Stelmet iz mesta Želona Gora ove sezone je bio jedno od najprijatnijih iznenađenja Evrokupa. Iduće sezone debitovaće u Evroligi, a pre samo tri godine bio je drugoligaš u svojoj zemlji!

Jedan od najzaslužnijih za meteorski uspon Stelmeta (nekadašnjeg Zastala) sigurno je Mihailo Uvalin, koji je preuzeo tim u decembru 2011, osam meseci po završetku nevesele epizode u Crvenoj zvezdi.

"Zatekao sam ekipu na osmom mestu, a završili smo kao treći, pošto u Poljskoj poraženi polufinalisti plej-ofa igraju za bronzanu medalju. Potajno smo se nadali da ćemo ove sezone otići još jednu stepenicu iznad, da ćemo igrati finale, ali ovo je zaista... Da ne kažem senzacija, ali ne verujem da je ijedan klub u tako kratkom roku stigao od druge nacionalne lige do Evrolige", rekao je Uvalin u intervjuu za MONDO.

Kako je došlo do toga?

"Prokom, kao stalni prvak države u poslednjih devet godina, više nije ni finansijski ni igrački mogao da nastavi u tom pravcu. Nastupio je tranzicioni period, u kome su ostali timovi dali maksimum da izbore sebi bolju poziciju, posebno što se znalo da titula garantuje direktan plasman u Evroligu. To je svima bio veliki magnet, pa se i moj tim uključio u trku. Budžetom, odabirom igrača i rezultatima, pre svega plasmanom u Last 16 fazu Evrokupa, nagovestili smo da imamo kvalitet za tako nešto".

U ligaškom delu prvenstva bili ste treći, a u polufinalu i finalu plej-ofa ste "počistili" ekipe Kožalina i Turova?

"Poklopile su nam se sve kockice. Bili smo prejaki za konkurente kada je bilo najvažnije. Završili smo sezonu sa osam vezanih pobeda i došli u poziciju da od jeseni igramo na najozbiljnijem i najvišem nivou koji postoji u Evropi".

Glavna snaga tima bili su stranci - naši Oliver Stević i Dejan Borovnjak, odnosno Amerikanci Volter Hodž i Kvinton Hosli.

"Da, njih četvorica, uz plejmejkera Košareka, koji je reprezentativac Poljske, a pre dve godine je igrao u Italiji. Oni su činili najvažniju petorku, a ja bih pre svih izdvojio Olivera i Dejana, koji su odigrali možda najbolje sezone u karijeri. Imali su određenu slobodu i uzvratili su na najbolji način".

Hodž je već ostvario zapažen transfer u španskog evroligaša Laboral Kuću, a između našeg razgovora i objavljivanja ovog teksta, Borovnjak je potpisao za turski Gacijantep.

"Mi smo osvajanjem titule i generalno dobrim rezultatima napravili sebi medveđu uslugu. Jednostavno, našim igračima cena raste i mi to posle jedne granice više ne možemo da ispratimo. Košarek je pod ugovorom, a pokušaćemo da zadržimo bar Stevića i Hoslija".

Uvalin je otkrio da je omaleni Hodž tokom sezone bio "bombardovan" ponudama većih klubova.

"Bio je najbolji strelac Evrokupa, tri puta MVP kola. Imali smo veliki pritisak Emporio Armanija, pa poziv Kahe Laboral pre nego što su uzeli Omara Kuka, pa i kasnije, kada su bili nezadovoljni Kukom... Sada je on definitivno njihov član. Hodž je 'dvojka' u telu 'jedinice', izvanredan napadač, malo limitiran u organizaciji igre, sa problemima u dodavanju, ali u igri 'dva na dva' ga je vrlo teško čuvati i verovatno je jedan od kvalitetnijih igrača u Evropi na svojoj poziciji".

"U POLJSKOJ NAS CENE SA RAZLOGOM"

Ispunjavate li tehničke uslove za dobijanje "B" licence, što je u ABA ligi bila jedna od udarnih tema ovog proleća?

"Želona Gora je udaljena pedesetak kilometara od nemačke granice. Imamo relativno mali problem sa aerodromom, jer nam je vazdušna luka u Poznanju daleko 115 kilometara, što je mizerna razlika u odnosu na propise, a po pitanju dvorane već imamo potvrdu Evrolige da ona ispunjava uslove. Izgrađena je pre dve godine, kapacitet je preko 6.000 mesta i tokom plej-ofa je bila krcata. Ponavljam da smo napravili dobar posao i u Evrokupu, čelnici takmičenja nas ozbiljno doživljavaju, pa mislim da oko licenciranja neće biti nikakvih problema".

