"Maštam o Evroligi, mogu Zvezda ili Partizan": Brentli nam otkrio zašto je došao iz Njujorka u Pančevo

"Ima jedan mladi plej iz Njujorka, brz kao metak i igra u Pančevu". Bila je ta rečenica dovoljna za malo istraživanje, raspitivanje i zakazivanje intervjua sa Kalilom Brentlijem (23). Rođen je u Americi, igra za Tamiš i mašta da ostane u Evropi i zaigra u Evroligi. Kako sam kaže - Partizan ili Zvezda, ne bira, samo da je na najvišem stepeniku.

Odmah je otkrio i detalje te neverovatne sezone u kojoj je imao nestvarne brojke.

"To je bila moja treća godina srednje škole, trener Lavli mi je dala loptu u ruke, bili smo najbolji tim u diviziji. Radili smo na mojim veštinama od jutra do večeri. Prva i jedina trenerka sa kojom sam sarađivao."

"Koledž je sličan Evropi"

Odatle je Kalil otišao u Filadelfiju na koledž "La Sel" i tamo je imao prosek od 15 poena, 5 skokova i 4 asistencije. Napravio je uz to i poređenje srednje škole i fakulteta.

"Ima dosta razlike, rad se pokaže, ako si posvećen, ako veruješ u sebe, možeš da dostigneš šta god želiš. Koledž je fizički jači, slična su pravila kao u Evropi, učiš usput. Brže se igra."

Odatle je završio u Oklahoma Stejt Kaubojsima gde je igrao i u NCAA, imao je prosek od 6,2 poena, 2,6 skokova i 2,4 asistencije po meču.

"To je jedna od najboljih konferencija u Americi, igraš protiv najboljih timova, protiv momaka koji će biti među najboljim pikovima na draftu. Možeš da vidiš gde je tvoja igra u tom trenutku. Sjajno iskustvo, odlični navijači, dobro okruženje. Fizikalnost, moje telo je dobro, ali sam video neke druge igrače. I ja sam atletski jak, ali tada učiš kao plej kada da kreneš, kada da preuzmeš, kada da nađeš saigrače, da nađeš kako da napraviš razliku."

U Oklahomi je shvatio na čemu mora mnogo da radi - na slobodnim bacanjima (tada je imao prosek od 73,8 odsto) i šutu za tri poena (tada je imao prosek 32,2 odsto).

"To mi je bio glavni fokus, sa brzinom i atleticizmom koji posedujem, mogao sam da idem na koš da dobijam faulove. Moraš da iskoristiš to, da ubacuješ penale. U ovo vreme moraš da šutiraš dobro trojke. Da ih nateram da me čuvaju na šutu za tri, da mogu da ih probijem idem na koš, to je jedan od mojih ciljeva."

"Andrija Vuković? To je moj čovek"

Zanimljivo je bilo videti da je u Kaubojsima igrao sa Andrijom Vukovićem (20). Momkom koji je igrao za reprezentaciju Srbije u mlađim kategorijama, a koji je rođen u Podgorici. Igrao je za Zvezdu u mlađim kategorijama, bio u timu sa Nikolom Topićem. Igrao je i za FMP i Vršac.

"Andrija? To je moj čovek, sa njim sam pričao. On se privikavao na igru na koledžu. Pričali smo, sada se oseća tamo kao kod kuće, sada kada sam ja ovde u Srbji znam kako se oseća. Čujemo se stalno, on me je upoznao sa nekim ljudima u Srbiji sa kojima se družim, rekao mi je dosta stvari. Prvi čovek kog sam zvao kada sam došao u Srbiju."

Objasnio je i kako je došlo do toga da dođe u Srbiju.

"Pričao sam sa Andrijom tek kada sam došao u Srbiju. Prvi evropski ugovor, profesionalni ugovor. To mi je velika stvar i korak napred. Znam da se na Balkanu igra sjajna košarka. Nisam razmišljao. Džeremaja Devenport mi je rekao dobre stvari o klubu i trenerima i unapredili su mi igru. Iskreno, plan mi je bio da se vratim na koledž, da igram još jednu godinu, agencija sa kojom sam bio mi je to rekla, pa sam čekao, onda je došao kraj jula i sve to, odlučio sam da pređem u profesionalce. Pričao sam sa nekoliko evropskih agencija. Upoznao agenta Marka i doneli smo odluku. Ne samo za sebe nego i za karijeru."

"Uh, to je baš dobro pitanje"

Ispričao je Kalil i kako je izgledao momenat donošenja odluke kada je dobio ponudu da dođe u Tamiš.

"Kada sam čuo za klub, pričao sam sa trenerom Bakijem (Bojan Jovičić prim.out), hteo sam da čujem njegovu ideologiju, da vidim kako on vidi igru, da vidim šta je hteo da radim na terenu kao plejmejker. Njegove strategije, viziju, stil igre i sve to. Dobar je čovek, šalili smo se, pričali.", pojasnio je Brentli koji u košarkaškoj ligi Srbije ima prosek od 14,3 poena, 3,7 skokova i 4,4 asistencije po meču.

