Pupović za MONDO: Bio u NBA, vratio se s 20 dolara

Miljan Pupović pravi je košarkaški globtroter. U karijeri je promenio sedam zemalja i čak 19 klubova. Od ove sezone je u Iranu, u ekipi Naft Abadan. Ovaj 32-godišnji košarkaš, koji je poznat po otvorenom srcu i spremnosti da se našali na svoj, pa na tuđi račun, za MONDO je govorio o raznoraznim dogodovštinama koje je prošao tokom karijere.

Krenuli smo od Irana.

"Verovao ili ne, imao sam ponudu da idem davne 2006. godine, kad sam završio sezonu u FMP-u. Osvojili smo ABA ligu i Kup Srbije. Ozbiljna ekipa, mlada, sa puno talenta. Većina igrača iz te ekipe je i danas aktuelna po evroligaškim timovima. Tada me je zvala ekipa Saba Bateri. Bili su pet godina zaredom šampioni Irana i uslovi su tada bili i više nego zadovoljavajući, ali sam odlučio da se borim u Evropi i da ostvarim maksimum igranja u Evroligi. Tražio sam izazov, kockice se nisu poklopile i baš te sezone, umesto u Iran, ja sam došao u Igokeu", kaže Pupović na početku razgovora za MONDO i dodaje:

"Tada sam još govorio da je Iran sa takvim finansijskim uslovima i generalno kao liga za mene kad pređem tridesete. To se ispostavilo tačnim i eto me sada tu. Veliku zahvalnost što sam ovde dugujem Zlatku Jovanoviću i dvojici agenata koji su u izuzetno jakoj ponudi igrača ovom klubu, Abadan Naft, uspeli mene da predstave na najbolji način, tako da je klub odlučio da potpiše ugovor sa mnom. Presudno je bilo i to što sam igrao u dosta liga, imao dosta iskustva i nezaobilazna činjenica koju gledaju sve ekipe sa Bliskog istoka - da sam dva puta bio NBA draft kandidat sa jako lepim preporukama".

U Iranu ima dosta igrača i trenera sa prostora bivše Jugoslavije, liga je prilično jaka.

"Od naših su tu Ivan Koljević, Slavko Vraneš, Zlatko Jovanović i ja. Još jedan momak iz Hrvatske je tu, jako dobar igrač, Zvonko Buljan. Iznenađujuće za mene, liga je dosta kvalitetna. Vidi se trag rada naših trenera kao što su Toza Matić, Rajko Toroman, Memi Bećirović, Vlade Đurović, a sad je ovde i Srđan Jovanović. Dosta stvari u organizaciji i igri generalno ima trag i potpis naših trenera i škole bivše Jugoslavije. Domaći igrači su fizički jako kvalitetni, ali taktički se vidi da kroz mlađe selekcije dosta stvari nisu naučili i to im je jedina zamerka. Organizacija je na jako visokom nivou. Od putovanja, hotela, ishrane igrača. Podseća na timove iz Evrope sa ozbiljnim finansijskim sredstvima", kaže Pupović.

 A što se tiče uslova za život van košarke?

"Zemlja je jako konzervativna i religiozna. Ako si normalan čovek, lako se uklopiš u priču. Prosto, u neke stvari ne možeš da poveruješ, recimo da neće da te prevare, kao što si navikao kod nas, nego ti izađu u susret i više od očekivanog. Skroman narod, vredan, pozitivan i uvek nasmejan. Jedini problem je jezička barijera. Mali procenat ljudi govori engleski jezik pa sam ušao u fazon pantomime. Objašnjavam i rukama i nogama na 1.000 načina dok ne stavim do znanja šta želim (mislim na prodavnice, restorane, kafiće itd)".

Pupović je karijeru proveo u klubovima Srbije, Belgije, Bugarske, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Ukrajine i Rumunije. Koja je od tih zemalja "najkošarkaškija", odnosno gde su najbolji uslovi za jednog košarkaša?

