U nedelji kada se ceo košarkaški svet poklonio Kobiju Brajantu, u Beograd je doputovao košarkaš koji je uz njega igrao od 2004. do 2010. godine i učestvovao u nastajanju istorije. U hali Pionir, u četvrtak uveče trenirao je za sutrašnji meč protiv Crvene zvezde Telekom, u poslednjem meču grupne faze Evrolige.

Saša Vujačić (30, 201 cm) istrčao je na parket beogradskog hrama košarke oko 20 časova, da se podseti obruča koje odranije poznaje i na koje će ponovo šutirati u petak, u utakmici učesnika Top 16 runde, koja nema (pre)veliki rezultatski značaj.

Sadašnji šuter Laboral Kuće, rođen u Sloveniji, vratio se u Evropu iz NBA lige 2011. godine, nastupao za Efes i Veneciju, uz kratak povratak u Kliperse na desetak dana, u februaru 2014.

Prekrstio se pre zagrevanja, zamolio ekonoma Crvene zvezde za loptu i prvi počeo da se zagreva. Na molbu da prekine rutinu i nekoliko minuta razgovara za MONDO odgovorio je sa osmehom, strpljiv da odgovora na sva pitanja.

U prvoj utakmici protiv crveno-belih, bilo ga je neobično gledati u dresu novog tima. Još se "tražio" i navikavao na sredinu, saigrače... U međuvremenu, sve je počelo da leže na svoje mesto - Laboral se plasirao u Top 16 fazu, pa novi duel protiv Zvezde Baskijci dočekaju opušteniji nego tad. I on sa njima.

"Sada je sve stvarno bolje. Baš bolje. Tad mi je sve bilo novo. Promenili smo trenera, što meni ne ide na ruku, ali OK sam i sa sadašnjim. Sve je u redu, meni su se 'vratile noge'. Drago mi je što sam došao ovde, biće interesantna utakmica u petak. Zvezda je jak rival i jedva čekam da počne", rekao je dvostruki NBA šampion u izjavi za MONDO.

Dakle, prelazak u Španiju je pun pogodak?

"Mislim da jeste. Zemlja je OK. Nije loše. Sviđa mi se. Ovaj gradić u kojem živim je mali, pada kiša non-stop, ne možeš da izađeš nigde, stalno dvorana... Kuća - pos'o, pos'o - kuća", u toku je sa ovdašnjim "hitovima" bivši dečko Marije Šarapove.

NBA ligu prati koliko stigne. Naravno, sa posebnim akcentom na svoje Lejkerse. Nije ga bilo potrebno pitati da li je ispratio Kobijevo prestizanje Džordana na večnoj listi.

"Koliko stignem - ispratim. Naravno da sam video kako je (Brajant) ušao u istoriju. Zna se šta je on, ko je on, šta je uradio za tu ligu, za košarku uopšte. Jedini je koji može da se poredi sa Majklom. Mislim da je to samo jedan od rekorda koji je oborio, a ima onih koje bi mogao tek da obori".

Kakav je Kobi saigrač?

"Dobar je", zastao je Vujačić uz osmeh, jasno se spremajući da odabere reči kojima će opisati živu legendu.

"Zahtevan je, odličan saigrač. Imao sam sreću u nesreći da je igrao ispred mene, ali sam mnogo toga naučio od njega. Nije malo provesti šest-sedam godina uz njega. Toliko igrati sa nekim, čuvati ga na treningu, praktično živeti i disati sa njim sve to vreme... Super je to prilika da pokupiš neke stvari koje će kasnije tebi dobro doći u karijeri. Fenomenalan je bio za mene, zaista. Od prvog dana kada sam stigao u Lejkerse".

Prošle nedelje, kamere su snimale trening na kojem je Kobi psovao i vređao saigrače... Nije to ništa novo, objašnjava Vujačić. Tako izgleda rad sa velikanom.

"To je taj njegov "trash talking". Klasika. Kad stvari ne idu kako treba da idu, onda on voli da isprovocira saigrače, da ih pokrene da rade. Nije to ništa novo. On to tako rešava".

U kratkom osvrtu na legendarne Kobijeve utakmice, u kojima je postizao po 53 i više poena, malo je onih u kojima Vujačić nije igrao. Tek nekoliko. Naravno, u posebnom sećanju je 22. januar 2006. kada je Brajant ubacio Torontu 81 poen.

"Ma, ja sam mu dao da ubaci i 84 i promašio je tu zadnju trojku. Ostao mi je dužan tu asistenciju. Stvarno me je tada iznervirao", živo se Vujačić seća te večeri, uz glasan osmeh.

"Bez šale, bila je to jedna od onih utakmica kad te jednostavno krene i ne možeš da staneš. Da je bacio iz partera - dao bi koš. Da je seo pored Džeka Nikolsona u prvi red i da je bacio na koš - dao bi ga, sto posto. Otvorilo mu se... Mi smo tu utakmicu čak i gubili u prvom poluvremenu, ali smo posle odigrali dobru odbranu, a on je u napadu... Ostao je Kobi. Eto, u stvari je jednostavno".

Priča o NBA ligi mu prija ("slobodno pitaj šta hoćeš", ponavljao je). Los Anđeles mu je i dalje životna baza. Ipak, nije u redovnom kontaktu sa nekadašnjim saigračima.

"Živim u El-Eju, trudim se da održim kontakt sa nekima, ali nije to jednostavno. Znaš kako je to? Jednom kad živiš sa nekim, prođeš kroz neke stvari i još osvojiš nešto, prođete svi zajedno kroz taj period i postaneš kao brat sa nekim ljudima. Sve to ti onda ostane u jako lepoj uspomeni. Ali, svako ima sada svoj život, svoje obaveze...  Ne čujemo se često. Sa vremena na vreme, kako stignemo".

  I pred njim su velike obaveze i naporan ritam. Bar do 10. aprila igraće Top 16 fazu Evrolige paralelno sa utakmicama najjače lige Evrope.

"Volim da igram do kraja. Nadam se da neće biti samo do aprila. Iskreno se nadam da će biti i posle toga", podvukao je i dalje ambiciozni Vujačić, dvostruki osvajač trofeja "Leri O Brajen".

Pre pet godina, osvojio je najprestižniji pehar prvi put i tako ostvario san svakoga ko se u detinjstvu zaljubi u košarku. Osmog marta proslaviće 31. rođendan i ne pristaje na mogućnost da ne igra Evroligu i posle tog datuma.

U kojoj grupi i protiv kojih rivala će se boriti za taj cilj, zavisiće od ishoda sutrašnjeg meča, u kojem će mu direktni rival biti Jaka Blažič, zemljak sa kojim se pozdravio pre povratka na parket, na početak treninga.

Nažalost, zbog "zaključavanja" Pionira i kazne Evrolige nerazumno izrečene i Zvezdi, beogradska publika neće moći da u petak uveče uživo gleda NBA šampiona u duelu sa crveno-belima.