Od četiri ekipne medalje za Srbiju na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru, jednu, najslabijeg sjaja, osvojila je ženska košarkaška reprezentacija.

Bronza oko vrata šampionki Evrope predstavlja, bez sumnje, najveći uspeh srpske ženske košarke, bez obzira na to što su godinu dana ranije bila pobednice Evropskog prvenstva u Mađarskoj.

Pobede protiv Australije u četvrtfinalu i kasnije u "malom" finalu protiv Francuske su najsvetliju trenuci srpske ženske košarke.

Ali, nije sve bilo idealno za naše dame. Naprotiv.

Milica Dabović, neočekivano, nepunih mesec dana po završetku Igara, otkirva za "Kurir" detalje i čudi se, s obzirom na to kakva je atmosfera vladala u timu, da je Srbija osvojila medalju.

"Uvek govorim iskreno, drugačije ne umem. U timu nije bila dobra atmosfera. Nervoza je počela na Zlatiboru, kad su se pojavili ljubomora i klanovi. Nismo delovali kao tim, što se videlo i na terenu, a posebno van terena", priča Milica.



Najiskusnija reprezentativka kao mogući razlog loše atmosfere spominje zasićenje kod košarkašica.

"Možda je i zbog toga došlo do zasićenja. Neke devojke su počele da se ponašaju kao zvezde, da odgovaraju u stilu: 'Ko si ti da me savetuješ šta da obučem ili radim' i slično. Pokušala sam da razgovaram s Marinom, ali bezuspešno".

Milica kaže da je svako veče u Riju preplakala.

"Iskreno, ne postoji noć kad nisam plakala i jedva sam čekala da se vratim kući. Ana je razgovarala sa mnom, govorila mi da iskuliram neke stvari, ali nisam mogla. Različite smo. Meni emocije ne daju da ne vidim šta se događa. Nikad mi nije bilo teže u karijeri. Sam Bog zna kako smo na kraju osvojile medalju", kaže Milica Dabović.

Ona je tokom turnira bila daleko od očekivanog nivoa, a zablistrala je tek u meču za treće mesto. Do poslednje utakmice na olimpijskom turniru Milica Dabović je postigla pet poena.