"Promenio sam dosta zemalja. Kao što sam naveo, uvek me je vodio neki izazov i sve su to bili klubovi skromnih mogućnosti, sa ambicijama da idu nabolje. U pola tih klubova stvari nisu išle tako. Ili su prestali da ulažu ili su izbačeni, što zbog konflikata, što zbog ludih gazda, ili je dolazila neka nova garnitura ljudi, uglavnom iz politike, tako da nisam imao sreću da ostanem u jednom klubu više godina i uvek sam nekako bio prinuđen da tražim novu sredinu. Najsvežije je to što sam bio dve godine u Bugarskoj, u Varni. Imali smo zapažene rezultate i ljudi su me bukvalno obožavali. I ove godine sam imao važeći ugovor sa njima, ali više nije bilo novca i 'Jovo nanovo'. Eto me u Iranu", kaže Pupović.

Teško je izdvojiti gde mu je bilo najlepše, ali ako se mora...

"Iskreno, svaka zemlja, svaki klub ima neku posebnu draž i ne bih zaista mogao da izdvajam gde je bilo najlepše, ali pošto moram, odlučiću se za Varnu zbog milion lepih stvari: rezultata, osvojenih medalja i trofeja, prelepog grada na Crnom moru i ljudi koji su radili u klubu. Tu se nekako baš sve složilo i najviše mi je prijalo", kaže Pupović i dodaje da su, što se tiče uslova za igru, Srbija i Belgija bez premca.

"U Srbiji su Hemofarm i FMP bili timovi sa ubedljivo najboljim uslovima. Imali su timove ljudi koji svakodnevno brinu o tebi, školovanju, zdravom životu, usmeravanju na sportskom i životnom planu. Tu mislim i na trenere, koje ne želim da zaobiđem, koji su mi bili kao roditelji - Petra Rodića, Željka Lukajića, Slobodana Klipu i Vladu Vukoičića. Ti ljudi su ostavili deo sebe utkan u sve te momke i posao koji su obavljali”.

Sa Igokeom je 2007. godine osvojio Kup Bosne i Hercegovine.

"Sezona u Igokei je sigurno za pamćenje. Bilo je tu svega, samo ne rezultata, nažalost. Samo Kup BiH smo osvojili. Da nisam bio tu, ne bih nikad upoznao svoju buduću suprugu Bojanu Stojnić i ne bih se preselio i nastavio život u Banjaluci. Luda družina... Izlazilo se, družili smo se mnogo i te dogodovštine su valjda sastavni deo jedne dobre ekipe i dobre atmosfere. Sećam se da nam se mnogo gledalo kroz prste. Direktor tima Čubri je imao dobar želudac, moram priznati. Nije nas kažnjavao, a i Dodik nas je voleo. Eto, pade mi na pamet jedna dogodovština kada je jedan naš drugar trebalo da izvede curu (sadašnju suprugu) na večeru, a bio je nov i slabo je znao gde šta ima po gradu. Naravno, Slobodana Tošića i mene je pitao gde je dobro, a mi ga uputimo u '5+'. On je mislio da je to neki fensi restoran, a ustvari 'fast fud', parče pice sa kilo majoneza preko. To je valjda i bilo presudno za curu, jer je ona normalna i on je pokazao da je normalan i sada su muž i žena... Našli se, hahaha...".

Miljan Pupović bio je veliki talenat. Mnogi su mu "garantovali" NBA karijeru. Dva puta je radio treninge sa NBA timovima. Baš u vreme kad je njegov saigrač iz Hemofarma, Darko Miličić, kao drugi pik potpisao ugovor sa Detroit Pistonsima.

"Bilo je svakakvih ludorija i po Americi. Izgubio sam kartu za povratak u Evropu, zaglavljen na JFK aerodromu u Njujorku sa 20 dolara u džepu. Sledećeg dana molio sam u JAT-u neke tete da mi daju kartu, potpisao garanciju da niko tu moju izgubljenu neće iskoristiti i one su za mene platile promenu leta. Valjano sam se bio us..o. Proveo sam noć na torbama spavajući napolju. Klasična priča - ideš u Ameriku, san o NBA, slavi, pun entuzijazma, a vraćaš se kući sa 20 dolara”, prisetio se Pupović, a onda prešao na vedrije teme.

"Sa Darkom Miličićem je bilo mnogo dogodovština. Reći cu samo za one lutkice karikature, što se proizvode sa likovima NBA igrača. Darko je bio drugi pik. Neverovatan talenat i igrač. Takav se neće roditi još milion godina, siguran sam. Kad su pravili te lutkice, pitali su ga da li će da se farba u žuto ili će da bude crn (na draftu je bio šatiran). On kaže da će biti crn. Došla mu onda 'žuta minuta', ofarbao se i tako je propala milionska prodaja tih lutkica. Bilo je tu skandala velikih, ali njega to apsolutno nije dotaklo. Ima svoj ritam, hahaha...".

