Gudurić u MONDU: Melo nek oprosti, moram u odbranu

Godina na izmaku još jedna je koju će bek Crvene zvezde mts Marko Gudurić pamtiti po dobru i po jako lepim stvarima.

Prve titule, prva finalna serija sa "večitim" rivalom, prvi poziv u "A" reprezentaciju, uspešan start aktuelne sezone... Prijatni događaji i pobede ređali su se 2016. u životu velikog talenta crveno-belih. Upitan da u rečenicu svede urađeno, Marko iskreno, uz osmeh, kaže:

"Ko je mogao da pretpostavi da će se sve ovako izdešavati?".

Gostujući u MONDU, Gudurić se u novogodišnjem intervjuu osvrnuo na uspehe koje su njegovi saigrači i on ostvarili u prethodnih 12 meseci, počev od hronološki poslednjeg - nastavka impresivnog niza pobeda crveno-belih u ABA ligi (25 u seriji).

"Baš sam pre neki dan naišao na taj podatak, da nam je ukupan skor u ABA ligi u ovoj godini 27-2. To je zaista niz za poštovanje i drago mi je što sam bio deo i prošlosezonske i sadašnje ekipe. ABA liga je prioritet i to se zna. Dosta se priča o karakteru, a mislim da ga upravo pokazujemo u ovoj borbi na dva fronta, uz ovakav raspored... Maksimalno smo odgovorili na izazove, sve ide kako treba i nadam se da ćemo i nastaviti ovako".

Na klupskoj svečanosti u "Kraun plazi", trener Zvezde Dejan Radonjić rekao je da će njegov tim morati da uđe u 2017. još jače, jer će svi imati posebnu želju da sruše lidera. Kada se uzme u obzir i ovosezonski skor crveno-belih 15-0, i ta serija postaje ulog.

"Pritisak od poraza uvek postoji, kod svakog igrača, trenera i ekipe. Razmišljamo, znamo da smo u seriji pobeda, bez neuspeha i uvek svaka sledeća utakmica pravi mali dodatni pritisak, ali uvek se spremamo isto. Trener uvek forsira isti stil i ta priča traje od kada je on tu. Nadam se da nećemo imati zdravstvenih problema i da ćemo nastaviti kao i do sada".

Crveno-beli će 2016. završiti glamurozno - utakmicom protiv šampiona Evrope u punoj Kombank areni. Duel protiv CSKA (četvrtak, 19 časova) biće za igrače Zvezde šlag na torti i nagrada za sve dobro što su napravili.

"Šta reći za Evroligu, neobično je i novo za sve. Bilo je dosta nezgodnih putovanja, par vezanih utakmica, ali mislim da smo napravili zasad OK rezultat. Možemo da budemo zadovoljni, kao i svi u klubu. Ostaje žal zbog nekih poraza na jednu loptu, ali nema osvrtanja i potpuno smo fokusirani na poslednju utakmicu u godini. Da 2016. završimo na najbolji mogući način", dodao je Gudurić.

"Zvezda, Evroliga, živim san i zasad je dovoljno"

Na novogodišnjem koktelu Zvezde pre 12 meseci, Marko Gudurić bio je najtraženiji igrač crveno-belih. Kao jedan od heroja plasmana ekipe u Top 16, kao novi ljubimac navijača, ušao je u godinu na izmaku praćen velikim očekivanjima.

Godinu kasnije, osmeh je i dalje na njegovom licu.

"Da, sećam se i da sam se (na tom koktelu) oznojio od tolikih obaveza i da nije bilo lako, jer i inače se dosta znojim (osmeh). Zaista, kompletna prošla sezona i početak ove, sve je bilo savršeno. Često su me novinari pitali da podvučem crtu ispod poslednjih godinu i po i zaista i dalje ne znam šta bih rekao. Sve ovo je i dalje veliki, ogroman korak za mene. Presrećan sam, prezadovoljan i zahvalan. Skoro sam baš razmišljao, sam nastup za Crvenu zvezdu u Evroligi je nešto o čemu sam sanjao i maštao kao mali, samim tim što živim san - to mi je dovoljno. Presrećan sam zaista. Ne bih da koristim neke prevelike reči, ali to je neko osećanje potpunog zadovoljstva. Eto, to osećam".

Posmatrajući unazad, lako je oceniti da je Gudurić u 2016. ostvario dobar deo zacrtanog. Koji je plan za 2017?

"Zaista, ko je mogao da pretpostavi da će se sve ovako izdešavati? Opet, s druge strane, postavio sam sebi neke ciljeve, a oni su kratkoročni i odnose se na svaki sledeći dan - da sutradan uradim dobar trening, da uradim sve što mogu tog dana i tako je bilo i ranije. ’Dati maksimum u svakom trenutku’, to je moja logika i priča kojom sam se uvek vodio. Sve se kad-tad vrati. U sportu je specifično, a u košarci pogotovo, da se rad koji danas uložiš ne vraća odmah, već posle određenog vremena, tako da je na meni da radim, da nastavim da budem pošten prema igri i prema tom odnosu, pa da se nadam da će se to vratiti na još bolji način".

Komplikovan raspored, česte utakmice i naporan režim putovanja ne ostavljaju mnogo prostora za individualni rad. Ipak, upitan na kojim elementima želi da napreduje u 2017, bek crveno-belih kaže:

"Trenutno je, nažalost, to jako teško. Specifična je sezona i veoma je naporno. Desilo se da smo u onom periodu od 15 dana putovanja bukvalno bili bez ijednog treninga na kom bismo igrali ’pet na pet’. Znači, bili su samo treninzi oporavka, teretana, eventualno skauting, akcije i šut. Zaista nema prostora za individualni rad. Ipak, pogotovo mi mlađi igrači ostajemo posle treninga i radimo na tome. Lično, mislim da bi trebalo da najviše napredujem fizički, a generalno - ne bih izdvajao detalje. Trebalo bi i defanzivno i ofanzivno, u svemu. Rastemo zajedno kao ekipa i individualci se odatle stvaraju. Tako sam uvek i radio, nikad nisam radio pojedinačne stvari. Na primer, to što sam levoruk nikad nije značilo da ću samo da radim u 'levo, levo, levo'. Ne, već se uvek trudim da potenciram ono što mi je teže. Ako vežbam igru u težu stranu, onda idem ka njoj. Možda to nikad neću uraditi na utakmici, ali možda mi baš u nekom trenutku zatreba i eto, to radim".

"Karmelova proslava? Više ne"

Posmatrajući velike igrače, svetske zvezde, Gudurić se trudi i da "upija" njihove poteze. Primera radi, prati levoruke NBA zvezde Hardena i Đinobilija, svog omiljenog igrača - Karmela Entonija...

"Volim da pogledam, trudim se da ispratim njihov stil, promene koje prave. Sada ne uspevam koliko bih hteo, nažalost, ali se trudim da vidim šta rade Harden, Đinobili, ti levoruki igrači. Dok sam bio mlađi, Kobi Brajant je bio baš ’Broj 1’. Tačnije, Karmelo Entoni i Kobi. Naravno, Džordan je van svake konkurencije, ali kad sam počeo da pratim košarku, Kobi je bio prvi i najbolji superstar i od njega sam skidao poteze. Volim u slobodno vreme da pustim neki dokumentarni film ili da nađem bilo šta o njima".

Ne tako davno, u dresu FMP-a je znao i da proslavi trojke u Karmelovom stilu, ali to odavno ne radi.

"Pa da, pretpostavio bi onda o kome se radi i da ti nisam rekao. Evo, sad se toga prisećam, jesam par puta tako slavio... To sam radio zbog njega - zbog Mela naravno, ali ne smem to u Zvezdi, zbog trenera (osmeh)... Bio sam mlađi, sad sam malo stariji, uz Radonjića i ekipu sam neke stvari promenio, pa nema mnogo mesta za proslavu poena. Kad se da koš, sada se odmah gleda dalje, mora da se igra odbrana", nasmejao se još jednom.

"Šta me pokreće? Nije napad..."

Šta Marka Gudurića pokreće na terenu?

"Najsigurniji sam kada odigram dobru odbranu. To me najviše pokrene".

Mnogi će se iznenaditi tim odgovorom...

"Pa dobro, većina, a verovatno i svi me gledaju samo kao napadača, ali kad dobro odigram odbranu onda znam da imam i kredit kod trenera, a to mi onda daje samopouzdanje za šuteve, za kreaciju u napadu. Dakle, odbrana i možda neka ukradena lopta, iznuđen faul, neka dobra timska rotacija, skok... Naravno, i lakši poen, volim kad mi prvi poen bude lako polaganje, slobodno bacanje ili kontra ’jedan na nula’. Volim da tako uđem u utakmicu i uglavnom dobro odigram kada tako počnem".