U kojoj meri je košarka u Poljskoj na stabilnim nogama?

"Nominalno su budžeti možda i niži nego kod klubova ABA lige, ali to na papiru nije toliko bitno, koliko je bitno ono što se događa u realnosti. Najosetljivija stvar je plaćanje igrača, a ovde ne možete ni da započnete ligu, ako ne prikažete da ste rešili sva dugovanja za prethodnu sezonu. Ne morate sve da platite, ali morate da imate potvrdu o dogovoru sa ljudima kojima se duguje novac. Klub koji to ne uradi, ne dobija licencu i ne može da se takmiči", priča Uvalin.

"Izgrađeno je mnogo novih hala, ima klubova koji ih još nemaju, ali liga 'gura' u tom pravcu i uslovljava ih da u određenom roku prikažu projekte o izgradnji. Mislim da i način na koji Evroliga vrednuje poljsku ligu (prvak je na tabeli za "B" licencu između šampiona i vicešampiona ABA lige - prim.aut) govori kakvo je mišljenje o svemu tome".

U finalu plej-ofa ste pobedili Turov, u kome je trener Miodrag Kića Rajković, a igrali su Žigeranović, Mićić i Vukašin Aleksić. Svima vam je zajedničko da iz Srbije niste otišli kao velika imena. Kako se u Poljskoj gleda na srpske igrače i trenere?

"Mislim da nas cene i to sa razlogom. U polufinalu plej-ofa su sva četiri tima imala trenere iz Srbije (Zoran Sretenović u Kožalinu i Milija Bogićević u Anvilu - prim.aut) i to je sigurno jedna od poslednjih takvih situacija na teritoriji Evrope. Znate kako je prošla ova sezona, da je mnogo naših trenera dobilo otkaz i pre vremena otišlo iz svojih klubova. Ovde je potpuno drugačije, jer su naši ljudi u Poljskoj završavali posao i pravili rezultate".

Imate 41 godinu, koliko ste zadovoljni dosadašnjim učinkom u trenerskoj karijeri?

"U Srbiji sam dobio šansu da radim u dva kluba - godinu dana u Crvenoj zvezdi, gde je situacija bila takva kakva je bila, a pre toga u Megi, koja funkcioniše po zapadnoevropskim standardima i tamo je zaista bila milina raditi... Osvojio sam dve titule u dve zemlje, prvu u Belgiji, sa Ostendeom, sada u Poljskoj, pre toga sam imao jedno treće i jedno četvrto mesto. Ja to posmatram na način da sam pravio i stvarao neki rezultat, a kako to vrednuju ljudi kod nas, zaista je teško pitanje".

"Ovo je Poljska, ali nije Island ili Danska. Stelmet je ozbiljan klub, sa aspiracijama u Evropi. U Last 16 fazi smo jedini pobedili Lokomotivu Kuban, budućeg osvajača Evrokupa, pobedili smo Uniks u Kazanju sa 15 poena razlike, dva puta Kahasol... Uspeh je teško napraviti u bilo kojim uslovima. Znam da smo mi majstori da sve degradiramo, ali ja sam prezadovoljan, smatram da moji rezultati imaju određenu težinu i voleo bih da nastavim u ovom pravcu".

Kakav je Vaš lični doživljaj debija u Evroligi, gde ćete se nadmudrivati uglavnom sa elitnim trenerima?

"To je za mene velika stvar i nešto o čemu sam maštao tokom cele karijere. Evroliga je najbolja svetska košarkaška liga posle NBA i kada se nađete u takvom društvu, možete samo da budete srećni i počastvovani, da razmišljate kako bolje od toga nikada nećete moći da napravite. Snovi o nekim velikim rezultatima dolaze kasnije, a oni su u ovom trenutku sigurno limitirani budžetom našeg kluba", ističe Mihailo Uvalin.

"Vrlo je važno što smo doveli najveći mogući nivo košarke u grad od 120.000 stanovnika, za koji je čuo malo ko u Evropi, a na jesen će tu možda igrati Olimpijakos, Panatinaikos, Barselona, Real, ili možda Partizan i Crvena zvezda. Čekamo žreb".

(MONDO, foto: basketzg.pl/Przemyslaw Kwašnik)