Pupović je sa 18 klubova iz NBA lige radio treninge, ali nikada nije otišao u NBA. Njegov tadašnji klub Hemofarm tražio je veliko obeštećenje.

"Bio sam talenat, a NBA dečački san, koji je mogao da bude ostvaren, da se sve poklopilo. To je mnogo važna stavka u sportu. Svi treniramo, radimo, dajemo maksimum kao deca i dok smo aktivni igrači, ali faktor sreće je najvažniji. Imaš igrača koji ne mogu da igraju ispred moje zgrade, koji upadnu u prvu rundu drafta, postanu milioneri i vrte se po NBA, a nemaju maltene ni minut na parketu. To su ti 'nevidljivi' igrači. Niko ne zna da postoje, ali su uvek nekako tu. Imao sam lepu priliku, moje izlazne godine (22), da uđem u prvih 10 pikova druge runde, ali pošto sam bio igrač Hemofarma i imao važeći ugovor, veliko obeštećenje je bilo u igri".

Kasnije je imao ponudu za Španiju...

"Ponuđen mi je ugovor na tri godine, uz dogovoreno obeštećenje sa Hemofarmom i tada je Luka Pavićević uspeo da me ubedi da ostanem i da se dokažem. U meni je proradio inat i ostao sam. Pola ugovora su mi uzeli kroz razne izmišljene, a bilo je i stvarnih kazni, a nisam igrao ni sekund. Možda najteži period u mojoj karijeri, u svakom smislu”.

BJELICA KAO PRIMER MLAĐIMA

Da li bi možda karijera išla nekim drugim tokom, da si eventualno igrao u Partizanu ili Crvenoj zvezdi, odnosno da si igrao Evroligu, pa išao stepenicu po stepenicu do NBA?

"Tada je bilo zaista previše mladih i talentovanih igrača. Tada nije bilo veze da li si u Zdravlju iz Leskovca ili Lovćenu ili Zvezdi i Partizanu. Liga prejaka, plaćalo se 'debelo'. Pola naše reprezentacije je igralo u ligi, a pola su bili nosioci NBA timova ili timova koji su osvajali Evroligu. Samo da uđeš u prvi tim, morao si da znaš sve. I dan danas imam frku kad vidim Darka Rusoa. Uterao mi je strah u kosti, hahaha. Ja sam tako i želeo. Korak po korak. Da na svakom višem stepeniku ostvarim maksimum i kad sve napravim, da odem u najjaču ligu sveta, kao Bjelica. Ali, nije bilo sreće, bilo je mladosti puno, ludosti još više. Neki to nisu mogli da istrpe kod mene i to je to. Posle se boriš, juriš to, ali se teško vraćaš na kolosek. Onda shvatiš da si posvetio život košarci i da ništa drugo ne umeš da radiš. Onda ideš i za smešne pare bilo gde, da bi se prehranio i zaradio neki dinar za porodicu”.

Darko Miličić - Mile Ilić - Miljan Pupović zajedno su igrali u mlađim kategorijama Hemofarma. I za seniore respektabilna centarska linija.

Pupović projektuje u glavi kako bi funkcionisalo u seniorskoj konkurenciji.

"Ja sam u juniorskoj ekipi bio pozicija 3-4, a Mile i Darko centri. Pa mogu da zamislim. Ništa konkretno ne bismo uradili da nema dobrog pleja, hahaha… Na naše luckaste glave, realno ili bismo se potukli sa protivničkim igračima, ili između sebe. Svakako jako talentovani igrači sa jako lepim karijerama i mogu samo da im zavidim na tome. Ja nisam napravio ni milioniti deo njihovih karijera. Sad bi možda bilo 'klanje' na basketu. Darko uleti 'low kick', Mile šutira trojke, ne ulazi u reket, a ja od šutera do kamenjara, ne mogu ni penal da ubacim. Sada bi bilo zanimljivo videti to negde na 'street ballu'", završio je priču za MONDO Miljan Pupović.