Tužno je kada neko mora da beži iz svoje kuće zbog rata. To se devedesetih godina prošlog veka dogodilo mnogim porodicama, pa i Kneževićima, koji su iz Knina došli u Beograd ne bi li sačuvali "živu glavu".

U prestonici se nisu dugo zadržali pošto im je jedno takmičenje u borilačkim veštinama (Martial arts) 1997. potpuno promenilo život. Na bolje...

"Tata moj se bavio kung fuom, pa je uspeo da ode na turnir u SAD. Ostao je tamo, a ubrzo smo došli mama i ja", počeo je 23-godišnji Miloš Knežević svoju priču za MONDO.

Porodica Knežević smestila se u Las Vegas. Prva asocijacija za ovaj grad jesu luksuzni hoteli, kockarnice, blještava svetla i noćni provod, ali Miloš je odoleo svim porocima koji su mu bili na dohvat ruke.

"Grad greha" za njega je imao drugačije značenje.

"Misliš – kako nisam skrenuo?", pojednostavio je Miloš našu konstataciju sa osmehom.

"Sa 12 godina počeo sam da treniram košarku i odmah se pronašao u njoj. Las Vegas jeste grad koji pruža mnogo toga za provod, ali mene je interesovala samo košarka. Imao sam u srednjoj školi drugove koji nisu uspeli da odole izazovima. Tamo zaista možeš da nađeš šta hoćeš od droge i alkohola na ulici, ali mene su roditelji gledali i vodili su računa, tako da sam naučio da se uvek držim nekih principa".

Potom nam je ukratko opisao ovaj grad u Nevadi.

"Las Vegas je površinski kao Beograd, iako nema toliko stanovnika. Lepo je živeti tamo, dobra je klima, mada nekad bude i pretoplo, a i jeftiniji je od mnogih drugih američkih gradova... Dugačka ulica Strip puna je hotela i glavna je za zabavu. Oko nje širi se grad, koji je kao i svaki drugi. Ima dobre i loše krajeve, centar..."

Dobre ige u srednjoj školi Milošu su donele stipendiju Bredli univerziteta. To je značilo odlazak od kuće u Pioriju (Ilinois), ali i nove izazove.

"Ako igraš košarku ili američki fudbal, onda te na Bredliju čeka prava ludnica. Taj univerzitet spada među pet najpopularnijih za sportiste. Tamo si zvezda, slike igrača su na bilbordima, autobusu, hala prima 13.000 gledalaca, a na svaku utakmicu ih dolazi po osam, devet hiljada. Interesovanje medija je veliko, redovno te prate i gradske i univerzitetske novine i televizije. Dolaze na treninge, pred utakmicu, posle utakmice... Ma, organizovano je kao da si profesionalac", otkriva nam Miloš, koji je na Bredliju diplomirao komunikacije (PR).

Univerzitet Bredli takmiči se u Prvoj diviziji koledž lige (NCAA), ali je poslednji zapažen rezultat ostvaren 2006. godine, kada se ekipa plasirala među 16 najboljih od 68 ekipa (tada su u timu bili Marselus Somervil, trenutno u turskoj Aliagi i Patrik O'Brajant, 9. pik sa NBA drafta 2006, bivši član Toronta i Bostona).

"Tokom mog boravka imali smo promenu trenera i nismo uspeli da dođemo do velikog martovskog turnira, poznatog kao 'martovsko ludilo'. Za te četiri godine jednom smo bili blizu, ali svakako sam stekao ogromno iskustvo. Video sam puno toga i često putovao. Ta Prva divizija sastoji se od 16, 17 konferencija, a u našoj je bilo 10 timova".

"Najlepše uspomene nosim iz prve godine studija, kada smo igrali turnir baš u Las Vegasu. Jedan od rivala bio nam je Univerzitet Ilinois, koji naš koledž nije pobedio prethodnih 20 godina. Mi smo to konačno uspeli i nastalo je ogromno slavlje. Oko 300, 400 naših navijača doputovalo je u Las Vegas samo zbog te utakmice, tako da možete zamisliti šta je bilo posle..."

Miloš od letos košarku igra u Srbiji, u klubu doskorašnjeg selektora "orlova", Dušana Ivkovića -  BKK Radnički. Vratio se, kaže, da poboljša statistiku kako bi potom mogao u neki jači klub.

"Dobro mi je ovde. Uslovi su OK, ekipa je dobra, igram po 35 minuta na poziciji 'trojke' ili 'četvorke' i ubacujem oko 20 poena.  Zadovoljan sam... Pre dolaska u Radnički imao sam ponudu jednog kluba iz Praga, ali sam baš hteo da igram u Srbiji i vidim kako će mi ići. Za sada je dobro", zadovoljan je Miloš koji je nedavno u prijateljskom meču sa Kotežom ubacio čak 28 poena.