U prvom delu našeg novogodišnjeg intervjua sa Duškom Vujoševićem, koga smo posetili u Klužu, mogli ste da čitate o tome kako je završio u Rumuniji, kakvog je zdravlja, o svemu i svačemu, što se tiče košarke. Kao što smo i tada rekli, intervju čini celinu zajedno, ali i ne, jer je razgovor trajao satima, a skakalo se sa teme na temu.
Zato smo odlučili i da ga fizički podelimo u dva dela, da bismo vam bolje preneli atmosferu i ton razgovora sa Vujoševićem, koji je, kako smo rekli, prilično čio i deluje zdravo i dobro. Pročitajte nastavak razgovora...
Sa sadašnjom upravom Partizana bilo je i svađe i tužbi, ali na kraju, Vujošević ne misli da je ova uprava loša.
"’Ajde, sa određenim simpatijama, do određenog nivoa, gledam i na Ostoju (Mijailovića, predsednika KK Partizan), jer znam da je partizanovac i da se bori na svoj način i svojim nekim vezama da obezbedi dodatni deo sredstava. Ali, tu mora da se bude svestan da je Zvezda i ove godine dobila znatno više od države od Partizana u košarci, a u fudbalu – neuporedivo više. Onda kad se ljudi iz Partizana zahvaljuju što će Partizanu da se renovira stadion, da bude kao nov, a Zvezda dobija 200 miliona za gradnju stadiona…otprilike su to ti odnosi i taj tretman.
Ono što mi se kod Trinkijerija nije svidelo je njegovo mešanje u onom intervjuu na televiziji, u politiku. Ja sam se mešao u politiku što sam morao da branim Partizan, a bio sam predsednik Jugoslovenskog sportskog društva Partizan. Nisam se mešao da bih se bilo kome svideo ili obezbedio bilo kakvu zaštitu", priča Vujošević.
"Navijači Partizana su počeli da dolaze u velikom broju kada su počeli da dolaze Dalipagić prvo, pa Kićanović i kad su se pojavili uspesi. Tad se formirala strast i stalna publika. Za navijače Partizana rezultat je najmanje ta…ne najmanje nego Jadranska liga. Naravno, ni kup nije nešto što treba odbaciti, ali nije to rezultat kojim bi trebalo da se bude zadovoljan. Jedini rezultat koji može da se očekuje od kluba ove sezone i koji bi svi pozdravili i za koji ja navijam i koji bi do kraja privukao publiku - osvajanje Jadranske lige. Ili eventualno osvajanje Evrokupa", rekao je Vujošević.
Duško Vujošević priča kakav je njegov odnos bio prema strancima: pravio je osnovu od domaćih dobrih igrača, a onda je, kako kaže, "foto-robotom" tražio strance da popuni rupe. Ali, kada govori o strancima, postoji tu jedna stvar koju ističe.
"Vesterman, Lovernj, Bertans, Veseli, Dalo - ja sve njih smatram domaćim igračima. Oni su svi znali jezik, voleli su Partizan, za manje pare došli u ovu dolinu gladi, trpeli sve što je trebalo, voleli iskreno i ja njih uopšte ne smatram strancima, niti sam ih tako odvajao na bilo koji način. Čak sam i neke više voleo od ovih koji su 'stvarno' domaći. Taj Vesterman ima tako veliko i građansko i sportsko vaspitanje i zahvalnost, što kod naših nije baš često. Ovo što sada radi Partizan u svakom smislu može da ima opravdanje ako se uzme titula", rezimira Vujošević.
VIDEO: TRI PITANJA - najdraži tim, o strancima, o Rumuniji
Još jedna stvar koju je Partizan izgubio jeste ona publika kakva je bila, jedno od retkih mesta, ako ne i jedino u Srbiji u kome su organizovani navijači bili "podređeni" "običnim", pravim navijačima i gde su svi zajedno "disali" i osećali utakmicu. Sada su tu podele, atmosfera je pokvarena, nekad nepostojeća - a sve to smeta i Vujoševiću.
