Posle jedne "ture" u ulozi trenera mlađih kategorija i druge, kao pomoćnog trenera prvog tima, Aleksandar Džikić ove godine je treći put u karijeri došao u Partizan.

Sticajem okolnosti (loši rezultati u ABA ligi, dramatičan pad morala u ekipi, manjak zainteresovanih za vađenje "kestenja iz vatre"), rukovodstvo kluba ponudilo mu je poziciju koju su mu mnogi predviđali još pre desetak godina.

Znajući ko je i odakle dolazi, probirljiva publika, delom još revoltirana načinom na koji je otišao Duško Vujošević, dočekala ga je kao spasioca i
čoveka kome se veruje. Mesec-dva kasnije, bilo je jasno da je Džikić položio ispit sa visokom ocenom i da je opravdao očekivanja Partizanovih navijača.

Sa
Džiletom na klupi, tim je ostvario šest pobeda u prvih sedam utakmica ABA lige i plasirao se u finale Kupa Koraća, gde se pitanje osvajača trofeja prelomilo jednim "za dlaku" nepreciznim šutom Eda Murića iz desnog ćoška.

Što je naročito impresivno, Partizan je rešio u svoju korist sve tri utakmice protiv evroligaških timova - dve protiv Crvene zvezde i jednu protiv Cedevite, a to je početkom januara izgledalo kao vrlo teško ostvariv scenario...

"Iskreno, da sam nešto puno razmišljao da li je to moguće, ne bih se ni prihvatio posla", počeo je Džikić razgovor za MONDO.

"Otkako sam došao, pokušali smo da se koncentrišemo uvek na prvu utakmicu koja je na redu. Lično izbegavam planiranje unapred i u boljim situacijama od one u kojoj je Partizan bio u januaru, a kamoli u toj. Ideš da prvu sledeću odigraš najbolje, pa kako bude".

"Naravno, utakmice protiv evroligaša su bile važne. Dobro smo odigrali u ABA ligi i u Kupu protiv Crvene zvezde, koja ima sezonu kakvu nikad nije imala, pa protiv Cedevite, koja je takođe u Top 16, sa perfektnom logistikom, stabilnim budžetom i jasnim ciljevima. Bio sam zadovoljan i kako smo izgledali, recimo, na gostovanju Tajfunu. Ali, ako moram da podvučem crtu, na svakoj utakmici ima stvari kojima sam nezadovoljan i delova kojima sam potpuno zadovoljan".

Aleksandar Džikić, intervju za MONDO
MN Press 

Prvi "večiti" derbi bio je treći meč od Džikićevog dolaska. Prethodno su u dramatičnim završnicama savladane Cibona i Krka, da bi se već protiv Zvezde video potpuni preobražaj psihološkog sklopa.

Crno-beli su od prvog do poslednjeg minuta "kidisali" na pobedu, ne hajući za
razliku u individualnom i timskom rejtingu u korist rivala...

"Na utakmicama Zvezde i Partizana je u oba tabora prisutna posebna energija. To su utakmice za koje igrači shvataju da su vrlo važne, bez obzira na položaj na tabeli. Mislim da ne možeš da pobediš ako nemaš dovoljno energije i ako je ne potrošiš na terenu. To je jedan od osnovnih sastojaka pobede. Košarka je jedna stvar, talenat je druga, trenutna forma treća... Ali, osnovne su želja, samopouzdanje, hrabrost, nazovi to kako hoćeš. Mi smo te utakmice stvarno odigrali muški".

Želja za trijumfom videla se i po velikom broju ofanzivnih skokova, čak i onih igrača kojima to nikada u karijeri nije bila jača strana (Milutinović u polufinalu Kupa).

"Ofanzivni skok je takođe jedna od neophodnosti, ako hoćeš da pobediš. Nadmoć u skoku ti ne garantuje, ali te približava uspešnom rezultatu... I dobro je što su na određenom broju utakmica briljirali ti 'drugi' igrači. To olakšava posao treneru, otežava posao protivniku. Najlepše su utakmice na kojima ne možeš da kažeš da neko nije zadovoljio. To je trenerski san - da izađeš pred ekipu i kažeš: 'E, svi ste bili u redu'".

Džikić sleže ramenima na pitanje kako bi se situacija odvijala da je na njegovom debiju Cibona preokrenula rezultat posle "minus 17" u drugom poluvremenu, kao što je uradila Mega dok je trener bio Petar Božić. A, bila je na mali korak od toga.

"Meni je bilo potpuno jasno zašto rezultat pada... U jednom momentu sam uhvatio igrače kako su pomislili 'Jao, opet!' Onda probaš da ih protreseš, razdrmaš. I završilo se dobro".

"
Mnogi se ne sećaju da je Vilijams počeo da igra za nas tek posle te utakmice. Dobili smo jedno telo više u reketu, plus je i mali Koprivica ušao u rotaciju. Džons je prethodno bio pod neverovatnim umorom. A i Rozić uvek protiv mene odigra utakmicu sezone... Posle te pobede je definitivno bilo lakše".

Atmosfera u dvorani na početku te utakmice bila je specifična, kao da su svi bili rešeni da se podvuče crta ispod lošeg perioda i ne osvrće se unazad.

"
U pripremi Cibone rekao sam ekipi ono što kaže svaki trener Partizana. 'Momci, publika će da vas nosi ako vidi da se borite'. To je tako. Mi imamo sreću što nas neko nosi i kada je loše. Teško je izmeriti koliko pobeda su nam navijači doneli ove sezone... Ali, kad kažeš Partizan, ja to podrazumevam. To se teško odvaja".

Bilo je logično da poraz od Mege u finalu Kupa ostavi posledice. Međutim, Partizan je osam dana kasnije u punoj Hali sportova "pregazio" Cedevitu, bez traga razočaranja na licima igrača.

"Mnogo radimo na tome da utakmica nije pitanje života i smrti. Uvek radimo skauting prethodne utakmice, dobre i loše stvari. Tražimo greške, pokažemo ih, priznamo i radimo da ih popravimo. To je redosled. Ali, kad se nešto završi - kraj je. Problem nastaje kad praviš više puta iste greške. A, greška je sastavni deo košarke i svako ima pravo na nju... Samo nemaš pravo da se ne takmičiš. Igrač koji se ne takmiči, ne treba da bude na terenu".

Aleksandar Džikić, intervju za MONDO
MN Press 


Jedan od Džikićevih ključnih poteza bilo je uspostavljanje jasne hijerarhije u timu. Malo je "promešao" karte u odnosu na prvi deo sezone, podelio uloge i, kako je jednom prilikom rekao, starao se "da niko ne radi ono što ne zna".

"
Imaš svoje mišljenje. Nekim igračima veruješ više, nekima malo manje. Onda pokušaš da težište odgovornosti preusmeriš na one za koje misliš da mogu da je podnesu, a ove druge da rasteretiš".

Kevin Džons svakako spada u prvu grupu. Džikić je brzo shvatio da je to igrač oko koga bi želeo da gradi tim za iduću sezonu.

"
Zato što je to vrlo solidan košarkaš, koji karakterno odgovara onome što tražimo. Miran čovek, usmeren na košarku, sređenog privatnog života, ambiciozan... I dobar košarkaš. Sad, da li ćemo imati novca da ga zadržimo - nisam neki optimista. Ne znam ko je u ABA ligi imao bolju sezonu od njega na poziciji 'četiri'. Sigurno je bio u Top 3. Može da igra unutra, može spolja, uvek dobro trenira, stabilan je psihički, sposoban da izađe iz krize. Mislim da će u okviru svojih mogućnosti napraviti uspešnu karijeru".

Džamar Vilson se takođe pokazao dobrim izborom prethodnog šefa stručnog štaba...

"D
ošao je u Partizan posle povrede i prvo mu je trebalo vremena da se spremi fizički, pa da psihički 'sažvaće' sredinu u kojoj se nalazi, da prihvati igru... Pozitivan je tip, kao i Džons, ima visok prag boli, spreman je da se žrtvuje za ekipu, da preuzme lidersku ulogu kada je potrebno. Znam da je na početku bio vrlo osporavan i zadovoljan sam kako je odigrao".

