Šta još da uradim, da bih konačno dobio poziv selektora?

Vladimir Micov (27 godina, 201 cm) ove sezone je sa ekipom Benet Kantua bio jedno od otkrovenja Evrolige. Po učinku je bio treći ili četvrti srpski košarkaš u elitnom takmičenju "starog kontinenta" - iza Krstića i Teodosića, uz rame Savanoviću - ali je imao predosećaj da se ni 2012, uprkos svemu, neće naći među kandidatima za reprezentaciju.

Micov u intervjuu za MONDO ističe da povreda, koju je selektor Ivković pomenuo u četvrtak, ne može da bude razlog njegovog izostavljanja.

"Kakva povreda, kada sam odigrao kompletno četvrtfinale plej-ofa, osim prve utakmice", pita se on.

"Nažalost, jesam bio povređen. Greškom italijanskih doktora pauzirao sam mesec i po dana, ali sam uspeo da se izlečim i vratim u tim pre kraja sezone. Nisam mogao posle tri treninga da budem u nekoj naročitoj formi, ali da me je selektor, njegov asistent Kesar, ili bilo ko iz Saveza, pozvao i rekao da se na mene računa, ostao bih u laganom treningu i sada bio potpuno spreman. Međutim, verujem da sam precrtan mnogo, mnogo ranije i da neću biti pozivan dokle god je Dušan Ivković taj koji bira".

Micov smatra da ga selektor na ovaj način "kažnjava" što je leta 2009. odbio da igra na Univerzijadi u Beogradu, koja je nekolicini igrača poslužila kao odskočna daska za nastup na Evropskom prvenstvu u Poljskoj.

"Odbio sam jer mi je, iskreno, bilo ispod časti da se borim za mesto sa momcima od kojih neki te sezone skoro da nisu ni igrali za svoje klubove. Smatrao sam da moram da držim do sebe i da sam kao jedan od najboljih pojedinaca Jadranske lige, igrajući za Budućnost, zaslužio da se direktno nađem na pripremama 'A' tima".

Nakon Partizana i Budućnosti, bio je član Kahe Laboral, Panioniosa i u poslednjih godinu i po Kantua.

"Maltene gde god sam igrao, bio sam među liderima ekipe - kroz statistiku, kroz minute i kontinuitetom dobrih partija. Igrao sam Evroligu na stvarno visokom nivou i ako nisam u reprezentaciji posle ove sezone, stvarno ne znam kada ću biti".

"Više puta su me zvale i Crna Gora i Makedonija. Odbio sam ih, govoreći da sam Srbin i da čekam poziv naše reprezentacije. Igrati za Srbiju je san, vrhunac. Ako to nisi uradio, karijera ti nije kompletna, ma koliko dobar igrač da si bio".

Micov veruje da je isticanje njegove povrede samo alibi za ponovno izostavljanje, a selektorove reči da "u najbližoj budućnosti računa na njega" zvuče mu laskavo, ali i neiskreno.

"Nisam neka igračina koja će sa Dudom da se prepucava preko medija. On je veliki trener, sada je napravio čudo i sa Olimpijakosom i svaka mu čast na svim uspesima. Ali, ponavljam da mi nije jasno zašto nisam pozvan - ako već kaže da je želeo da me zove - pa neka me tamo pregleda lekar reprezentacije i kaže da li je sve u redu. A ne da samo tako saopšte da sam povređen i precrtaju me".

ŠTO NE ZNAJU ITALIJANI, ZNAJU NA VMA

Povreda kolena iskomplikovala mu se zbog neznanja (ili neiskustva) lekara u Italiji, međutim, tvrdi da je već neko vreme sve u redu.

"Koleno mi je oticalo ceo februar i mart. Magnetna rezonanca nije pokazala ništa, artroskopijom mi je utvrđeno neko krvavo tkivo, to su mi očistili, ali je koleno ponovo oteklo prvi dan posle rehabilitacije, kao da ništa nismo radili. Jedna od opcija bila je da imam artritis, otišao sam u Beograd na VMA, gde mi je reumatolog odmah rekao da imam bakteriju. Izlečio sam se za sedam dana uzimanja pravih lekova", prepričava Micov.

"Baš juče-prekjuče sam uradio nove analize i čekam da vidim šta će pokazati. Rezultati testiranja na tu bakteriju moraju da budu negativni tri meseca zaredom i onda se smatra da je definitivno ubijena".

Iako nije iznenađen što ga i dalje neće biti među "orlovima", razočaranje postoji.

"Čak i kada znaš da nećeš biti pozvan, uvek tinja neka mala nada. Stvarno pružam sve bolje partije iz godine u godinu. Znam da u Srbiji retko ko izveštava o italijanskoj ligi, ali ove sezone je Kantu igrao i Evroligu, pa je 'Sport klub' prenosio dosta naših utakmica i ljudi su mogli da vide..."

"Punio sam statistiku u svim kategorijama, bio drugi asistent Top 16 faze. Ako sve to nije dovoljno da se nađem na širem spisku, jedino još mogu da odem u NBA, da se i tamo potvrdim".

Micov na kraju otkriva da do 30. juna ima mogućnost da uz simbolično obeštećenje izađe iz ugovora sa Kantuom. U Španiji, Rusiji i Turskoj ima dosta primamljivih opcija za nastavak karijere, pošto je listom reč o evroligašima ili timovima koji će igrati kvalifikacije za najjače klupsko takmičenje.

"Kantu je sjajan klub, prava porodica i da smo opet obezbedili nastup u Evroligi, ostao bih milion posto. Ovako, kada sam već dokazao da mogu da igram na vrhunskom nivou, želim da vidim šta tu još ima za mene. Visina ugovora i ime kluba su mi manje važni, bitno je da imam svoju ulogu, da igram i da nasmejan dolazim na treninge".

Vladimir Micov je sa generacijom igrača rođenih 1985. osvojio zlato na kadetskom prvenstvu Evrope 2001, kao i bronzu na U-20 šampionatu četiri godine kasnije.

U tim selekcijama igrali su i Darko Miličić, Nikola Peković, Kosta Perović, Luka Bogdanović (takođe ga nema u reprezentaciji, uprkos odličnim igrama za Kahasol), Tadija Dragićević, Uroš Tripković, Milovan Raković, Branislav Ratkovica, Veljko Tomović...

(Ivan Bogunović - MONDO, foto: Guliver/Getty Images, Pallacanestro Cantu)