Prvog dana A grupe Mundobasketa u Granadi igrali su Francuska - Brazil, drugog dana Srbija - Francuska. Moglo je da se uživa u igri visokog intenziteta i borbi za pobedu do poslednjeg sekunda. Ali, utakmica Španija - Brazil, u ponedeljak uveče, bila je ulaznica za neku drugu košarkašku dimenziju.

Za nas je meč dana bio Srbija - Iran. Iz napetosti i brige da ne izgubimo, ispadnemo u prvoj fazi SP i obrukamo se, otišlo se na drugi kraj emotivnog spektra - negde između blagog zadovoljstva i ispražnjenosti.

Ja lično sam uoči derbija, oko devet, pola deset uveče, komotno mogao na spavanje, ali budnim me je održala želja da vidim u kojoj meri čvrsti Brazilci mogu da se odupru Špancima, koji u prva dva kola nisu imali dostojne protivnike.

Od početka je bilo jasno da su u domaćem taboru shvatili utakmicu kao odlučujuću za prvo mesto u grupi - koje, između ostalog, donosi tri dana odmora između osmine finala i četvrtfinala - ali još više kao utakmicu kojom se šalje poruka o sopstvenoj moći i šampionskim namerama. Tzv. "statement game".

Ne baš od prvog, ali recimo od trećeg minuta, ubacili su Brazilce u mašinu, tako da ovi nisu znali odakle duva orkan. Kratki program, centrifuga na 1.000 obrtaja.

Rubio, Navaro i Fernandez kao najdosadniji komarci na obalama Save i Dunava, Mark i Pau Gasol kao neboderi u reketu. U napadu su Navaro i Rudi dali ton sa tri trojke iz četiri šuta, dok su braća sa ukupno 17 poena u prvoj četvrtini (šut 8/10) održala mini-čas brazilskom NBA triju Nene, Spliter, Varežao.

Dok smo u Srbiji navikli da publika tera naše timove na borbu do fanatizma, daje im krila da prevaziđu sebe i ravnopravno se nose sa kvalitetnijim rivalima iz Evrope, kada igra reprezentacija Španije na delu je potpuno obrnut mehanizam. Igrači animiraju publiku svojom borbenošću, majstorskim potezima - ali takođe drskošću i bezobrazlukom.

Čim je stao početni španski talas, a Brazil se serijom 11:1 donekle vratio u život, prvo je intenziviran pritisak na sudije, koji je inače uvek prisutan, samo je pitanje u kojoj meri!

Kao što prednjači u košarkaškom umeću, Pau Gasol je prvi kada treba prigovoriti arbitrima, češće neopravdano nego opravdano. Prevrće očima, ili ih iskolači, širi ruke, prati sudiju dok trči na drugi kraj terena i konstantno mu "drobi".

Tu je da pomogne i njegov vršnjak Navaro, sa kojim je na prelasku iz 20. u 21. vek prekomandovan u seniorsku reprezentaciju sa oreolom juniorskog šampiona Evrope i sveta. Ne zaostaje ni selektor Orenga, koji čitav minut maše rukama i protestuje ispred glavnog sudije, Portorikanca, ali ne dobija tehničku.

I cilj je ostvaren. Protivnik zaustavljen, španska ekipa probuđena iz kratkotrajnog dremeža i samozadovoljstva.

Kalderon izbija loptu Tejloru i koji sekund kasnije pogađa trojku. Navara menja Ljulj, u odbrani ostaje na mnogo većem Markinjošu i čuva ga ispred, tako da plejmejker Neto nije siguran da li da proba lob dodavanjem. Ljulj čuva svoju poziciju čvrstim držanjem Markinjoša za šorc, ovaj pokušava da uzvrati i svira mu se faul u napadu...

Španci se vraćaju na "plus 16", Brazil je opet u podređenom položaju, ali pritisak ne prestaje.

Ibaka gura Splitera sa leđa, ovaj pada na parket - Orenga se buni kao da se dva metra pred njim nije odigrao najočigledniji mogući prekršaj. Pau blokira Nenea, dugokosi brazilski "Predator" ponovo dolazi do lopte, diže se na zakucavanje i biva nepropisno zaustavljen. Gasol skuplja šake i gestikulira u neverici, a publika odgovara gromoglasnom porukom sudiji "Fuera, fuera" ("Napolje!")

Treća četvrtina donosi simultanku Paua Gasola (novinar "Gazete delo sport" na Twitteru je objavio da NBA centar od 2001. nije dao trojku igrajući za reprezentaciju, ali je naknadnom proverom utvrđeno da je podatak netačan, kao što je sugerisao jedan naš čitalac).

Pogađa trojku, pa dugu dvojku, pa još jednu trojku, pa treću, iz desnog ćoška (10 poena zaredom sa spoljnih pozicija!), posle fenomenalnog dodavanja Rubija sa suprotne strane, dok je polako isticalo vreme za napad.

Mirnoća i koncentracija su veliki kvaliteti ovog španskog tima, koji ruku na srce, igra zajedno godinama. I kada se čini da nema izlaza, pronalaze rešenja u napadu "pet na pet", dok su u svim vrstama tranzicionog napada briljantni.

U meču protiv Brazila istrčali su nekoliko kontri i polukontri kojima bi se ponosila i neponovljiva jugoslovenska generacija sa kraja 80-ih i početka 90-ih. Posebno impresivan u tim akcijama zna da bude Mark Gasol, koji na svojih 216 cm više nema, valjda, ni grama salceta.

Dok traje rešetanje protivničkog koša, publika viče, skače, trubi, čuje se muzika limenih orkestara, kojih ima na više strana dvorane. Nižu se obrade teme iz filma "Roki", pa "I love you baby", "Rivers of Babylon"... Retki promašaji bivaju propraćeni karakterističnim uzdahom "Huyyy", kao u tekstualnim prenosima fudbalskih utakmica na sajtu "Marke".

"Perspektivni" Klaver (26), koji je prethodne dve sezone bio u Portlandu, dobija šansu tek u poslednja dva minuta, zajedno sa zaista mladim Abrinjesom. Kada gaze, Španci to rade od početka do kraja. Ili do pred sam kraj.

Videćemo ima li tog junaka koji će im stati na put. U meču protiv Brazila delovali su kao klasa za sebe i teško dostižni ideal. Superiorni. Na njihovom bunjištu pogotovo.