Rođeni su i odrasli u Beogradu, od 1987. do 1992. bili direktni rivali u "večitim derbijima", potom kao saigrači osvojili olimpijsko srebro, svetsko zlato, dva evropska zlata i jednu bronzu, rivalstvo nastavili kao treneri povremenim susretima u evro-kupovima, a prijateljstvo potvrđivali na obeležavanjima važnih datuma "zlatne generacije" kojoj su pripadali…
...sve dok se sinoć, posle "clutch" trojke Miloša Teodosića za pobedu Virtusa nad Monakom u Evrokupu, nisu hladno razišli, bez pozdrava, kao da se ne poznaju.
Scena gde godinu i po dana stariji Đorđević odmah posle sirene za kraj utakmice odlazi preko terena prema tunelu "Paladoce" i kratko podiže ruku u Obradovićevom pravcu mogla je da vidi i TV publika koja je gledala direktan prenos meča, kao i ona koja je odgledala "hajlajtse" izdvojene za YouTube kanal.
Ova scena izazvala je pažnju medija u našoj zemlji koji su dan kasnije u vestima konstatovali da pozdrava nije bilo.
To što je Obradović slovio i slovi za jednog od kandidata da nasledi Đorđevića na mestu selektora reprezentacije Srbije, što je moglo da se pročita da je on favorit Miška Ražnatovića, koji je u isto vreme bio jedan od Đorđevićevih kritičara, samo je trebalo da ponudi širi kontekst navodnoj netrpeljivosti dvojice legendarnih košarkaša i uspešnih trenera, ali...
Đorđević i Obradović se jesu pozdravili sinoć u Bolonji i to tako što su prišli jedan drugom na centar igrališta dok je oko njih sve "pucalo" posle Teovog poteza kola, razmenili čestitke i kratko popričali, u šta je mogla da se uveri i publika u "Paladoci" (bar ona koja u to vreme nije skakala i proslavljala važnu pobedu).
Ispostavilo se, međutim, da je sudijska trojka uvažila primedbu Obradovićevog stručnog štaba da zapisnički sto nije na vreme zaustavio "štopericu", da je ostalo dovoljno vremena za "do or die" pokušaj za "kontra" pobedu, pa je sat posle kraće pauze vraćen i Monaku pružena prilika za šut preko celog igrališta.
Tek tada, Đorđević je krenuo prema tunelu koji se u kultnoj dvorani nalazio i nalazi "podno" centralne tribine i da je tom prilikom još jednom pozdravio Obradovića.
Sve to može se bolje videti na snimku koji je na YouTube kanal podigao jedan od navijača Virtusa. Pogledajte...
Prevelike su to legende i previše je poštovanja među njima da bi sebi dozvolili da ne pruže ruku, čestitaju, požele jedan drugome sreću i uspeha.