U novinarstvu možeš da planiraš posao dok ne padneš u nesvest, ali najzanimljivije i najčudnije priče će u 90 odsto slučajeva doći neplanirano i neočekivano.

Upravo takav bio je susret sa dvojicom Španaca, svega 15 minuta pre utakmice Srbija - Francuska, kada sam umesto da sednem na svoje mesto i gledam zagrevanje igrača, rešio da ostanem napolju i promuvam se kroz "reku" ljudi koji su navirali ka dvorani.

Za gospodina Valentina, koji je nosio dres srpske reprezentacije i to "četvorku" Miloša Teodosića, iz daleka sam prvo pomislio da je Teodosićev otac, ali se u bliskom susretu i posle prve izgovorene rečenice ispostavilo da uopšte nije Srbin! Ni blizu.

Čovek je iz Madrida, obožava Josipa Broza Tita i staru Jugoslaviju, a tu ljubav i naklonost je posle rata i raspada zemlje početkom 90-ih preneo na Srbiju.

Miloš Teodosić mu je apsolutni idol i lično mu je uručio svoj dres, sa potpisom i posvetom, koju Valentin ljubi kako bi me uverio u svoju lojalnost.

"Teodosić, Bodiroga, Divac, aaaaaaa...", nabrajao je u retko viđenom zanosu.

Kada je shvatio da nisam navijač, već novinar srpskog medija, prebacio se na teren spoljne politike. Počelo je izvinjavanje zbog NATO bombardovanja 1999. godine i žestoke uvrede na račun tadašnjeg generalnog sekretara te alijanse, Španca Havijera Solane.

"Solana je kurvin sin! Napiši da Madrid i španski narod vole Srbiju!"

Toliko ga je napadao da sam morao da mu umanjim osećaj krivice, pa sam rekao kako je Solana samo formalno dao znak da počnu napadi iz vazduha, a da je odluka o tome pala na nekom drugom mestu...

Njegov mlađi prijatelj, Luis, nadovezao se hvalospevima maršalu Titu i njegovoj politici "Trećeg puta", bez priklanjanja zapadnom ili istočnom bloku, koja je od 1961. zaživela kroz Pokret nesvrstanih država.

"Sada treba da se ujedinimo mi iz južnih evropskih zemalja, da ne damo da nas sever gazi", dao je i vrlo konkretan, mada krajnje nerealan predlog, imajući u vidu odnose snaga u Evropi i svetu.

Do početka utakmice ostalo je samo malo vremena, pa je usledilo fotografisanje za uspomenu i rastanak uz uzajamno dizanje morala: "Pobeđujemo!", kao što i jesmo dva sata kasnije, nošeni povremenom glasnom podrškom Španaca, tj. zvižducima usmerenim ka francuskim igračima. I uz 24 poena Teodosića, da Valentinov ugođaj bude potpun!

Kako i odakle se pojavljuju toliki obožavaoci Srbije, može svako da protumači na svoj način. U svakom slučaju, lepo je što smo posle Argentinki iz Granade saznali da u "belom svetu" imamo još dvojicu bezuslovnih prijatelja.