Hrvatski košarkaš Roko Leni Ukić (41) tokom profesionalne karijere nosio je i dres nacionalnog tima. Međutim, medalje su izostale. U Srbiji i dalje važi priča o "prokletstvu" komšija koje su 1995. sišle sa postolja, kako ne bi prisustvovali dodeli medalja Srbiji, pa od tada Hrvatska nikako da dođe do odličja na bilo kom takmičenju. Roko Leni Ukić ne veruje u prokletstva, ali je prokomentarisao čin starijih kolega.
"Logično je da se gleda tako, bilo je to specifično vreme. Znamo svi šta se događalo tih godina, veliki je rivalitet između te dve države, pa i u sportskom smislu. U sportu može biti zdrav rivalitet, teško je da kažemo da u košarci postoji rivalitet, jer je Srbija na mnogo višem nivou, isto kao što ga nema u fudbalu, jer je Hrvatska na mnogo višem nivou. Uvek će postojati merenje, u tim godinama su te ekipe parirale. Te godine je Srbija osvojila, Hrvatska sišla sa postolja, bio sam premali i nedovoljno upućen u priču, pa ne želim da se petljam u to. Ako želimo da pričamo o tome, logično je da se to sa strane rivala uzima kao parametar", rekao je u razgovoru sa Miletom Ilićem u "Jao Mile" podkastu.
Ipak, ono što se bivšem NBA igraču nikako ne može osporiti jesu poslednji atomi snage za nacionalni tim. Za reprezentaciju Hrvatske davao je maksimum na svakom takmičenju, pa iako je ostao "kratkih rukava", čini se da bi opet išao istim putem. Nikad se nije predavao.
"Sad će ti to svi priznati. Priznali bi i tada, ali im je pre to bilo nešto za šta nisi mogao da naslutiš da li mi je plus ili minus u životu. Sad mi je plus. Mnogo toga sam stavljao na svoja leđa, to je počelo da me frustrira. Tako je kako je - timski je sport, dobiješ rezultat svega: i odnosa i kvaliteta, a sreća se mora zaslužiti.
Ne želim da se izuzimam iz tog nekog đira i kažem 'e, da ste me slušali, bili bismo bolji'. Bili smo mladi, neko je bio zreliji, neko manje, bili smo vođeni od strane različitih ljudi na različite načine, neko se bolje nosio sa nama, neko lošije. Nisam zamerao nikome, uvek sam od sebe tražio da igrački dam više, pa možda budem bolji", rekao je Roko Leni Ukić.
"Reprezentacija, u smislu medalje, to je jedino merilo uspeha - nekad smo osvajali, pa to pamtimo - ali s druge strane, bili smo četvrti u Evropi, da li je to uspeh? Onda shvatiš: a šta bi bilo da smo četvrta ekonomija u Evropi, jesmo li u ičemu četvrti u Evropi? Po korupciji? Bili smo i na Olimpijskim igrama peti, jesmo li u bilo čemu bili peti na svetu? Možda nismo najbolji na svetu, ali nismo ni tako loši - tu nađeš utehu, inače odeš u ludnicu", bez dlake na jeziku govorio je Roko Leni Ukić o rezultatima svoje generacije.
Zašto Hrvatska nikako nije mogla do medalje?
Ne može se reći da Hrvatska godinama unazad nije imala talentovan tim. Ipak, uvek je nešto izostajalo. A kada se pogledaju uspesi i drugih vrhunskih igrača koji su tek u poznim igračkim godinama doneli medalje reprezentacijama, njihov spisak je podugačak, što samo dokazuje da put Hrvatske nije bio lak.
"Imali smo talentovanu ekipu, ali nikad nismo imali ekipu da pogledaš 16 timova i kažeš: Hrvatska će biti u tri. Uvek je tu bio neki (Toni) Parker, neki (Mark) Gasol, uvek je tu bio (Dirk) Novicki, uvek su tu bile Srbija sa generacijom (Dejana) Bodiroge i (Peđe) Stojakovića, pa kasnije Teo (Miloš Teodosić) i ekipa koja je uvek bila u najmanju ruku jednako dobra kao mi. Uvek su tu bili Litvanci.
Toni Parker je prvu medalju uzeo sa 37 godina, Janis (Adetokunbo) je letos uzeo prvu medalju - nije lako uzeti medalje na velikim takmičenjima. Falilo je da 2013. umesto četvrtog mesta dobijemo Litvance u polufinalu, koje smo mogli da dobijemo, ne bi to bilo veliko iznenađenje. Mogli smo u Riju da dobijemo i Srbiju, bila je bolja od nas, ali se igralo na jednu loptu. Na poluvremenu smo vodili, ne bi to bilo čudo. Nismo bili nikad predviđeni na kladionicama za treće mesto, recimo. Bilo je dobrih igrača i reprezentacija", zaključio je Roko Leni Ukić.
Bonus video:
