Reprezentacija Francuske je daleko najegzotičniji, vizuelno najupečatljiviji, a verovatno i najzanimljiviji tim na Evropskom prvenstvu, kada se pogleda ko su svi ti momci, odakle dolaze i kakve su im životne priče.

Roditelji Žoakima Noe su teniski as i mis Švedske, roditelji Tonija Parkera su američki košarkaš i holandska manekenka, roditelji Borisa Diaoa su senegalski skakač u vis i francuska košarkašica...

Jedini igrač bele puti je Nando de Kolo, koji je rođen u Francuskoj, ali su mu i otac i majka - Portugalci.

Neki od izabranika Vensana Kolea rođeni su u Africi, a neki na karipskim ostrvima koja su sastavni deo Francuske. Sa Gvadalupa su Floran Pjetrus i Mikael Želabal, a sa Martinika naš sagovornik, NBA centar Roni Turijaf.

Za Turijafa se pre dolaska u Litvaniju znalo da je povredio šaku i da zbog toga nije uvršten među 12 za Evrobasket. Zato sam se iznenadio kada sam ga jednog od prvih dana prvenstva video kako sa ostalim igračima ulazi u autobus.

Portparol "trikolora" Fabris Kane objasnio mi je da Turijaf jeste povređen, ali da je nacionalni savez, po želji samog igrača, tražio i dobio od FIBA dodatnu akreditaciju za EP. Centar Njujork Niksa tako ne može da sedi na klupi tokom utakmice, ali je po svemu drugom punopravni član tima.

"Uzdamo se u odbranu"

Razgovor sa Turijafom bio je zakazan za nedelju u 16.30, uoči meča Francuska - Italija. Termin dogovoren dan ranije ispoštovan je, takoreći, u minut.

"Trenirali smo zajedno mesec i po dana, tako da sam želeo da podržim ekipu i na takmičenju. Treneru je bilo drago, jer smatra da neke njegove ideje mogu uspešno da prenesem mlađim igračima... I eto me. Trudim se da doprinesem dobroj atmosferi, da svi budemo posvećeni istom cilju".

Tvoje prisustvo u "civilu" dokaz je drugarstva koje vlada među vama?
"Svakako da smo čvrsto povezani. Posvećeni smo reprezentaciji i želimo da uradimo nešto značajno. Svako od nas je odlučio da mu je ovog leta najvažniji dres Francuske. To je određena vrsta žrtve, koju mi podnosimo sa zadovoljstvom".

Zajedno sa Parkerom i Diaom pre desetak godina si bio juniorski prvak Evrope?

"Da i pričamo često o tome, jer je to bio jedan od najlepših trenutaka u našim karijerama. Nadamo se da ćemo doći u situaciju da još jednom zajedno okusimo slast pobede".

Kako ocenjuješ dosadašnji tok EP?
"Vidim sjajne košarkaše na sve strane. Odluka FIBA da proširi turnir sa 16 na 24 ekipa dovela je ovde još više dobrih igrača i time je pokazano da je košarka globalna igra, da se igra svuda. Lično obraćam puno pažnje kako igraju drugi timovi, smatram da ću tako biti spremniji za utakmice, kada se jednog dana budem vratio u reprezentaciju".

Do sada ste izgledali odlično na terenu?
"Puno smo radili. Ideja nam je da se u prvom redu oslanjamo na odbranu. Moramo da sprečimo protivnika da poentira, da bismo imali šansu da pobedimo. Titule se osvajaju odbranom. Do sada smo igrali dobro, ali na turnirima je važno biti konstantan. Ako uradiš nešto dobro na tri ili četiri utakmice, pa onda prestaneš to da radiš, upropastio si samog sebe. Verujem da će tim Francuske ostati koncentrisan i igrati utakmice snažno svih 40 minuta".

Čuli smo da znaš pomalo da pričaš srpski jezik, reci nam otkud to?
"Igram internacionalna takmičenja od 14. ili 15. godine. Tu se druže igrači iz svih zemalja, a ja sam se prvo sprijateljio sa Hrvatima Markom Popovićem i Krešimirom Lončarom. Od tada, gde god se okrenem, neki igrači pričaju srpski jezik. Ili hrvatski, znate, hoću da budem politički korektan i da ne uvredim bilo koga".

"Smeju mi se kad izgovaram srpske psovke, ali nije samo to, pokušavam da naučim i neke lepe reči. Puno su mi pomogli Vladimir Radmanović i Saša Vujačić".

Kojim još jezicima barataš?
"Tečno govorim francuski, engleski i kreolski, koji mi je maternji jezik. Znam pomalo italijanskog i španskog. Mislim da sam talentovan za učenje jezika i volim time da se bavim".

Dolaziš sa malenog ostrva Martinik. Imate li još poznatih sportista?
"Ja sam ponosan što sam sa Martinika i trudim se da ga svuda predstavljam u najboljem svetlu. Ima još momaka koji igraju profesionalnu košarku, ali su poznatiji sportisti sa Gvadalupa. Odatle je Lilijan Tiram, Tijeri Anri je pola sa Gvadalupa, pola sa Martinika..."

"Probudio sam se i rekao - OK sam"

"Želeo bih da vaši čitaoci odu na Wikipediju ili You Tube, da sami potraže imena tih sportista i pronađu još zanimljivih stvari o mom ostrvu. Bilo bi mi drago da neko iz Srbije ode tamo na odmor i vidi uživo tu lepotu".

Jedan si od malobrojnih košarkaša koji su se vratili sportu posle operacije na otvorenom srcu (leta 2005). Kako si pregurao taj period?
"Lako. Moje je bilo samo da treniram svakodnevno kako bih se vratio u formu. Želim da odam priznanje hirurgu koji me je operisao, jer je on obavio najteži deo posla. Takođe mojoj porodici, koja se brinula da li ću preživeti ili ne. Ja sam bio van tih briga, samo sam legao na sto, probudio se i rekao sebi: 'OK, pa ja sam dobro'. Srećan sam i zahvaljujem bogu svaki dan što mi je omogućio da se vratim na teren i činim dobra dela u životu van košarke".

"Inače nisam jedini kojem je to uspelo. Itan Tomas, moj dobar prijatelj, operisan je dok je igrao za Vašington Vizardse, mada je njegov problem bio malo drugačiji od mog. Bilo je još igrača koji su mogli da nastave, ali su zbog nekih rizika odlučili da ipak ostave košarku..."

"Moramo da se potrudimo da ljudi u svim delovima sveta imaju mogućnost da se pregledaju i otkriju da li imaju neki problem. Ne želim da slušam priče o klincima od 12, 13 ili 14 godina koji umiru od srčanih bolesti".

Reci nam, na kraju, nešto o svom imidžu. Zbog duge kose i brade, igrač si kojeg je lako uočiti na terenima NBA lige.
"Osećam da je moja brada moja snaga, a uz to sam pomalo sujeveran. Moj tim je igrao dobro tokom leta i zbog toga sam odlučio da je pustim još više. Ljudi mogu da mi se smeju, ali ja ih ne čujem. Moja vera je jaka i ona mi daje snagu da nastavim svojim putem".

(izveštač MONDA iz Litvanije Ivan Bogunović)