poena u nizu.
"Prolazilo mi je kroz glavu to da sam osetio da mogu. Hvala Bogu, doprineo sam ekipi, svi smo doprineli naravno. Izašli smo na parket sa namerom da damo i 300 odsto, da ih 'pojedemo' i pobedimo."
Čim se meč završio svi su počeli da skaču od sreće, uzeli su srpske zastave, videlo se koliko im je sve to značilo.
"Nismo bili svesni, bili smo srećni, ali ni sada nismo svesni, treba da prođe nekoliko dana. Bez ovih saigrača i trenera ništa ne bi bilo moguće", dodaje Lazar.
"Tata mi je rekao - sine, udri"
Čim je proslavio sa saigračima Lazar je otišao na tribinu i tamo se izgrlio sa članovima porodice, sa ocem Darkom i majkom Zoranom. Sve to dodatno je pokrenulo mladog košarkaša.
"Mnogo mi je dalo motiv, kada vidim tatu i mamu na tribinama, to mi je podstrek da igram jače, da jače radim i to je to."
Nismo mogli da ga ne pitamo kakve savete dobija od svog oca, nekada najvećeg talenta sveta na poziciji centra. Otac mu daje proste i jasne instrukcije.
"Traži samo da igram svoju košarku, da budem miran, zna koliko mogu. Samo kaže 'sine, udri' i to je to."
Otkrio nam je i šta su mu roditelji rekli u tom momentu kada im je prišao da proslavi sa njima veliki uspeh. Svi su videli emotivnu reakciju njegove majke.
"Rekli su mi da su ponosni na mene. Da njih nema ne bi sve ovo bilo moguće".
"NBA? Ako Bog da"
Lazar Miličić rođen je 10. jula 2009. godine. Igra na poziciji krilnog centra i trenutno je u španskom klubu koji se zove "Las Rozas".
"Prvi plan mi je da radim još jače, da budem fokusiran na predstojeću sezonu, sledeće godine je Svetsko prvenstvo, ako Bog da, da osvojimo i to."
Mašta li i on o tome da jednog dana zaigra u NBA ligi kao njegov otac?
"Ako Bog da, ako Bog da", zaključio je Lazar Miličić sa osmehom.
BONUS VIDEO:
