Autobiografska knjiga čuvenog NBA trenera Džordža Karla, "Furious George: My Forty Years Surviving NBA Divas, Clueless GMs, and Poor Shot Selection" – što bi u slobodnom prevodu značilo "Besni Džordž: Mojih 40 godina života sa NBA divama, nesposobnim generalnim menadžerima i lošom selekcijom šuta" – pogodila je naslovnice američke štampe čim se pojavila.

Razlog?

Karl (65) je progovorio o jednoj od "tabu tema" u NBA ligi i američkom sportu uopšte.

"Imamo ozbiljniji program za testiranje sportista od onog u NFL ili MLB, zbog čega se često hvalimo. Ali, i dalje imamo problem sa dopingom, iako je on drugačiji nego pre 30 godina. I ovaj me više brine od glupana koji su upadali u probleme zbog korišćenja društvenih droga", pisao je Karl.

"Pričam o supstancama koje poboljšavaju mogućnosti igrača, poput steroioda, ljudskog hormona rasta, itd. Očigledno je da su neki igrači dopingovani. Kako to da neki momci stare, a postaju sve mršaviji i spremniji? Kako se tako brzo oporavljaju od povreda? Zašto dođavola idu u Nemačku čim se sezona završi? Sumnjam da je to zbog kiselog kupusa".

Potom, trener koji je vodio Montala Golden Nagetse, Klivlend Kavalirse, Golden Stejt Voriorse, Albani Patronse, Real Madrid, Sijetl Supersonikse, Milvoki Bakse, Denver Nagetse i Sakramento Kingse u sezoni 2015/16 (od tada je bez posla), označio je Karmela Entonija kao "samo trešnji na vrhu torte" i podvukao sve rečima...

"Pre bih rekao da oni u Evropu idu zbog najnovijih suplemenata koji se teško otkrivaju. Nažalost, otkrivanje doping supstanci uvek kasni nekoliko koraka za formiranjem istih. Lens Armstrong nikada nije pao na doping testu. Nadam se da želimo da najbolji sportisti uspeju, a ne najveći i najbogatiji prevaranti iza kojih stoje najbolji naučnici", napisao je Karl i dodao:

"Ali, ja ne znam šta bi trebalo da uradim povodom toga".

Karl je jedan od devetorice NBA trenera sa 1.000 i više pobeda. Posle Ol-stara 2010. godine, Karl je kao trener Denvera održao konferenciju za medije i saopštio javnosti da boluje od raka grla i vrata, ali se oporavio jako brzo i vodio Nagetse u svakoj utakmici tokom sezone 2010/11.

Ima sina Kobija, koji se takođe bavio košarkom, doduše samo univerzitetskom, ali i koji je poput oca pobedio rak (tiroidne žlezde), kao i dve kćerke Kelči i Kači.

Najveći uspeh mu je plasman u veliko finale sa Sijetl Supersoniksima u sezoni 1995/96, kada je nekad slavna franšiza predvođena Garijem Pejtonom i Šonom Kempom poražena od Čikago Bulsa rezultatom 2:4.

Sijetl je te sezone imao skor 64-18.