Nikola Jokić ulazi u svoju drugu sezonu u NBA ligi.

Prva je bila kao iz snova. Dobio je minute, iskoristio ih, napredovao kod Majkla Malonea, bio treći u izboru za rukija godine - i po svemu sudeći Denver će "zidati" ekipu oko njega - a na kraju je sve začinjeno olimpijskim srebrom sa reprezentacijom Srbije u Riju.

Tek mu je 21. godina, a tek pre četiri je godine je počeo profesionalno da se bavi košarkom.

U opširnom intervjuu za jedan navijački portal Nagetsa opušteno je govorio o ljubavi prema konjima i kako je čistio štale, o čemu smo vam već pisali, ali i o svojim saigračima, reprezentaciji Srbije, Olimpijskim igrama, nezdravima navikama kojih je morao da se reši kako bi napredovao, ali i o voljenom Somboru u koji planira da se vrati kada završi karijeru.

"Ponovo ću živeti tamo kada završim karijeru. Moji roditelji su tamo, moja porodica, moja devojka. Svi koje znam. Nisam osoba koja voli velike gradove, više sam za one manje u kojima vidim poznata lica dok šetam. Zato volim moj Sombor", počeo je priču Nikola Jokić.


Njegovi sugrađani iznenadili su ga po povratku sa Olimpijskih igara, a on nije mogao da sakrije suze.

"To je bio veoma emotivan trenutak za mene. Uopšte nisam to očekivao, nisam čak ni očekivao da je u celoj Srbiji takva ludnica zbog našeg srebra. Prvo se u Beogradu okupilo hiljade ljudi koji su čekali nas, vaterpoliste, odbojkašice, košarkašice i sve ostale, a u Somboru su napravili doček samo za mene. Bilo je prelepo videti sva ta poznata lica. Bio sam dirnut time što me čitav moj grad tako podržava!".

Novinar koji ga je intervjuisao priznao je da je i njemu bilo teško dok je gledao taj snimak.


"Zasuzile su mi oči dok sam gledao koliko ti znači podrška prijatelja i fanova".

"Hm, ispravio bih te nešto. U Somboru – to nisu moji fanovi. To su moji ljudi. Igrao sam košarku sa njima, družim se sa njima, delio sam sa njima i dobro i loše. Ne mogu da kažem da su to moji fanovi, to su moji prijatelji!", naglasio je Nikola.

Potom su prešli na košarku, a pitanje je glasilo da li ima nešto što više voli u evropskom stilu košarke u odnosu na onu u NBA?

"Iskreno, osećam razliku, ali ona nije velika. Ne znam kako da ti objasnim, ali u Srbiji se malo razlikuje po pravilima. Ali, ne osećam neku veliku razliku jer je košarka...košarka. Principi su još uvek isti i ne mogu te neka pravila sprečiti u tome da ti i tvoji saigrači postižete poene", kazao je Nikola i dodao da mu je prošle godine u adaptaciji na Ameriku dosta pomoglo što je veći deo godine imao društvo braće i devojke.

Njegova braća su starija 11 i 13 godina od njega, ali su ipak bliski. Uz njih je zavoleo košarku.

"Majka mi je pričala da su me vodili na basket i da sam ih ja stalno gledao. I oni su bili deca, ali sam voleo da ih posmatram kako igraju. Sedeo sam satima sa njima. Sećam se da kada sam imao pet ili šest godina da su mi prvi put dozvolili da igram sa njima. Zavoleo sam košarku uz njih".

Nije mu dugo trebalo da dobije nadimak u NBA, pa će kod njega ostati zapisano "Joker".

"Ee, za to je kriv Majk Miler. On je smislio taj nadimak! Volim da se zabavljam i šalim, naročito u svlačionici. Volim sve da nasmejem, nekada osećam da je to moj posao. Mi se šalimo i van terena, u dobrim smo odnosima, a to zna da utiče pozitivno na našu igru. Takva mi je cela porodica, stalno izazivamo jedni druge!", objasnio je on "poreklo" nadimka.


Potom je još malo pričao o privatnim stvarima koje košarkaši često izbegavaju u intervjuima.

Kao košarkaš za koga se može reći da ima visok "košarkaški IQ" i nije iznenađenje koji predmet mu je bio najomiljeniji u školi.

"Obožavao sam matematiku. Brojevi i rešavanje problema su me uvek zanimali, a mislim i da je povezana sa košarkom. Volim da učim, a iako imam mnogo stvari koje svakog dana moram da radim, još uvek uživam u tome. Volim da razmišljam o tome kako mogu da iskoristim ono što sam upravo naučio i volim kada sam dobro pripremljen".

Tome može da se doda i "učenje akcija", a poznato je da je Jokić počeo kao plejmejker, pa je pitanje glasilo kako je to uticalo na njega.

"Uf, mislim da je mnogo. To je mesto na kom naučiš da driblaš, da kontrolišeš loptu i samu igru. Upravljaš svojim saigračima, a to mi je pomoglo da postanem dobar 'dodavač'. Kada igraš na 'pleju' to je samo dodavanje, dodavanje, dodavanje, a to mi pomaže i na ovom mestu. Pomerio sam se sa 'keca' na 'peticu', ali dobro to je bilo pre sedam godina… I bio sam rezervni plejmejker. Igrao sam samo 10 ili 15 minuta po utakmici".

Nastavio je Jokić da bude skroman i da ne dozvoli da se zanese.

"Ne volim da se hvalim. Nisam superstar ili košarkaš koji će se naći na listi '10 najboljih poteza dana'. Ja sam… Mislim da sam ja samo običan, normalan momak koji se nada da će pomoći svom timu da pobedi u svakoj utakmici".


Kao jedna od najvažnijih stvari pred prvu sezonu u NBA bila je saradnja sa Stivom Hesom uz pomoć kog je smršao 13 kilograma za svega 42 dana i tako potpuno "fit" zaigrao u dresu Denvera.

"Najvažniji potez moje karijere. Felipe Ajhenberger i Stiv Hes su mi pomogli u teretani, promenili mi režim ishrane. Sada jedem od šest do osam obroka dnevno. Jedem proteinske šejkove, salate, piletiku, junetinu, ribu... Ma sve. To je sve pečeno na zdrav način, na posebnom ulju, a to je nekako... Kako da kažem, pomalo bljak...", nasmejao se Jokić.

"Važno je da se hranim zdravo, a to nekada nije lako jer mnogo putujemo".

Nikola, a šta si jeo pre nego što ti je Stiv Hes promenio režim ishrane?

"Ha-ha, pa možda bolje da ne kažem šta sam jeo. Ali sam pio galon (4l) koka-kole svaki dan!"

Prošlo je već godinu i po dana otkako ne pije koka-kolu, a za to vreme se mnogo toga promenilo u njegovoj karijeri, a kao kruna svega došao je nastup na Olimpijskim igrama i sjajne partije u dresu reprezentacije Srbije sa kojom je osvojio srebro.

U prvoj utakmici protiv SAD (grupna faza) briljirao je sa 25 poena, šest skokova i 3 asistencije.

"Lopta se odlično kretala u napadu, a oni su mi svojim dodavanjima omogućili lake poene. Bar trećina poena sa te utakmice je bila baš-baš laka. Odigrali smo sjajno, a bili smo na šut od pobede, ali Bogdan Bogdanović nije pogodio trojku, ali okrenuli smo se narednim mečevima i stigli do finala".

U finalu je ipak SAD bio mnogo bolji i lako je savladao našu reprezentaciju.

"Mislim da nismo odigrali mnogo drugačije. Nismo imali energiju koja nas je krasila. Kad smo pobedili Australiju u polufinalu emotivno smo se ispraznili. Pobedili smo ih trideset razlike i izgubili mnogo energije jer je naš cilj pre svega bila medalja", objasnio je on.

Sezona za njegov tim počinje 26. oktobra.