Napadački, Gudurić je zalet u velikoj pobedi nad Realom prošle nedelje uhvatio jako važnom trojkom. U tom trenutku, slavlje cele klupe i emotivna reakcija Dejana Radonjića jasno su pokazali koliko je svima u ekipi taj pogodak značio. Buđenje popularnog "Gudure" posle nervoznog perioda, u kojem nije uspevao da uhvati ritam, bilo je jako važno svima.

"Da, značilo je svima na klupi, značilo je i meni, jer sam u poslednje vreme bio van ritma i, da tako kažem, nisam pružao najbolje partije koje su svi očekivali od mene. Ipak, kao što rekoh - treniram, radim sa ekipom, individualno ostajem i mislim da će se to vratiti. Takav smo tim, da je svima drago kada saigrač da koš i mnogo mi je drago što je tako. Dobar deo tima od prošle godine je ostao i to funkcioniše kako treba. Veoma mi je prijatno da radim i igram sa ovim momcima. Nema ljubomore, zavisti i mislim da možemo baš da uradimo dobre stvari ove godine, pod uslovom da ostanemo zdravi".

"Doček u Priboju, zagrljaj i suze na stepenicama... Zauvek!"

U osvrtu na Gudurićevu 2016, jako važno mesto zauzima i reprezentacija.

Selektor "orlova" Aleksandar Đorđević uvrstio ga je u širi sastav ekipe, a zadržao ga je među svetskim i olimpijskim vicešampionima i na drugoj fazi priprema, uoči puta na Igre u Rio.

"Kako je počela prošla sezona, tako se i završila, na još i bolji način. Nakon finala i osvojenih trofeja, usledio je poziv za ’A’ reprezentaciju, to je najveća privilegija i motivacija. Mnogo mi je značilo samo to što sam upoznao te ljude, bio sa njima, posmatrao ih ne samo na televiziji, već drugim očima, gledao izbliza kako se ponašaju, kako pristupaju obavezama, kakav odnos imaju jedan prema drugom... Baš znači kada sve to doživiš, kada radiš sa selektorom, to je posebna stvar. Svi znamo ko je Sale Đorđević. Bila mi je velika čast da ga upoznam, da mi da savet i da budem u toj priči. Sve to je veliko iskustvo i nadam se da će reprezentacija dugo godina biti u vrhu evropske i svetske košarke".

... i to sa njim u sastavu?

"Naravno, uvek mi je to cilj. Za mene je taj dres svetinja. To mi je baš sami vrh. Kod nas su sportisti više vezani za dres reprezentacije nego u drugim državama, tako smo svi vaspitani, to nam je cilj i ambicija da budem deo toga"

Zvanično najbolji igrač Evropskog prvenstva za mlade 2015. osetio je važnost uspeha u dresu reprezentacije i u mlađim kategorijama. I dalje pamti skoro svaki detalj dočeka koji mu je rodni Priboj priredio pretprošlog leta, kada je stigao u grad sa kontinentalnim zlatom.

Kao što obično i biva, njegovo mesto prigrlilo je taj uspeh kao sopstveni, jer je jedan od tamošnjih "klinaca" uspeo, a Guduriću je to posebna čast.

"Zaista je prelep osećaj. Kad si u Zvezdi imaš i drugare partizanovce, kojima je naravno drago da uspeš, ali kad si u reprezentaciji svi ti čestitaju, daju neke savete, pričaju... Iskreno, nije mi teško i da čitam i da odgovoram na poruke, da pričam sa njima. Drago mi je što sam iz malog mesta došao do 14 igrača u reprezentaciji, da sam uopšte bio pominjan u toj priči. Sve to dosta znači za moje u Priboju. mislim da su ponosni. Prošle godine bio sam u opštini kod gradonačelnika, posle i na večeri i sve mi je to bilo i iznenađenje, jer tamo to nije praksa, verovatno zato što nije ni bilo puno sličnih prilika"

