Neke stvari na završnim turnirima Evrolige su, izgleda, neizbežne. Vasilis Spanulis će u prelomnim momentima uraditi sve prave stvari, a CSKA, u paničnom strahu od još jednog neuspeha, ići iz greške u grešku i izgubiti praktično dobijen meč.

"Noriljski nikel" i drugi sponzori ruskog giganta, u poslednje četiri godine su u taj projekat uložili između 120 i 150 miliona evra. U današnjoj košarci se tolikim novcem može kupiti mnogo. Odlični igrači, najbolji skor u grupnoj fazi Evrolige i u Top 16 fazi. Očigledno ne i ono najvažnije - titula evropskog prvaka, koja vitrine "armejaca" zaobilazi, evo već sedmu godinu.

Trofej je u tom periodu dva puta otišao u Pirej (baš kada su braća Angelopulos bila primorana da drastično smanje budžet), jednom u Tel Aviv (daleko od toga da je Makabi sirotinjski klub, ali na F4 prošle godine jeste imao ubedljivo najjeftiniji tim)...

U nedelju ćemo videti da li će Spanulis, protiv Reala ili Fenerbahčea, produžiti svoj nestvarni niz pobeda u polufinalima i finalima Evrolige (7/7 - 2/2 sa Panatinaikosom, 5/5 sa Olimpijakosom).

Pojedinac, pa i organizacija, posebno ona koja ima na raspolaganju sve zamislive resurse, trebalo bi da uči na svojim greškama i negativnim iskustvima. A, CSKA je u ovom deprimirajućem četvorogodišnjem ciklusu najbliži postavljenom cilju bio na njegovom početku - 2012. u Istanbulu.

Evo kako su se, u najkraćem, događali njihovi epski slomovi.

2012. finale protiv Olimpijakosa: u 28. minutu 53:34, u 38. minutu 60:55, na kraju 61:62.

2014. polufinale protiv Makabija: u 30. minutu 55:40, u 39. minutu 64:59, na kraju 67:68.

2015. polufinale protiv Olimpijakosa: u 37. minutu 63:54, u 39. minutu 63:66, na kraju 68:70.

Jedini izuzetak bio je London 2013. i poraz od Olimpijakosa u polufinalu 52:69, kada su ih Pirejci "razbijali" od početka do kraja. Manje šokantan poraz, ali ništa manje razočaranje.

Probali su na klupi sa Kazlauskasom, Mesinom (koji im je doneo poslednju titulu 2008) i sada sa Itudisom, koji nema raskošan "CV" kao prvi trener, ali je pored Željka Obradovića mogao da vidi kako se osvajaju trofeji. Uvek imaju najbolje ruske igrače i strance najvišeg renomea, međutim, sport nije matematika, pa da se prostim zbirom činilaca dobije brojka isplanirana na papiru.

U slučaju CSKA, sve funkcioniše gotovo besprekorno do te, jedne utakmice na Fajnal foru. To je to što, praktično, garantuju milionska ulaganja. Ali, kada pritisak naraste do maksimuma, kada dođe "stani-pani", nešto tu zafali.

Trener ne izvrši taktičko prilagođavanje (preokret Olimpijakosa napravila je petorka sa tri beka i dva krilna centra), lideri tima izgube glavu (De Kolo, Vims) ili "nestanu" (Kirilenko), naravno i ruka se stegne.

I nije problem u Spanulisu, ma koliko veliki i hladnokrvan egzekutor bio. Prošle godine su to bili Tajris Rajs i Dejvid Blu, sledeće će biti ko zna ko... "Armejci" moraju nešto radikalno da promene, možda i samog Andreja Vatutina na poziciji predsednika, jer je čovek nakupio toliko lošeg iskustva da mu, kada dođe na Fajnal for i sedne u VIP red kraj aut-linije, na čelu piše "poraz".

Isto važi za "kostur" tima: Teodosić, Vims, Kaun, Hrijapa, Voroncevič... Sam bog zna zašto im je usred odlične sezone bio neophodan povratak Kirilenka, kao jednog od simbola istanbulskog kraha 2012.

Miloš Teodosić je genije napada, ali i slaba tačka u odbrani, što nije nikakva tajna i to ga je u završnici madridskog polufinala sklonilo sa parketa kada se rešavala utakmica.

Teo je imao sjajnu sekvencu krajem treće i početkom četvrte četvrtine, kada je posle nule na poluvremenu vezao osam poena i odveo CSKA na 57:49. Međutim, očekivano dobra odbrana Olimpijakosa znala je da uguši njegovu "pik" igru, dok je na drugoj strani ostavljen na vetrometini čuvajući prebrzog Slukasa...

Da je Itudis znao da za Spanulisa neće biti odbrane, sigurno bi u finišu ukazao više poverenja Teodosiću - u 35. minutu ga izveo zbog četiri lične greške, pa ga uveo dva puta na po jedan napad - koji je sa klupe gledao statične napade saigrača, garnirane tragikomičnim pokušajima da se visinska prednost materijalizuje lob pasovima pod koš.

Teo je sjajan plejmejker, u reprezentaciji je dokazao da je i pobednik, ali u CSKA kao da mu nije suđeno. Prošlog leta potpisao je novi ugovor, kada je sa svakog aspekta, osim finansijskog, bilo logično da potraži novi izazov. Sada mora da se nosi sa još jednim neuspehom, koji ne ide striktno njemu na dušu, ali kao član idealne petorke Evrolige sigurno za njega snosi značajnu odgovornost...

Na drugoj strani, pobedu su odneli veliko srce, posvećenost jasnoj ideji i isto tako jasna podela zadataka i odgovornosti.

Nema veze što je Spanulis do tri i po minuta pre kraja šutirao iz igre 0/11, on će šutnuti opet i pri 63:54 konačno pogoditi trojku, koja je Olimpijakosu definitivno ulila veru da će iz beskompromisne odbrane konačno proisteći nešto dobro i u napadu. Kada znaš šta hoćeš i veruješ u sebe, onda može i Printezis da (sa)čuva Kauna...