Obezbedivši opstanak u ABA ligi, Džikić je ostvario ključni cilj za ovu sezonu. Na tom putu se oslanjao prvenstveno na strance i ne tako mlade domaće igrače, kakav je Cvetković.

Postavlja se pitanje kada će i da li Partizan uopšte može da se vrati strategiji iz prethodnih godina, kada je uvek gledao da ima talente koje razvija, sa njima napravi određene rezultate i onda njihovom prodajom popunjava budžet, vraća dugove i tako dalje.

"Najbolji mladi igrači više nisu u Partizanu. Simanić je u Zvezdi, uzimam ga samo kao primer. Dosta njih je u inostranstvu. Zagorac je u Megi. Jaramaz je u Megi. Prosto je tako, situacija se promenila, ali recimo, mi svaku utakmicu počinjeno sa dvojicom mladih igrača - Marinkovićem i Koprivicom. Posle oni ostaju na terenu u zavisnosti od učinka".

"Razvijanje mladih igrača je ponekad komplikovano dovesti u paralelu sa imperativom pobede. Visi ti nad glavom opstanak u ABA ligi... Šta raditi? Drugo pitanje je koliko mladih igrača možeš da razvijaš u jednoj sezoni? U Olimpiji sam imao iskusan tim i Gorana Dragića. U Krki relativno iskusan tim, uz mlađeg Dragića i Murića, dakle tu su bila dvojica. U Lijetuvosu samo Valančunas. Znači, pitanje je koliko možeš da razvijaš mladih igrača u isto vreme, u timu koji ima visoke rezultatske ciljeve".

Aleksandar Džikić, intervju za MONDO
MN Press 


Kao jedini istinski "prospekt" u sadašnjem Partizanu figurira Vanja Marinković, koji je posle Vujoševićevog odlaska imao problem da se "pronađe" u novim okolnostima. Kakvi su, objektivno, dometi mladog beka?

"Rano je pričati o tome. Kao u slučaju svakog mladog igrača, njegov posao je da radi i da pokuša da bude što bolji. Vredan je momak, usmeren ka košarci... On zna da ima podršku svih koji treba da mu je daju, ali dosta toga zavisi i od njega samog".

"Ne postoji definitivan recept kako igrači prelaze iz mlađih kategorija u seniore. To je period u kome se neki i 'izgube'. Ali, svaki od njih ima svoju priču, ne postoje pravila. Prvo moraš fizički da odgovoriš onom što se od tebe zahteva. Onda psihički. Onda da shvatiš šta je seniorska pobednička košarka. To znači da moraš da igraš u oba pravca, da imaš nešto da bi te i stariji igrači prihvatili".

Partizan je u ponedeljak posle kraćeg "raspusta" ponovo počeo da trenira. Ekipa se nalazi u do sada nezabeleženoj situaciji, da usred sezone ima višenedeljnu pauzu.

"Radićemo u odnosu na datum početka Superlige. Najveći problem će biti ponovno uvođenje ekipe u takmičarski ritam, jer mi smo bili u dobrom ritmu i pauza od dva meseca nam ne odgovara. Moramo da oborimo formu da bismo je ponovo digli. Za to će nam biti potrebne trening utakmice, a tu nastupa novi problem, jer je teško naći sparing partnere koji ne igraju sreda-subota. Radimo na tome, tražimo klubove koji imaju isti problem kao i mi".

Prošle sezone prekinut je niz crno-belih od 13 uzastopnih nacionalnih titula. Igre i mentalitet tima pod vođstvom Aleksandra Džikića daju nadu Grobarima da je moguć senzacionalni povratak na tron, posebno sa povratnikom Novicom Veličkovićem, možda i oporavljenim Andrićem.

Međutim, 45-godišnji trener smatra da je sada besmisleno pričati na tu temu, iz prostog razloga što Superliga nije ni blizu početka.

"
Znaš gde je 5. maj? Do 5. maja ko živ, ko mrtav".