Portparol Košarkaškog saveza Srbije Vladimir Sibinović pojavio se u pres centru Šaulej arene i pozvao nas da ga sledimo do trećeg sprata ovog prilično grandioznog objekta.

Prošli smo zatim hodnikom, naišli na dvokrilna vrata, iza kojih se otvorio širok pogled na pomoćnu salu. Aktuelni vicešampioni "starog kontinenta" privodili su kraju poslednji od ko zna koliko treninga, na pripremama započetim još 5. jula.

Naravno, nije to bio prvi put u istoriji, niti prvi put ovog leta, da novinari uđu na trening nacionalnog tima, ali je ipak bilo mnogo drugačije nego kada se to događalo u hali Sport eko, ili u Šumicama. Jer, onda smo gledali kandidate za nastup na Evropskom prvenstvu, a sada igrače koji će za manje od 24 časa izaći na parket da odigraju jako važnu utakmicu za svoju zemlju.

Ne znam da li je i igračima bilo čudno što ih odjednom posmatra, snima i komentariše čitav buljuk predstavnika medija, ali imam utisak da je naše pojavljivanje donekle uticalo da se dogodi čitava "mini-serija" nezgoda. Na sreću, bez ozbiljnijih posledica.

Selektor Ivković je prilikom našeg ulaska u salu uvežbavao igru "dva na dva", s tim da su se na terenu nalazile ekipe od po četiri igrača. Tek što smo videli jedan napad, Duda je prekinuo rad i okupio igrače da im kaže par reči.

Nisam tačno čuo šta, ali zamerka je otprilike bila da nema smisla da se na poslednjem treningu pred start EP greši pred novinarima (kao da smo mi primetili!) Kritikovao je članove napadačkog tima, koji su "propustili četiri čiste prilike da šutnu na koš".

Saveti su urodili plodom, jer su akcije posle toga bile dosta dobro odrađene, a šuteri precizni kao da su gađali snajperom.

Kešelj je dva puta pogodio "dno" mrežice, prvi put za tri poena, drugi put je ušao malo unutar linije 6,75 metara. Zatim je Savanović ubacio sa neviđenom lakoćom, pa Teodosić iz driblinga sa korakom unazad...

Međutim, problema je bilo pod košem, gde je posle jakih duela došlo do tri situacije koje nisu bile nimalo prijatne.

Prva: Kosta Perović odjednom je samo legao na leđa i privio kolena na stomak.

Mislim da su najgori tih prvih sekundu-dve, kada nikome nije jasno šta se dogodilo, jedan igrač leži, a svi ostali se ukoče, gledaju ga i nadaju se da mu nije ništa i da će sam ustati. U sali tada vlada takva tišina, da možete čuti i muvu kako leti negde ispod plafona.

Ljudi iz stručnog štaba posle pet sekundi su rešili da uđu u teren, a kada su se našli na nekoliko koraka od njega, Kosta je stavio do znanja šta mu je, uhvativši se za genitalije. Svi smo mogli da odahnemo...

Naš centar dobio je, dakle, udarac u nezgodno mesto ispod pojasa, a znamo da je to na određeni način gore nego kada te udare pesnicom posred lica.

Nije prošao ni minut, a Milan Mačvan se zaglavio između dvojice čuvara, sapleo i takođe završio na zemlji. Jak momak, kakav jeste, nije se tom prilikom ni ugruvao, ali sam se ja svejedno zapitao da li su ovakva "kršenja" uobičajena pojava, ili smo mi, novinari, tu nešto poremetili u rutini treninga.

I samo što sam okrenuo glavu na drugu stranu, peh je doživeo i Nenad Krstić!

Kapiten je odšetao do aut linije i ispružio se na parket, baš sa bolnim izrazom lica. Nije bilo jasno o čemu se radi, ali bila je potrebna intervencija fizioterapeuta Dušana Sajića i Dušana Popovića, nakon koje se Krstić opet uključio u rad.

Tu je, valjda, bilo dosta i Dušanu Ivkoviću, pa je odveo igrače na suprotnu stranu terena, da vežbaju izvođenje auta pri zonskom rasporedu u odbrani, na 14 sekundi do kraja napada, jer takvu varijantu često upražnjavaju Italijani.

Do kraja treninga je sve bilo OK i mogli smo da pređemo na uzimanje izjava.

(izveštač MONDA iz Litvanije Ivan Bogunović)