"Poseban je to osećaj, kad se vratiš kući, tu si odrastao, odatle si krenuo... Baš je lepo. Emocije su mi bile zaista, zaista jake", prisetio se Marko i kao da je ponovo proživeo taj dan povratka sa Eurobasketa 

"Ogromna je to sreća. Mene su sačekali moji, najpre otac, pa posle i ostali. Dok sam se peo do stana, svi su izašli na stepenice. Bilo ih je bar 30. Stričevi, sestre, braća, ujna, ujak, tetka, baš svi su bili sa decom i dok sam se peo pozdravljao sam se sa svima. Na vrhu su me čekali brat i majka i zauvek ću pamtiti taj trenutak, taj njihov zagrljaj... Počeo sam da plačem i nisam mogao da se zaustavim". 

"Klivlend ili Golden Stejt? Opet si iznenađen?"  

Kada je reč o snovima i njihovom ostvarenju, odlazak u NBA, naravno, jedna je od dalekosežnih želja Marka Gudurića.

O ljubavi prema tamošnjoj košarci već je nekoliko puta javno govorio. Navedene simpatije prema Karmelu, jasno, čine Njujork njegovim omiljenim timom.

"Iznervirao sam se kad su na Božić izgubili od Bostona. Napravili su ove sezone dobar tim, doveli pojačanja, ali teško da pored Klivlenda i Golden Stejta neko može nešto da uradi, ipak su oni uz San Antonio najveći favoriti. Tu je i Oklahoma, koja igra dobro, Hjuston igra baš dobro, ali mislim da na Istoku nema niko šanse pored Klivlenda.

Na pitanje "Klivlend ili Golden Stejt?", Gudurić kaže:

"Klivlend, naravno... A, sad si sigurno mislio da ću reći Golden Stejt, zbog njihovih šuteva i trojki? (osmeh)", zastao je, pa još jednom osetio potrebu da objasni kako vidi košarku:

"Zaista ne volim da samo tako posmatram sebe, kao šutera, jer volim sve da radim - i da igram na niskom postu i da asistiram, da koristim levu i desnu ruku... Ne shvatam sebe tako, iako sam se zasad na taj način predstavio svima. Trudim se da radim sve, a ne samo taj šut".

Stoga, jasno je i da mu je Lebron Džejms draži od Stefa Karija, Kevina Durenta, Kleja Tompsona...

"Zaista uživam u Lebronovim igrama i mislim da bi svi trebalo da uživamo u tome što sada radi, dok je na vrhuncu, isto kao i oni koji su imali priliku da prate Džordana i Bulse u njihovo vreme. Verujem da je ovo sada nešto slično tome. Kada se Lebron napadački i odbrambeno zainati, sa onom energijom i blokadama iz leđa, sve to baš moćno izgleda"

U 2016, Gudurić je u poslednjem trenutku povukao prijavu za NBA draft. U junu 2017. sa većom pažnjom će posmatrati taj spektakl.

"Kada je reč o mom odlasku u NBA, zaista nemam neki konkretan plan ili cilj. Ostaje nada, želja, jasno je da je svima san da tamo završe kada počnu da treniraju, ali nikakve posebne pripreme ne radim u vezi sa tim. Idem od utakmice do utakmice, od treninga do treninga, spremam se, igram za Zvezdu i ako iz toga nešto izađe - biću prezadovoljan. Videćemo šta će biti".

I u klubu i u reprezentaciji sretao se sa bivšim, pa i sadašnjim NBA igračima. Sa jednim je bio i cimer na pripremama reprezentacije.

"Kuzma (Ognjen Kuzmić) je bio u NBA, Nedović sa njim takođe, pa smo trenirali jedan s drugim. Pričao sam sa obojicom o tome, kao i sa Jokićem, mojim cimerom iz reprezentacije. Rekao mi je da je ta fizička sprema najveća razlika u odnosu dve košarke. Potvrdio mi je da su drugačija pravila, sve, liga kao liga... Jednog dana - možda se i nađem tamo. Što da ne? Nadam se i ne bih imao ništa protiv, naravno"

Ipak, o NBA ligi kao snu, Gudurić će razmišljati kada dosanja san kroz koji sada prolazi. U 2016. napravio je još nekoliko velikih koraka i još konkretnije nagovestio da se od njega mogu očekivati velike stvari.

Godinu na izmaku, prema sopstvenom priznanju, pamtiće po ovim momentima: