Krilni centar Derek Vilis šesto je pojačanje KK Partizan za i. Prošlu sezonu je proveo u ekipi Pariza, prethodno je igrao za Efes, Veneciju, Huventud, a ono što posebno intrigira je njegovo indijansko poreklo. Vilis je jedan od retkih profesionalnih košarkaša koji su uspeli da izgrade zavidnu karijeru u Evropi, a da su rođeni u okviru indijanskog rezervata.
U Evroligi je osim ilisa to bio Sendi Koen koji je odigrao dve sezone za Makabi, dok je u Evrokupu Bronson Kenig proveo jednu sezonu u dresu Mornar iz Bara.
Poreklo Dereka Vilisa
Vilisova majka, Trudi, pripada indijanskim plemenima - Južni Arapaho, Krik i Poni. Kao dete, Derek je živeo u Vajomingu, u indijanskom rezervatu Vind River.
Iako se tih vremena slabo seća, Derek zna priče o tome koliko je život bio težak, naročito za mlade. "Živeli smo na farmi, ali jedan čovek je bio vlasnik imanja, dok smo mi boravili u zasebnoj kući na drugom delu tog poseda. Najbliži komšija bio je udaljen oko dve milje putem - sve je bilo veoma raštrkano i zaista nije bilo mnogo toga što bi čovek mogao da radi."
Kada je imao pet godina, Derek se sa ocem preselio u Kentaki. "Kada smo otac i ja otišli u Kentaki, izašao sam iz tog okruženja, a kao dete, zapravo ne razmišljaš mnogo o kulturi i o tome odakle potičeš", rekao je Vilis.
Ubrzo se rodila želja da otkrije svoje indijansko poreklo i sazna više o njemu. "Suočavaš se sa potpuno drugačijom kulturom koja te zapravo i ne poznaje, ali zna da si pripadnik starosedelačkog naroda. I žele da budeš uzor toj deci i da im zaista pomogneš da vide svetlo na kraju tunela."
Tetovaže
Jedan ličan način da neguje svoje nasleđe, bilo je tetoviranje. Novi igrač Partizana ima četiri simbola koja ga sećaju na to ko je i odakle je. "Želeo sam da predstavim svoje nasleđe i kulturu, pa sam smatrao da bi bilo sjajno da imam tetovaže sa motivima starosedelaca Amerike."
Tri tetovaže koje su vidljive na Vilisovim rukama jesu poglavičin ukras za glavu na levom ramenu, lobanja na desnom ramenu i hvatač snova na levoj podlaktici. Takođe ima tetovažu vuka na rebrima.
"Sve one predstavljaju kulturu američkih starosedelaca. Poglavica zauzima veoma važno mesto u toj kulturi. On je vođa koji je mnogo toga učinio da bi došao na taj položaj", kaže Vilis.
Težak život Indijanaca
Iskusni košarkaš je često isticao sa kakvim problemima se dan danas suočavaju Indijanci. Uprkos teškom životu, ima i jako lepa sećanja...
"Priroda je prelepa. Ako volite boravak na otvorenom, sjajno je posetiti ta mesta. Takođe, u rezervatu u kojem sam odrastao održava se festival pod nazivom ’Ples sunca’, tokom kojeg se posti tri dana. Ne jede se ništa, pije se samo voda, a sve vreme se moli. Bilo je zaista sjajno iskustvo videti to, biti deo toga i posmatrati kako se ti ljudi pripremaju za taj događa", rekao je jednom prilikom i otkrio da deca i te kako vole sport i da je košarka oduvek bila najpopularnija.
Vilis je takođe imao priliku da vidi koliko deca Indijanaca vole sport i koliko je među njima posebno popularna košarka.
"Košarka je tamo definitivno veoma popularna. Mnoga deca se bave kros trčanjem, atletikom, a zatim i košarkom."
Karijera Dereka Vilisa
Igra na poziciji krilnog centra, visok je 193 cm i tokom karijere je igrao u Španiji, Nemačkoj, Italiji, Turskoj i SAD. U Evroligi je igrao još za Efes, dok je nosio dresove Venecije, Badalone, Brindizija, Ulma, Gotingema, dok je na startu seniorske karijere igrao za razvojni tim Denver Nagetsa.
BONUS VIDEO:
