Toliko je dobro da zaboravite da ste na zidu, napisao je naš reporter Mladen Šolak, koji se od Svetskog prvenstvo u Kini oprostio obilaskom čuvenog Velikog zida.
/Od reportera MONDA sa Svetskog prvenstva u Kini/
Dok su nebom iznad Pekinga avioni u ponedeljak razvozili učesnike Mundobasketa, na vrhovima brda iznad glavnog grada upoznali smo se izbliza sa građevinom koja je simbol te zemlje - Velikim kineskim zidom.
Poseta Pekingu definitivno ne može biti potpuna bez odlaska do te atrakcije, metafore upornosti Kineza i ogromne žrtve graditelja.
Pravljen u segmentima kroz dva milenijuma i završen u 17. veku, zid je nekad čuvao Kineze od napada sa severa, a danas je mesto na kojem turisti za kartu od 180 juana (2.700 dinara) izbliza gledaju jedno od najvećih građevinskih čuda.
Iako nije tačno da se vidi iz svemira, zid je dovoljno veliki i istaknut da bude vidljiv kilometrima pre ulaska u turistički kompleks. Izgrađen je na zbunjujućem i strateški verovatno nepristupačnom terenu, koji ga čini mnogo višim nego što jeste i neizbežno tera u razmišljanje - koliko mu je tek nekada bilo teško prići?
Danas mu turisti prilaze peške i žičarom, kojoj se približavaju uz nedovoljno upozorenje da se na sedište ne seda, već uskače. Tu lekciju nažalost smo naučili na bolniji način.
Na površini, zid je prostran, strm i oduševljava pogledom ka zmiji od cigala koja se brdima širi u nedogled. Oni koji se umore od šetnje i fotografisanja odmaraju u hladovini neke od kula, a ispod zida su otvoreni i živopisni kafići.
Uz iritirajuću muziku koja ima malo kontakta i sa muzikom i sa Kinom, domaćin kafića dočekuje goste očekivano višom cenom pića i artikala, pa uz skupu kafu možete razmisliti u o kupovini šešira sa reklamom za (ne)poznate "Manlbdro" cigarete.
MLADEN ŠOLAK NA "SILK MARKETU": MISLIO SI DŽABE JE...
Kada se noge umore od "stražarenja" na zidu i kada memorijske kartice postanu dovoljno napunjene novim slikama, put sa čuvene građevine vodi nizbrdo. I to baš uzbudljivo - bobom.
Toliko je dobro da zaboravite da ste na zidu.
Na putu ka izlazu, oseti se i kapitalistička crta ovog mesta, jer su između tezgi sa suvenirima "ušuškani" i dobro posećeni, poznati lanci prodaje sendviča i burgera sa one strane okeana.
Uz američki ukus u ustima, poseta malom "parčetu" kineskog zida završava se punog stomaka i punih očiju, koje su ipak videle samo delić istorijskog čuda, dugačkog 8.851 kilometar.