Filipini su protiv Italije pokazali da su "zalutali" na Mundobasket, ali to nije razlog da ne pročitate temeljan prikaz reprezentacije ove azijske zemlje, u kojoj je košarka religija i u čijoj istoriji bitno mesto ima jedan Srbin...
(piše: Mile Latinović, Twitter: Abreuelloco13)
14. oktobar 1978. Jugoslavija - Sovjetski Savez 82:81, Jugoslavija je prvak sveta u Manili, pod dirigentskom palicom legendarnog profesora Nikolića. Verovatno je to ljudima sa ovih prostora prva, ili makar jedna od prvih asocijacija na Filipine.
Filipini su mesto gde je košarka sve, slično Litvaniji. Filipini su mesto gde vam par domaćih titula donosi besmrtnost i status legende. Zanimljivo je da im je domaća liga podeljena na tri dela, sa različitim pravilima pre svega kada je broj stranaca u pitanju. Nešto slično smo imali prilike da vidimo u argentinskom fudbalu sa Klausurom i Aperturom, e tako na Filipinima možeš da budeš tri puta prvak u jednoj sezoni.
Od postanka lige pet puta je zabeležen fenomen da jedan klub osvoji tri titule, što oni zovu "Gren Slem". Najprestižnija i najvažnija titula za navijače i medije osvaja se na turniru koji oni zovu Kup Filipina, koji se igra samo sa domaćim igračima, bez stranaca. Druge dve lige se zovu Guvernerov i Komesarov kup i tokom njih ekipe imaju pravo da uzmu po jednog stranca, ali i tu postoje specifična pravila.
Svaki stranac mora zadovoljiti visinsko ograničenje, koje se menja iz sezone u sezonu. Zanimljivo je bilo pre otprilike 10 godina, kada su dva najbolja tima smela angažovati stranca do 186 cm, a dva najgora do 202 cm - što je visina koja na Filipinima uglavnom garantuje dominaciju, jer su oni izrazito niska nacija, ujedno i najniža selekcija na Svetskom prvenstvu u Kini. Na taj način pokušavaju da malo iznivelišu kvalitet, a s obzirom na to da su stranci uglavnom izuzetno dominantni, jasno je koliko je teško doći do "Gren Slema".
Na Filipinima se igra dosta neobična košarka, sa mnogo poena. Trčanje, tranzicija i kontranapadi su nešto što karakteriše svaku utakmicu. Bekovi u skladu sa svojom visinom su izuzetno pokretni i imaju dobru kontrolu lopte. Visoki igrači su im slabijeg kvaliteta, uglavnom šire igru i predstavljaju ne baš dobre "streč" opcije, čast izuzecima, tako da su stranci uglavnom igrači koji pokrivaju poziciju krilnog centra ili centra. No, da ne dužim dalje i da se vratim na temu, a to je košarkaška reprezentacija Filipina.
Filipini su raj na zemlji i o njihovoj simpatičnoj košarci se ima još mnogo toga reći, ali nekom drugom prilikom.
Filipini su košarkaška nacija koja je okrenuta Americi, što kroz istoriju govore i brojna pravila iz njihove domaće lige, međutim jedno jako važno evropsko ime u njihovoj košarci jeste Rajko Toroman, koji ih je predvodio od 2009. do 2011.
Toroman je došao nakon što je sa Iranom prekinuo ogromnu dominaciju Kine na azijskom kontinentu, gde su Kinezi u poslednjih 16 prvenstava 14 puta osvajali zlato. Rajko je na Filipine doneo "evropski šmek", evropski način rada, trening, trening i trening. I to je donelo rezultat jako brzo, 2013. godine Filipini su bili srebrni na domaćem terenu u Manili. Nisu mogli preko Iranaca i dominantnog Hadadija, ali i srebro je za njih ogroman rezultat.
Tadašnji trener Rejes je u svakom intervjuu pre, tokom i posle turnira spominjao Toromana i njegov uticaj na igrače. Rajko je i dan danas legenda na Filipinima.
Kvalifikacioni turnir na Filipinima za Rio 2016. mogao je da pokaže ljudima koji ne prate tamošnju košarku kakvi su to fanatici. Ljudi žive za košarku, košarka je religija, jedini sport, a košarkaši su velike zvezde, sa kojima se svi na ulici slikaju. Na Filipinima kao košarkaš vrlo lako možeš da zamisliš da si NBA zvezda. Zažmuriš i sanjaš, dok te obožavatelji saleću na svakom ćošku, a realnost je da ti je najveci uspeh "neka tamo titula na Filipinima".
Ovih dana nam je sa Filipina došla vest da se selektor Jeng Guiao naljutio na predsednika države zbog izjave da ne očekuje ništa od košarkaške reprezentacije. Jeng je inače jako poznat trener na Filipinima, vodio je NLEX, Rejn or šajn, KATropu, Barako Bul Enerdži, vlasnik je jednog "Gren Slema" iz 1992. godine.
Filipini su se provukli kroz kvalifikacije kao najbolja četvrtoplasirana reprezentacija.
SASTAV
PG: Mark Baroka - Kifer Revena - Robert Bolik
SG: Rodžer Pogoj - Džejmar Perez - Pol Dalistan
SF: Gejb Norvud - Troj Rosario
PF: Rejmond Almazan - Džapet Agilar
C: Andrej Bleč - Džun Fahardo