Partizanovo "gore-dole": Neminovnost ili faza?

Prvog oktobra, u prvoj utakmici sezone, Mornar - Partizan 57:58. Prvog novembra, u desetom meču, Partizan - Stelmet 58:56.

U međuvremenu su crno-beli igrali utakmice i na mnogo i na malo poena, ali kako je uvek najjači utisak sa poslednjih par mečeva, Partizan se posle nesrećnog poraza od Budućnosti (61:64) i "iščupane" pobede nad poljskim timom u 3. kolu FIBA Lige šampiona, posmatra kao tim koji ne ume na vreme da "prelomi" protivnika (dešavalo se i tokom serije od šest pobeda u ABA ligi) i koji zbog manjka kreativnosti zapada u duge periode neefikasne igre u napadu (protiv Stelmeta od 35:27 u 18. minutu do 41:45 na kraju treće četvrtine).

Da li nekadašnji šampion može bolje od toga, ili je ekipa objektivno limitirana, u ovom trenutku je ipak nezahvalno suditi, jer ni od kvalitetnijih pojedinaca ne može da se napravi "mašinerija" za samo dva-tri meseca, a i zato što su u ovakvom ritmu (utakmica je u proseku svakog trećeg dana) neizbežne greške pod uticajem umora.

Setimo se kako je izgledao i igrao Vil Hečer - koji ima 32 godine - u prvih dvadesetak dana oktobra, a kakav je bio protiv Bešiktaša, Budućnosti i Stelmeta, u poslednjih nedelju dana. Aleksandar Džikić je plejmejkera koji mu je provodio na terenu prosečno 30 minuta, u utorak morao da "obori" na 20.

"Mi znamo da su navijači navikli na bolje i kvalitetnije, ali ponavljam, što se pre naviknu da je ovako, biće im lakše", rekao je Džikić novinarima.

"Ako se ne naviknu - i to je u redu, to je njihovo pravo. Nemam šta da zamerim nikome ako kaže da igramo ružno. Što se mene tiče, dok se igrači bore - dobri su. A, mislim da se bore".

Nema dileme da je fanatično požrtvovanje u odbrani i skoku bilo ključ mnogih Partizanovih pobeda ove sezone. Ali, može li da se pobeđuje na lakši i dopadljiviji način, kao protiv MZT-a u Skoplju, što je bio jedini takav meč?

Ključno pitanje svakako glasi: kako pronaći rešenja u napadu kada je Hečer izvan ritma ili dobro čuvan?

Ratkovica varira od genijalnosti do neshvatljivih grešaka, Marinković traži pravu meru hrabrosti i samopouzdanja, pokušaji kreiranja Vrapca i Robinsona obično se ne završavaju dobro, a među visokim igračima za sada se nije izdvojio niko ko brzim razmišljanjem i kvalitetnim dodavanjima može da doprinese tečnijoj igri. Jedini od koga se u tom delu može očekivati konkretnija pomoć je Novica Veličković.

"Imamo dobar skor u neizvesnim završnicama, ali mislim da bi trebalo da rešavamo utakmice mnogo ranije", kaže Veličković.

"Igramo gore-dole, gore-dole i svako je do sada iskoristio te naše prazne minute. Ne mogu to da shvatim", nadovezao se kapiten i nekadašnji reprezentativac.

"Stvarno svi imamo dobre namere i svi mislimo na tim, ali neverovatno je da smo baš svaku utakmicu u egalu... Treba da se malo trgnemo, da se ubrzamo, da igramo pametnije".

Na rečima je lako. Na delu - za sada prilično teško. Trener je otvoreni pesimista po tom pitanju, na igračima je da mu dokažu da greši - uz njegovu pomoć.

Do tada, crno-beli će rado prihvatiti svaku pobedu sa poenom ili dva razlike, pa dokle doguraju.

"Pobeda se pamti, to je najbitnije. Treba da budeš srećan kad dobiješ utakmicu. Ne treba potcenjivati ni Zelenu Goru, ni Karpoš Sokoli, ni bilo koga", jasan je Novica Veličković.

Znači im i što uvek mogu da računaju na podršku navijača, čak i kada nepovoljan termin (radni dan, 18 časova) i za mnoge skupa ulaznica (500 dinara) učine svoje, pa dvorana "Aleksandar Nikolić" bude ispunjena samo polovično...

"Naša publika je naš zaštitni znak. Koliko god da ih je unutra - oseti se. Hvala svima koji su došli", poručio je Novica.