- Maurijus Grigonis je Panatinaikos opisao kao 'organizovani haos', uz svađe u svlačionici, povrede i velike oscilacije u timu.
- Litvanac je rekao da sa Erginom Atamanom gotovo da nema komunikacije i da trener drži distancu od igrača.
Panatinaikos i trener Ergin Ataman se nisu rastali u ljubavi. Tim iz Atine je imao velike ambicije, želeo je ponovo da se popne na krov Evrope, umesto toga ekipa se raspala i ostala bez Fajnal-fora elitnog takmičenja. Mišljenja o turskom strategu su podeljena, a jedno nepopularno stiglo je od njegovog bivšeg igrača Marijusa Grigonisa.
Litvanac je proveo četiri sezone u Panatinaikosu, a period u ovom timu opisao je kao "organizovani haos", prve godine je sarađivao sa Dejanom Radonjićem, bio je tu i Kristos Serelis, a onda i Ergin Ataman. "Prva godina je bila zanimljiva. Lako je o svemu tome pričati iz današnje perspektive. Tada je, naravno, bilo teško. Svi u svlačionici su se svađali, jedni drugima svašta govorili. Trener je izbacivao igrače iz ekipe. Naši navijači su nas vređali. Pljuvali. Izađeš na ulicu, a ljudi ti dobacuju razne stvari", započeo je Grigonis za Basketnjuz.
"A onda su vas već naredne godine nosili na ramenima jer smo osvojili Evroligu. Opet kažemo da je Kaunas lud za Žalgirisom, ali tamo je sve to na potpuno drugom nivou. Cela njihova sportska kultura živi za to. Naravno, lokalno tržište je veće i ima više ljudi. Oni su zaista ludi za sportom. Njima čak ni pivo nije potrebno da bi postali takvi - jednostavno su prirodno takvi. Taj period je bio jedan od najboljih u mojoj karijeri", konstatovao je Grigonis.
Kakav je bio rad sa Erginom Atamanom?
Dolazak Atamana bio je revolucionarno rešenje za Panatinaikos. Posle Efesa, sa kojim je dva puta bio šampion Evrolige, bilo je jasno da dolazi trener koji je u tom trenutku - najbolji u Evropi. "I meni su govorili da mogu slobodno da odem, ali imao sam ugovor, pa sam rekao: 'Radite šta god hoćete.' Kasnije su mi ponovo rekli da mogu da odem. I opet sam se vratio. Na početku sezone bilo je mnogo povreda. Sećam se da su Mitoglu, Papapetru i Ernangomes bili van tima. Na kraju se desilo da sam igrao 35 minuta po utakmici. Tako to ide u sportu - pogodiš prve šuteve i svi ti govore koliko si dobar. Onda nastaviš da igraš."
Dolazak Kendrika Nana promenio je Panatinaikos, ali i Evroligu. "Onda je stigao Nan i podigao nas na potpuno drugi nivo. Tako smo se i povezali kao tim - bez pravila, bez ičega. Jednostavno je sve funkcionisalo. Sećam se odlaska na Fajnal-for i bili smo ubeđeni da ćemo osvojiti titulu. Čak i kada smo protiv Reala u finalu imali 15 poena zaostatka, svi su i dalje bili sigurni da ćemo pobediti. Zato i kažem da zbog tog jednog trenutka ne žališ što si bio povređen ili što nisi igrao. Taj trenutak nadoknadi sve."
A kad je u pitanju Ergin Ataman, odnos sa Turčinom je definisao: "Voleo bih da mi pronađete makar jednog igrača koji ima odnos sa njim. On se potpuno distancira od igrača. To je pozicija koju bira. Komunikacija uopšte ne postoji.
"To tako ne ide sa Atamanom"
Grigonis je sa značajne minutaže pao na pet minuta po meču, ali rešenje nije bilo. "Da pričam sa kim? Ne. Sa Atamanom to tako ne funkcioniše. Tu si i jednostavno razmišljaš da ćeš pomoći na treningu. Pomoći ćeš u domaćem prvenstvu. Kad im budeš potreban, pozvaće te. Dešavalo se da posle treninga sedneš u auto i kreneš kući, a onda te pozovu telefonom: 'Dođi na aerodrom. Moraćeš da letiš na utakmicu.' Ili bi došao u svlačionicu, a 25 minuta pre utakmice bi ti doneli opremu i rekli da si im potreban."
"Bilo je i takvih situacija. Ne verujem da će sa Željkom biti išta slično. Bilo je mnogo takvih organizacionih stvari. Ja sam na to gledao ovako: 'Tu sam i potrudiću se da radim svoj posao.' U ugovoru mi piše da moram da pomognem ekipi. Naravno, mnogo puta sam se žalio i iznosio svoje mišljenje, ali kad god sam bio potreban, bio sam spreman", zaključio je Grigonis o radu sa Atamanom u Panatinaikosu.
Bonus video:
