Partizan je zabeležio pobedu u 10. kolu Evrolige, slavio je na domaćem terenu, prekinuo niz od četiri poraza, ali nije sve izgledalo idealno. Crno-beli su dozvolili rivalu seriju 22:0, pa su u završnici meča od gotovog napravili veresiju i jurili zaostatak. Da li bi situacija na terenu bila bolja da je Karlik Džouns bio tu? Ostaće u domenu razmišljanja.
Ipak, Partizan je u svojim redovima imao Dvejna Vašingtona, koji silno želi da se dokaže na terenu. I mada su njegove odluke u nekim napadima pomalo neočekivane, harizmatični Amerikanac, ipak, donosi poene Parnom valjku. Crno-beli jesu ostali bez ključnog igrača (Karlika Džounsa), kako se to kaže - klasičnog plejmejkera, ali njegov doprinos delimično uspeva da nadomesti Vašington.
Doprinos Vašingtona naročito je primetan po dolasku Nika Kalatesa. Malo je reći da iskusni Grk menja ritam Parnoг valjka, osim što organizuje napade tima Željka Obradovića i time rasterećuje bekovsku liniju u kojoj su jedno vreme usamljeni bili Vašington i Sterling Braun, on budnim okom prati dešavanja i pod košem i stvara se utisak da je uvek blizu lopte. Zbog toga je Vašington dodatno dobio na važnosti od dolaska bivšeg igrača Fenerbahčea, Amerikanac jednostavno ima više prostora da pokaže talenat.
U čemu se razlikuju Vašington i Džouns?
Karlik igra na poziciji plejmejkera, njegova maštovitost u mnogome pomaže Partizanu da pronađe rešenje kad je ono neophodno. Može se reći i da reprezentativac Južnog Sudana "izmišlja" poene za Valjak, najčešće na prodoru, ali se neretko usuđuje i da preuzme šuteve u završnicama napada i kritičnim situacijama. Košarkaškim rečnikom "ume da stane na loptu", što je crno-belima pomagalo da smirenije organizuju napad i na kraju iz njega profitiraju.
S druge strane imamo Vašingtona, koji je očigledno bio preopterećen ulogom organizatora igre, s obzirom na to da pozicija "jedan" nije njegova primarna. Za razliku od Karlika, njegove odluke su nekad neočekivane i nepromišljene, ali brzi šut iz driblinga i te kako ume da zbuni rivala. Utisak je da je Vašington u odnosu na prošlu sezonu delimično uspeo da prilagodi igru timu Željka Obradovića, s obzirom na to da se njegov učinak uglavnom odnosio na individualne poteze, dok je u odsustvu Karlika morao da pokaže i stranu koju navijači Partizana nisu imali priliku ranije da vide.
Da li Vašington može da nadomesti odsustvo Džounsa?
Odsustvo organizatora igre bio je veliki udarac za Partizan. I mada je tim Željka Obradovića u gotovo svim evroligaškim mečevima bio kompetitivan i uvek na korak od pobede, neverovatne greške srušile bi sve što su crno-beli gradili 30 ili 35 minuta utakmice. Nema sumnje da je Niku Kalatesu i Brunu Fernandu neophodno još nekoliko treninga da se uklope u tim, očekuje se i bolji doprinos Džabarija Parkera, ali čini se da je Dvejn Vašington na željenom nivou, iako ima još mesta za napredak Amerikanca.
Statistički gledano, on je nadomestio izostanak Karlika, s obzirom na to da je pre samo godinu dana u Partizanu beležio 7,6 poena u Evroligi, na svega 19 utakmica za 14,6 minuta. Sada je slika potpuno drugačija, dobija više prilika i minuta - ubacuje 13,6 poena, deli 2,6 asistencije i hvata 1,5 lopti po susretu, odigrao je dosad svih 10 mečeva, dok je na terenu provodio 21,3 minuta.
Reprezentativac Južnog Sudana imao je poprilično bolji učinak u sezoni za nama, beležio je 14,1 poen, 3,2 skoka i 5,4 asistencije, ali i jednu ukradenu loptu za 27 minuta. U ovoj sezoni statistika je nešto slabija u svemu, osim u razigravanju tima - 11,4 poena, 2,6 skoka, 5,2 asistencije za 30 minuta u prvih pet mečeva. Vašington je svakako mnogo napredovao u napadu, ali ono u čemu će teško nadoknaditi izostanak Karlika Džounsa svakako su asistencije i sigurnost na terenu - ali, Partizan baš za to ima Kalatesa.
Bonus video:
· Reaguj