"Strašno mi smetaju te različite pesme što se pevaju istovremeno, ali ja dobro znam tu situaciju… Mislim da se podgreva to rasparčavanje navijača Partizana…Ono što ja volim i cenim je Grobarski treš romantizam, koji je zadržao tu nepokolebljivu nepotkupljivost i neku intelektualnu notu i Grupa JNA. I, naravno, obične navijače koji su ovde da bi oni pomogli klubu, a ne da klub bude posredno sredstvo da bi oni živeli od njega. Tako da sam jako nezadovoljan tim stanjem i tim pesmama. Makar da pevaju istu pesmu? Pa i kod Zvezdinih sigurno ima tih unutrašnjih sukoba, ali kad se nastupa prema spolja, to je jedinstvena grupa", rekao je Vujošević.
Kada se priča o navijačima, ispričali smo treneru situaciju sa utakmice sa Ritasom, kada se publika iz partera pokoškala sa obezbeđenjem do te mere da ih je razdvajala Žandarmerija. I to ne organizovani navijači, nego oni iz partera. Razlog: obezbeđenje je grubo teralo petoro navijača Ritasa koji su samo stajali sa zastavom u istom tom parteru. Takvo ponašanje prema gostima navijači Partizana nisu mogli da trpe.
"Ma, partizanovci su imali partizanski moral! Umele su često da kasne plate, a poslednje godine smo dobili dve plate za godinu dana. Ja sam uspeo da razvijem partizanski moral i to su navijači osetili i voleli, zato sam pričao da je Partizan država u državi. Ali, sve je to temeljno uzdrmano i urušeno. Ali, Kadinjača još nije pala u glavama i srcima pojedinih ljudi", rekao je Vujošević.
Ono što sve zanima - kada ćete doći na neku utakmicu Partizana? Napravio je tu dužu pauzu Vujošević, a onda sažeo sve u rečenicu: "Kad osetim da mogu da odem".
Onda je usledila elaboracija.
"Ne dolazi Kićanović, ne dolazi Dalipagić, ne dolazi dosta ljudi koji su istorija Partizana. Ja bih voleo da mogu da dođem, ali pod jedan, moraju računi da budu čisti. Meni je život prošao služeći Partizanu, voleo bih da dođem zbog nekih ljudi koji su mi jako dragi tamo, ali kako da vam kažem…Ja zaista, kad i kako su me oterali iz Partizana, preko menadžera, ja tad nisam imao ugovor koji garantuje BAT, pa je to menadžer Miško Ražnatović sredio, a Peković pristao", priseća se Vujošević.
"Ja ne pretendujem na to da treba trener da provede celu karijeru u jednom klubu, svestan sam rizika profesije. Ali, ja nisam oteran zbog loših rezultata, ja sam oteran zbog toga što sam do poslednjeg atoma snage branio Partizan, pa to stvara jednu komplikovanu situaciju...Gledamo neke utakmice sin, supruga i ja. I supruga je isto osvetoljubiva i onda moj sin kaže 'pa nećemo valjda za Zvezdu da navijamo?' Vala za Zvezdu nećemo sigurno. Odmah sam bio u nekoj ambivalentnoj situaciji zbog nekih ljudi koji su izdali, ali Partizan je Partizan, nema tu neke dileme za koga se navija. Ali, da dođem da prisustvujem… šta znam… ne osećam da treba da odem. Kad budem osetio da treba da odem, ja ću otići", kaže Vujošević.
Priča o sadašnjoj upravi tu nije gotova…
"Da se vratimo na Ostoju i da donekle imam simpatije prema njemu jer znam da je partizanovac i da se bori za klub. Pratio sam i intervju koji je dao i video da on vodi računa i da sa poštovanjem priča o meni, ali u jednom momentu došlo je do, što bismo mi treneri rekli, pada koncentracije, pa je rekao da mogu da dođem na kafu u Partizan, ha, ha, ha. Ja onako pijem kafe, ne preterano, onu crnomanjastu, najobičniju, ali zato što je to možda polu smešno, možda ću zato i doći. Ali, valjda na kafu može da dođe bilo koji navijač Partizana? Inače, odem u sportsko društvo, uvek kad sam u Beogradu. Viđam se sa Milanom Obućinom pre svega", rekao je Vujošević.
Kada smo kod društva i drugih klubova, kako gledate na Sava Miloševića? Pokazao je za kratko vreme da ima "šlifa" i karakter trenera.
