Karijera Branka Jorovića (29 godina, 204 cm) dobar je primer kako profesionalni sport zna da nagradi rad i požrtvovanje, ali i da "pokopa" kada se to najmanje očekuje.

Prototip moderne "trojke" tog vremena, igrač tempa i sjajan šuter za tri poena, Jorović je po dolasku iz Čačka 2003. godine blistao u dresu FMP Železnika.

Osvajao je trofeje, postao "A" reprezentativac, došao na korak od potpisivanja ugovora sa španskom Đironom (tada vrlo ambicioznim klubom)...

I onda je jedna povreda srušila skoro sve!

Zato smo razgovor sa njim, povodom potpisivanja ugovora sa bundesligašem iz Braunšvajga, ipak morali da počnemo vraćanjem filma na leto 2006, uoči Svetskog prvenstva u Japanu.

"Poziv selektora Šakote zaslužio sam igrama u Železniku, ali i zato što je bilo otkaza vodećih igrača, pa se u toj reprezentaciji našlo dosta debitanata", priseća se Jorović.

"To Svetsko prvenstvo sam shvatio kao vrh karijere. Nisam se štedeo na treninzima - što je uvek bilo moje razmišljanje - i na kraju mi se to obilo o glavu. Na pripremama sam doživeo povredu leđa, doktori su pokušavali da me osposobe i nekako sam, pod injekcijama, nastupio na dve utakmice. Međutim, to nije bilo to".

Dijagnoza je bila diskus hernija...

"Sve sam imao dogovoreno sa Đironom, samo nisam prošao lekarske preglede. Pogodilo se da su već imali dvojicu igrača sa povredama koje traže pet-šest meseci pauze i najlakše im je bilo da odustanu od mene. Trener je tada bio Svetislav Pešić. Stvarno je učinio sve da ostanem, ali bez potpisanog ugovora ništa nije vredelo".

Usledio je povratak u Železnik, pauza, pa u januaru 2007. transfer u Crvenu zvezdu, onda i operacija... Čekao je priliku da debituje u crveno-belom dresu, ali je nije dočekao.

Na proleće 2008. konačno se vratio na parket. Zaigrao je za vršačke Lajonse (današnji Radnički iz Kragujevca), tamo ostao do leta 2009, da bi poslednje dve sezone proveo u čačanskom Borcu, odnosno u grčkoj Kavali.

"Posle operacije mi je trebalo vremena da se vratim. Dugo sam osećao da nisam svoj na terenu. Međutim, u Borcu i prošle sezone u Kavali sam opet bio u stanju da igram košarku kakvu sam igrao nekada".

"Čovek može da se povredi, na treningu ili na utakmici, svejedno. Međutim, boli me što i četiri godine posle operacije vlada nepoverenje u moje sposobnosti, pa mi prilaze razni treneri i drugi ljudi, pitaju 'ej, pa kako su ti leđa'".

Umesto da igra za jake i stabilne klubove, za mnogo veće ugovore, Jorović je godinama bio u nezavidnoj situaciji. Maltene je postao igrač za rubriku "Gde su, šta rade".

"U Kavali nije bilo loše. Kasnili su sa isplatama, ali su na kraju ispoštovali dogovor. Međutim, kad podvučem crtu ispod poslednjih nekoliko godina, mislim da mi se više novca duguje, nego što mi je isplaćeno. Zato sam i odlučio da sledeće sezone igram u Nemačkoj".

Nemci kao Nemci, ne "boluju" od improvizacije, imaju uređenu ligu i stabilne prihode, ne troše više nego što imaju. Normalno je onda da su im igrači namireni.

"Uskoro punim 30 godina, imam dve ćerkice. Ni zbog sebe, ni zbog porodice više ne mogu da dozvolim da igram džabe ili da nekoga vučem za rukav, da mi da ono što sam već zaradio".

Što se tiče sportskog dela priče?

"Braunšvajg je ekipa iz gornjeg dela tabele, prošle sezone su izgubili od Bamberga u finalu Kupa. Ambicije su da se opet borimo za što viši plasman".

Godine provedene u Železniku pamti kao najuspešnije u karijeri. Dve titule osvojene u NLB ligi, jedan domaći Kup, serija zapaženih nastupa u Evropi, uključujući polufinale ULEB kupa 2004, kada je Hapoel Jerusalim bio bolji za dva poena...

Koliko su "panteri" tada bili jaki, sama za sebe govore imena Aškrabića, Bojana Popovića, Frimena, Krstovića, Kimanija, Mandića, Majstorovića, Plisnića, trenera Vlada Đurovića.

Jorovića i Krstovića, koji su "u paketu" dovedeni iz Borca, Đurović je zbog brzine i agresivnosti u igri voleo da zove "hrtovima"!

"Osvajali smo trofeje, radili, napredovali. Posebno pamtim prvo finale Jadranske lige u Zagrebu, kad sam Ciboni dao važnu trojku pola minuta pre kraja, takođe pobede nad Partizanom u Sarajevu i u Vršcu na finalnom turniru Kupa. Igrao sam sa dobrim momcima, u dobrim ekipama, naravno da su i sećanja na to vreme vrlo lepa".

Branko, puno sreće u Nemačkoj! Red je da ti se osmehne...

(Ivan Bogunović - MONDO, foto: MN Press)