Novi sportski direktor Partizana, legenda jugoslovenske košarke Žarko Paspalj prve profesionalne korake napravio je u Budućnosti iz Podgorice, njegov talenat je brzo bio primećen širom nekadašnje države, pa je karijeru nastavio u Partizanu. U Parnom valjku je i danas, ali iz druge pozicije, jer je nedavno postao prvi čovek sportskog sektora kluba iz Humske.
Gostujući je u MNODO podkastu "Priča za medalju", Paspalj je otkrio koliko su bili teški njegovi košarkaški počeci i prvi koraci u velikoj karijeri. Spletom okolnosti, u Partizan je došao iz razočaranja u Budućnost.
"Partizan se pojavio kao posledica razočaranja, ja sam stvarno hteo da ostanem u Titogradu (u Podgorici). Ali želja se nije poklapala sa ciljevima, ili kapacitetima tima. Pitanje je sreće, a valjda je tako suđeno", rekao je Paspalj.
Odlazak u glavni grad značio je i odvajanje od porodice. Nije bilo lako, priznaje Paspalj.
"Imaš tu jak faktor nostalgije, preuveličavaš u glavi neke pristojne stvari koje ti nedostaju. Distanca odlučuje. Jednom sam zvao kući, pitam majku je li dobro, da li je ćale tu? On me je osetio i rekao - 'Sine, vidim da ti se dolazi, nemaš gde da se vratiš'. Kasnije tek shvatiš uslugu koju ti je učinio, nije te doveo u dilemu da ili ne, odmah je bilo 'Ne' i idemo dalje", prisetio se Paspalj.
"Pokojni otac me je stalno gledao kako idem negde sa nekom torbom, ali je imao običaj da kaže - u pet generacija Paspalja, kada nekoga lopta pogodi u koleno, taj je slomio nogu. Iz njegovog ugla, nije bilo prihvatljivo da sport može da ti napravi život. U kafani mu kažu, dobar ti je mali, on kaže - jeste, dobar, dobar. Ma ne dobar 'ovako', nego za košarku? Nije on bio zainteresovan, mom ocu sport nije bio zanimanje".
Bilo je teško prihvatiti zanimanje koje nema smenski rad kakav su roditelji priželjkivali sinu. Ipak, vremenom su shvatili da je poziv koji je odabrao, zapravo, ozbiljan. Jedan trenutak promenio je gledanje na košarkašku karijeru Žarka Paspalja. "Otac je prihvatio da ću se baviti košarkom verovatno kad sam ušao u reprezentaciju, bilo mu je fino, bio je ponosan na sina. Kod mene su došli prvi put u Grčku i gledali utakmicu, i to su bili otac i majka, i to je bilo super. Sviđalo se ćaletu, odjednom kaže - nije ovo loše, gomila ljudi!"
Kako je izgledala karijera Žarka Paspalja u Partizanu?
Paspalj je u dva navrata nosio dres Partizana. Najpre od 1986. do 1989, potom ponovo u sezoni 1990/91. Između dva mandata oprobao se i u najjačoj ligi na svetu, tako što je branio boje San Antonija. A, kako je izgledao period pre putovanja "preko bare" otkrio je proslavljenom bivšem odbojkaši Andriji Geriću.
Dolazak u Partizan značio je i susret sa dobrim igračima:
"Tri stare generacije i dolaze novi - Vlade Divac, Miroslav Pecarski, Ivo Nakić, Sale Đorđević koji je bio Zvezdino, pa Partizanovo dete. Ti dolaziš u tim koji može da ti ponudi da ideš dalje, adekvatno putu jugoslovenske košarke. U to vreme, sa 17, 18, 19, 20 godina ako nisi u reprezentaciji, to je kraj. Znači da si kategorija onih koji će biti super igrači, ali neće dostići reprezentaciju."
"Tri godine - i tu je bilo svega i svačega. Interesantnih duela protiv mnogo dobrih timova, ti budeš prvi a imaš pet poraza. Ljudima je teško da prihvate da je liga bila dobra, bez stranaca, uz pravila koja su omogućavala da nemaš strance. Sistem je postojao 30 godina i jednostavno je pravio igrače."
"Iz svake generacije košarkaša izlazio je jedan ili dvojica koji su blizu reprezentacije, to su velike stvari. Fini su bili dueli, odeš u Skoplje, Šibenik, ne možeš da dobiješ ili dobiješ sa ozbiljnom težinom."
"Greg Popovič me je jedini razumeo"
Iz Partizana krenuo je put najjače lige na svetu. Kako i sam kaže u NBA je super, ali kad igraš. "Meni je sve bilo super, osim jedne stvari - nisam igrao. Ostalo je bilo fenomenalno."
Bilo je teško izboriti se za minute, a u meču je tajnu otkrio i Paspalj. "Suština je u sali, ja sam često trenirao u želji da se što pre prilagodim, a sa jezikom mi je bila katastrofa prva tri meseca. Ali nisam razumeo zašto ne igram. Oni imaju prioritete", setio se sportski direktor Partizana o periodu u San Antoniju.
"Ja sam bio najbolja trojka u Evropi, ne neko nepoznat. Igraš deset minuta, da se osetiš delom tima, a ne kao gledalac koji je u sali i ima jako dobro mesto, peškir na glavi da ga ne ubije erkondišn. I teško je prihvatiti da se nije desilo, ali su se desile mnoge druge pristojne, i mnogo važnije stvari."
Iskustvo koje će ostati nezaboravno iz NBA je svakako rad sa legendarnim Gregom Popovičem, a deo perioda u SAD imao je priliku i da živi kod trenera. "Istina, mesec dana, bio sam deo familije. On je jedini koji me je razumeo u San Antoniju. A ne znam kako."
Otkrio je Paspalj i da Popović i pored ljubavi prema Srbiji ne govori srpski. "On je bio u službi u Rusiji i razume nešto malo ruskog. Nije imao nekih dodirnih tačaka sa Jugoslavijom, njemu su još dede otišle u Ameriku. Ali je imao viziju i evropski duh, i talenat da razume nešto što ja kažem."
Posle perioda u najjačoj ligi na svetu Paspalj se vratio u Partizan i zablistao. Bio je vrhunski igrač pre odlaska, a onda je po povratku u tim otišao korak dalje. "Ogromna je bila razlika, osećao sam se fizički dominantnim. Ali u pravu si da je bilo neko drugo vreme, košarka se promenila. Sada momci od 23-24 ne mogu da izdrže način igre, fizički. Nemaš više staru priču da momci od 17 godina igraju košarku na tom nivou", ispričao je Žarko Paspalj u MONDO podkastu "Priča za medalju".
Bonus video:
