MN Press Dolazak Džikića podigao je atmosferu i među igračima i među navijačima Partizana. U Pioniru više se ne oseća zebnja...

Iz svlačionice košarkaša Partizana ponovo se čuje muzika.

Promena trenera, dolazak Aleksandra Džikića i četiri pobede u poslednjih pet kola ABA lige okrenule su atmosferu među crno-belima naglavačke.

Jedan od onih koji se "digao" dolaskom harizmatičnog trenera u klub, ili bolje reći povratkom, jer je Džikić dugo radio i kao pomoćnik Duška Vujoševića, jeste i Edo Murić. On je u razgovoru za "Sportski žurnal" slikovito opisao kako sada izgleda igrati za Partizan.

"Svako pusti nešto svoje, pa šta se 'primi'", kaže Murić sa osmehom, navodeći da se u trenucima opuštanja iza vrata svlačionice crno-belih mogu čuti razni stilovi, od tvrđeg zvuka, do narodnjaka.

"Dobro je dok se pušta muzika. Kada se ćuti, tada je loše. Ovako nam se sviđa, uradićemo sve da muzika ostane u našoj svlačionici", dodao je Slovenac.

Džikić nije promenio atmosferu samo iza vrata, već i u celoj dvorani, koja je mirisala na strepnju u većem delu sezone.

Jedna od novina koje Džikić uveo je emitovanje "rokenrol" klasika sa razglasa pred početak mečeva. Tako je pobeda nad Zadrom "najavljena" hitom grupe Guns and Roses - Welcome to the Jungle, a pre toga veliki rivali Cibona i Crvena zvezda savladani uz kultne pesme Put, beogradskog sastava Partibrejkers, odnosno pank klasika grupe The Exploited - Troops of Tomorrow.

"Pustite te kuloarske priče. Nemam ja veze sa tim", rekao je šaljivo Džikić u subotu uveče.

Ovaj pank-rok fazon nije baš nešto što leži svim prvotimcima, naročito američkom triju: Kevin Džons, Darel Vilijams, Džamar Vilson. Otuda i sloboda kod svakog igrača Partizana da povremeno u svlačionici pusti i nešto po svom ukusu, a Ameri tradicionalno vole hip-hop zvuk, što su potvrdili i potvrdili i izlaskom u poznati beogradski noćni klub, "Andergraund".

Prethodnog vikenda, kada je opstanak u ABA ligi definitivno obezbeđen, ekipa je dobila slobodno, a Džons, Vilijams i Vilson opustili su se uz r'n'b hitove.

Ne pevaju samo košarkaši, pevaju i navijači. Natera ih na to Božo Đumić kada se sa svojih 208 centimetara zaleti po loptu i završi u stolicama. Natera ih i Edo Murić, kada zakuca i izdigne se telom iznad obruča. Natera ih na to i re-motivisani Kevin Džons, koji više ne igra tako da bi zaradio otkaz i pobegao glavom bez obzira.

Natera ih cela postava, koja više ne izlazi na parket razmišljajući o tome koji su njeni limiti, već gde su i kako ih preskočiti.

Crno-beli se do rastanka sa ABA konkurencijom za ovu sezonu sastaju još sa Tajfunom i Olimpijom u gostima, odnosno Cedevitom kod kuće. Sve tri pobede u tim duelima dovele bi ekipu na 50 odsto uspešnosti posle 26 kola, što bi predstavljalo skoro neverovatan rezultat s obzirom na to da je Partizan u jednom trenutku tavorio na dnu tabele sa skorom 2-6 i 7-11.

Otuda i ne treba da čude pomenuti osmesi i melodije koje dopiru iz svlačionice najtrofejnijeg srpskog kluba.