Ozbiljan izveštač, ako mu to "logistika" dozvoljava, uvek gleda da na važan događaj u nepoznatom gradu stigne dva dana pre njegovog početka.

Drugi dan onda je rezervisan za događaje kojima organizator zvanično najavljuje takmičenje (u slučaju Fajnal fora Evrolige, to su zajednička konferencija za novinare, otvoreni treninzi ekipa...), a prvi za smeštaj, orijentaciju i kakav-takav predah između priprema za put, koje uvek nose sa sobom dozu stresa i manjak sna i onog najvažnijeg, što tek sledi.

U sklopu orijentacije, glavnu stavku predstavlja odlazak do mesta takmičenja, a to je u ovom slučaju stara milanska "dama", dvorana Mediolanum Forum, locirana na južnoj periferiji grada, pored autoputa Milano - Đenova.

Forum je pušten u rad krajem 1990. godine, a kapacitet mu za obične košarkaške utakmice jedva prelazi 12.000 mesta (sada će zbog tribine za medije biti i manji), što je dosta skromnije od prethodnih domaćina Fajnal fora - londonske O2 arene, ili istanbulskog Sinan Erdema.

Za one koji su bili u pariskom Bersiju, recimo kada je Partizan tamo učestvovao na F4 2010. godine, Forum je svojevrsni "deja vu".

Unutar dvorane, pa i oko nje, pripreme za utakmice CSKA, Makabija, Real Madrida i Barselone su u punom jeku. Neko bi rekao da Italijani i Evroliga "goje prase uoči Božića", ali sve to se može podvesti pod oznaku - uobičajeno.

Sređuje se parket, montiraju koševi, lepe reklame, isprobavaju zvuk i rasveta, razvlače kablovi... Desetine ljudi konstantno se kreću sa njima poznatim ciljem, a vaš izveštač je (usled trenutnog manjka volontera) sa kolegom iz "Večernjih novosti" bio spontano uključen u probu predstavljanja ekipa, tzv. "rehersal".

Imali smo retku priliku da sa mesta gde će biti smeštene klupe (još nisu), istrčavamo na parket uz prepoznatljiv glas dugogodišnjeg Evroliginog najavljivača Edija Vidala i tradicionalno "bacanje koski" od strane "saigrača".

"End nau, lejdiz end džentlmen, pliiiijz velkam, Makabiii TELAVIIIVVV! Namber four, Tajriiis Raaajsss..."

Iskoristili smo i priliku da Vidalu skrenemo pažnju da se srpski bek u timu CSKA zove Vladimir Micov, a ne "Mikov".

Istovremeno, stvari su već "legle" na prelepom trgu Pjaca del Duomo, gde je Evroliga napravila fan zonu, sa košarkaškim terenima i binom, gde bi u četvrtak trebalo da budu promovisani članovi prve i druge idealne petorke elitnog takmičenja, kao i dobitnici individualnih priznanja.

Među njima je i Partizanov Bogdan Bogdanović, najnovija evropska "Zvezda u usponu", koji zbog klupskih obaveza neće lično primiti nagradu. Umesto toga, biće emitovan video klip sa njegovom izjavom.

Inače, Milano je tokom dana i u večernjim časovima više nego živ grad.

Možete da se opustite u nekom od brojnih restorana, kafića ili poslastičarnica (cene su... svakakve), ali u dobrom društvu može da vam bude zabavno i na ulici - uz pivo od četiri evra i muziku "The Rolling Stones", ispred štanda sa češkom zastavom, u varijanti "Ulice otvorenog srca" na Pjaci del Kastelo.

Naravno, preterano opuštanje u sportu i u životu retko prolazi bez posledica.

Tako mi je, u trenutku koga nikako ne mogu da se setim, ispala iz džepa besplatna karta za vožnju metroom, koju organizatori dele uz akreditaciju. Valjda će se smilovati i dati mi drugu...

Za razliku od Srbije, ovde je vreme lepo i sunčano, ali uz vetar sa obližnjih Alpa, koji uteruje jezu u kosti, posebno predveče.