Pričao je o periodu adaptacije na evropsku košaru i na način na koji se igra ovde.

"Igra se više strateški, imamo mnogo akcija, fizički je jače. Igra se drugačije nego u Americi, tamo ima nekoliko akcija i igra se dosta 'pik en rol'. Ovde je drugačije. Ako jedna opcija ne prođe, imamo drugu, treću i slično. To mi je otvorilo oči, ima toliko akcija i svega."

Zatekli smo ga malo sa pitanjem šta mu je bilo najteže za privikavanje u Evropi.

"Najteže za privikavanje? Moram da razmislim, to je odlično pitanje. Evropski treneri su veoma pametni, baciće na vas 'milion' različitih odbrana, da vas nateraju da promenite odluke i fizički je drugačije. Druga stvar su faulovi u tranziciji, trener Jovičić insistira baš mnogo na tome. Na to nisam navikao, još se učim i navikavam na to i da koristim. A, šta mi je bilo najlakše? Nalaženje mojih pozicija na terenu. Brz sam, koristim dosta tu brzinu, nema toliko igrača koji mogu da mi pariraju po brzini."

"Hoću da igram u Evroligi, može u Partizanu ili Zvezdi"

Iako je tek došao u Evropu, već je oduševljen. Voleo bi da ostane i ima želju da zaigra u Evroligi.

"Sviđa mi se mnogo evropska košarka. Gledam Evroligu, navijače, oni čine mečeve još zanimljivijim. Drugačija okruženja, podseća me na koledž. U NBA ligi je to drugačije, ovde su navijači sjajni, vole igrače, trenere, sa toliko ponosa."

Pitali smo ga i direktno, da li bi voleo da to bude u nekom od dva srpska kluba u Evroligi.

"Da, voleo bih da igram Evroligi. Najviše gledam mečeve Zvezde i Partizana, volim navijače oba kluba."

"Pitaju me da li stvarno znam Dženkinsa"

Zanimljivo je i da Kalil dobro poznaje jednog igrača koji je ostavio veliki trag u srpskoj košarci - Čarlsa Dženkinsa.

"Vole Čarlsa ovde, legenda je, znam da je mnogo uradio za Zvezdu, lepo je što je u mom uglu, pomaže mi i daje mi savete. Ponekad mi nedostaje kuća, daleko si, ali je on jedan od ljudi koji mi pomažu. Moj kum Džejson je igrao sa njim na koledž", priča Kalil za MONDO.

Dodatno je pojasnio kako je upoznao Đenku, miljenika navijača Crvene zvezde.

"Moj kum je išao na koledž sa Čarlsom, kada je čuo da idem u Srbiju, rekao mi je da je njegov najbolji prijatelj igrao tamo, da ga poštuju. Stupili smo u kontakt, upoznali smo se. Volim ga kao da mi je brat. Hteo je da sam naučim neke stvari. Rekao mi je da samo naporno radim, da neće sve ići na moju stranu, da neću uvek da poentiram, asistiram, ali da ne dozvolim da to utiče na način na koji igram. Saigrači me pitaju da li stvarno znam Čarlsa. Poštujem ga mnogo. Teško mi je bilo da se naviknem na vremensku razliku, a neko kao on je to uspeo toliko sezona."

"Probao sam ćevape i naučio psovke"

Dopada mu se život u Pančevu, trudi se da u slobodno vreme obilazi i centar Beograda i da vidi neke zanimljivosti.

"Obožavam Pančevo, nije veliki grad, dovoljno je, ljudi su veoma ljubazni prema meni, poštuju me, kao što ja njih poštujem. Beograd je prelep grad, ima mnogo stvari da se vidi. Zamišljao sam ga kao mali Njujork. Donekle je opravdalo to poređenje, ima dosta stvari koje se dešavaju. Bezbedan je grad, išao sam u kafanu prvi put i doživeo nekakvo drugačije iskustvo", smeje se Kalil i dodaje da ne bi da otkriva kako se proveo u kafani.

Umesto toga je prešao na temu srpske hrane i toga šta je sve probao.

"Jesam probao sam srpsku hranu, ne jedem previše svinjetine. Probao sam ćevape, baš su dobri. Čuo sam i za sarmu, probaću i to uskoro."

Očekivano, brzo je naučio srpske psovke.

"Znam na srpskom da kažem hvala, znam kako si, odgovoriš na to sa dobro ili kažeš do ja*a. Znam da brojim do 100, znam da kažem dobar dan. Znam i mnogo psovki, čuo sam za od**bi, ima nešto materinu, nešto ispred, ima, setiću se toga. Srpske devojke? Uf, moram da kažem da nisam video lepše devojke u životu. Prijateljima u Americi kažem da moraju da dođu i da vide ovu prirodnu lepotu", zaključuje Brentli razgovor za MONDO sa osmehom.

Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!

BONUS VIDEO: