Poraz od Brazila bitno je umanjio agoniju poslednjeg kola grupe u Granadi. Sada samo treba da "stražarimo" nad regularnošću utakmice Francuska - Iran. Da smo u sredu pobedili, pod lupom bi se našli i Brazilci i Egipćani.

Da postoji Svetsko prvenstvo u kreiranju teorija zavere, mi Srbi bismo bili velesila, kao što smo npr. u vaterpolu.

OK, svi znamo da je u košarci bilo primera namernog gubljenja utakmica kako bi se u nastavku takmičenja dobili lakši protivnici. Štaviše, sumnji u to ima svake godine, a nekrunisani šampioni ove nečasne discipline su Španci, u čije poraze od Italije na Eurobasketu 2013. i od Brazila na Olimpijskim igrama 2012. mora da posumnja svako ko iole ozbiljno prati ovaj sport.

Ali, da li radi višeg cilja može i sme da se izgubi baš od svakoga?

Da li su farsični porazi Španaca od kvalitetom relativno približnih Italijana i Brazilaca, dovoljan razlog da poverujemo u mogućnost poraza Brazila od Egipta, koji u sastavu ima jednog igrača višeg od 205 cm i koji u prva četiri kola timski šutira trojke 26 odsto, a slobodna bacanja 65 odsto?!

Sreća naša (u nesreći) te nas je Brazil pobedio i obezbedio drugo mesto, pa u poslednjem kolu neće morati da se blamira pred celim svetom, ne bi li se sa treće spustio na četvrtu poziciju, a nas ostavio u "krugu" sa Francuzima, koji bi zbog pobede u međusobnom susretu bili drugi, a mi treći, pa bi u četvrtfinalu - ako stignemo dotle - morali da igramo protiv Španaca, što je i za nas i za sve ostale najnepoželjniji scenario.

U tom pogledu smo mirni, ali, ne lezi vraže, ipak ćemo se ovog popodneva pržiti na tihoj vatri.

Jer, Francuzi imaju jasnu računicu. Ako pobede Iran biće treći u grupi, ali ako izgube i to sa ne više od šest poena razlike, pašće na "četvorku" i u osmini finala igrati verovatno sa Grcima, a onda u četvrtfinalu sa boljim iz duela Brazil - Hrvatska, ili Brazil - Argentina.

A, kada bi sve bilo regularno i u skladu sa realnim kvalitetom, prvo bi išli na Argentinu ili Hrvatsku, pa na Španiju. I da bi to izbegli, treba sad da naprave cirkus i pokažu da su isti kao oni koje su prezirali zbog toga i hteli fizički da se obračunaju sa njima (opet podsećam na duel Batum - Navaro 2012).

Zamislite aktuelnog NBA šampiona Borisa Dijaoa ili Nikolu Batuma, pa velikog borca u crno-belom dresu, Žofrija Lovernja, kako "dozirano" gube od Iranaca, koji su još pre dva dana spakovali kofere za povratak kući.

Zamislite Vensana Kolea kako 40 sekundi pre kraja traži tajm-aut pri vođstvu Irana 69:66 i daje igračima instrukcije kako da ostanu na teritoriji od "minus jedan" do "minus šest". I kako posle toga svi zajedno daju licemerne izjave novinarima u miks zoni, a onda u svlačionici slave izlaz u lakši deo "kostura" eliminacione faze, dok iskusni Dijao zeza Lovernja: "Hahaha, al' smo upropastili one tvoje naivce!"

Uostalom, nije li baš Dijaov trener u San Antoniju, Greg Popović, onomad bio kažnjen jer mu Dankan, Parker i Đinobili ničim izazvani nisu igrali u gostima protiv Majamija? Nevaljali Pop... Mogao bi i Kole u četvrtak da odmori dvojicu-trojicu... Jes' da te dve situacije nemaju nikakve veze, ali dobro, ionako je važno samo da se vrti priča. Šta bismo inače radili?

U Granadi, da se vratim košarci koja se igra čisto, na terenu, ništa specijalno novo.

Španci nastavljaju da gaze. Francuska je odigrala dobru utakmicu, uložila maksimalan napor i izgubila sa 24 poena razlike, ali opet časno. Jedni bez Parkera, Ažanse i De Koloa, drugi sa Pauom Gasolom i Ibakom i eto ti razlike, drastične, u odnosu na polufinale Eurobasketa pre godinu dana.

Nasuprot "crvenoj furiji", Srbija nastavlja da gubi utakmice u kojima se nalazi nadomak pobede, ali svaka takva utakmica je škola za budućnost. U jednom trenutku ćemo početi da ih dobijamo, makar po zakonu velikih brojeva.

A, verujemo ovde svi, i nadamo se, da će Đorđevićev miks iskusnih, mladih, talentovanih i ne toliko talentovanih, pokazati sposobnost brzog učenja i uz još neku konstruktivnu kritiku Miloša Teodosića na tajm-autu skupiti karakter potreban da se pređe viši nivo igrice.

Ja verujem u polufinale, ako nas Francuzi, ipak, ne "nameste".