Medalja na svetskim prvenstvima posle 12 godina. Trebalo je da zasija i 2010. u Turskoj, gde smo bili žrtve očigledne sudijske greške, ali i svojih slabosti. U petak uveče u Madridu, vratilo nam se za sve...

"Moralo je", rekao je Nenad Krstić posle pobede nad Francuskom 90:85.

"Stvarno smo verovali u ovo. Prvo kada smo dobili Grke, pa onda Brazil, verovali smo da možemo još više. Bili smo svesni šta dobijamo ovom pobedom i jednostavno smo to uradili".

Za razliku od većine saigrača, koji nisu bili svesni situacije, Krstić je konstatovao da se oseća "prelepo". On je, ipak, najiskusniji u ovoj ekipi.

"Razmišljao sam o tome i pre početka utakmice, ovo sigurno može da se svrsta u najveće uspehe naše košarke. S obzirom na sastav tima, jer ne znam koliko imamo igrača iz domaće lige, imamo selektora debitanta, bilo je dosta povreda... Po meni jedan od najvećih uspeha, šta god uradili u finalu, a nećemo se predati sigurno".

"Posvećujem pobedu Srđanu Sariću, kao što verovatno naglašavaju i svi moji saigrači".

Nismo bili daleko od kolapsa u finišu, nakon "plus 18" u prvom poluvremenu i "plus 16" u 30. minutu...

"Batum je prikazao partiju kakvu odavno nisam video od bilo koga. Dao je 35 poena uz našu odličnu odbranu, bukvalno ih je držao u igri".

"Iskreno, u jednom trenutku poslednje četvrtine sam se uplašio, jer mnogi od nas nisu bili u takvim situacijama. Pitao sam se da se nismo možda uplašili pobede, međutim, po ko zna koji put su me saigrači iznenadili. Stvarno su odigrali muški. Bogdan, Teo, Stefan, Bjelica, da ne nabrajam".

Krstiću je individualno loše krenulo. Do 28. minuta imao je šut iz igre 0/5, a od trenutka kada je Bogdan Bogdanović maestralno navukao na sebe dvojicu čuvara i asistirao mu za zakucavanje - savršenih 4/4.

Među tim koševima našlo se jedno lukavo poentiranje ispod ruke Rudija Gobera, u stilu Vlada Divca, a u finišu lagana realizacija na dodavanje kuma, Nemanje Bjelice.

"Ja sam na 30-40 odsto i snage i kondicije i svega. Došao sam na prvenstvo bukvalno sa pet treninga i drago mi je da sam pomogao timu, koliko god", prokomentarisao je Nenad Krstić.

"Nalazim se u novoj ulozi, ulazim sa klupe, igram tri-četiri minuta, pa izađem, pa se vratim. Dosta je teško da održim koncentraciju i zbog kolena... Dolazio sam na svaku utakmicu da pomognem - zagrađivanjem koša, skokom, faulom, bilo čime. Cifre u statistici mi uopšte nisu bile bitne".

Na redu je poslednja utakmica, sa američkim "Timom snova". Šta možemo tu da uradimo?

"Jeste 'Tim snova', ali ne kao što je bio. Nisu to igrači kao ranije. Sigurno nisu nepobedivi, mada je dosta nezahvalno pretiti im, jer ipak trenutno igraju najbolju košarku... Naše samopouzdanje je na visokom nivou i obećavamo da ćemo dati sve od sebe“.