"Ma, on je meni drag čovek. Mislim da ima talenta za trenera. Mora da izdrži i kad je dobro i kad je loše. On je prošao mnogo kvalitetnih trenera, ali nije prošao sve trenerske škole, znam da se pokrio dobrim saradnicima, znam da je kondicioni trener odličan, da je pomoćni trener odličan. On ima karakter za trenera, pametan je, ima i potrebe mislim sada da ponovo od fudbala zaradi, tako da se sve to uklapa i ima moju maksimalnu podršku. Ja volim Marka Nikolića, koji je pokazao čvrstinu, dostojanstvo u teškim uslovima nije dao na klub, na sebe, borio se. Njega jako volim", rekao je Vujošević.
Svojevremeno ste dobili nagradu za najboljeg trenera Evrolige, koja se mnogo transformisala od tada i ide ka zatvaranju – sve su to stvari na koje Vujošević ne da ne gleda sa simpatijama, nego misli da će doneti veliku štetu evropskoj košarci.
"Ja mislim da je evropska košarka u velikoj krizi i da će biti u još većoj. Ta kriza je započela oko 2000. godine kada je FIBA dopustila da klubovi počnu da igraju svoju ligu, koju oni organizuju. Osnovna greška je bila Bore Stankovića, koji je tada bio čovek koji je donosio odluke u FIBA. I on je potcenio snagu klubova, mislio je da klubovi nisu u stanju da organizuju svoju ligu. Nuđeno mu je da se napravi komisija u kojoj bi bili tri člana klubova, tri člana FIBA, plus on. Znači da bi imali većinu, on je i to odbio.
Pokazalo se da su klubovi u stanju da organizuju svoje takmičenje. A onda je i donesen registracioni pravilnik koji je ulazio u trend Evropske unije da ne može nikome da se oduzme pravo na rad, pa je pod tom formulom omogućeno igraču koji je napunio 18 godina da ne mora da potpiše sa njim prvi profesionalni ugovor, nego da uz određeno obeštećenje, koje je na nivou FIBA i dosta i malo, može da pređe u bilo koji klub. I još gore, da i mlađi igrači od 14 godina mogu ako im porodica promeni mesto stanovanja da idu da bi ostali sa porodicom. Normalno, to je odmah izmanipulisano, pa je familija menjala mesto stanovanja da bi igrač prešao tamo. Napravljen je registracioni pravilnik koji odgovara bogatim klubovima, ne proizvođačima igrača i klubovi su izgubili interes da proizvode igrače", priča u dahu Vujošević.
On ocenjuje da je sve to dovelo do toga da su klubovi izgubili interes da proizvode igrače.
"A to je katastrofalno. Evroliga od onog momenta od kada je zatvorila, od kada je izdigla 11 klubova koji su dobili licencu prekinula je vezu rezultata tih klubova u nacionalnim prvenstvima, odnosno da dobar rezultat iz nacionalnog prvenstva omogući igranje u Evroligi, što je ipak devalviralo domaća prvenstva. Oni idu na neku vrstu pravljenja evropske NBA lige, ali u Americi postoje univerziteti koji imaju svoj zatvoreni sistem i koji proizvodi igrače i srednju školu, koja je vrlo praćena. Mi to ovde nemamo. Ko će proizvoditi igrače?", pita Vujošević.
"U Evroligu će moći samo iz Evrokupa, i to je dobro za Evroligu, a jako loše za evropsku košarku. Za mene je FIBA glavni krivac što je dozvolila da se formira i zaživi to takmičenje, da se do te mere osamostali, napravio je tu autonomiju da u ovim reprezentativnim terminima koji su oni organizovali ne mogu da se odazivaju igrači koji igraju Evroligu. Bez imalo želje da se ima veština zajedničkog života. Mislim da svi oni dobro žive, ali da je evropska košarka na izdisaju", rekao je Vujošević.
Kad smo već tu, ima milion tema, moramo da vam "kopamo" po mozgu malo, pa eto, jedna od tema u Evroligi je neočekivano loša sezona Fenerbahčea. Tim ima stvarno mnogo problema sa povredama, ali teško bilo ko da može da prihvati ovakve rezultate…
"On ima neeeeverovatno puno uspeha i prosto nije normalno koliko je uspeha napravio! Normalno je da dođe neki period krize tima, svežine, motivacije i svega toga. Siguran sam da će uspeti da se izbori protiv toga i klub je stao iza njega, podržali su ga navijači, što je najnormalnije, najnormalnije. Ako se rezultati ne poštuju u klubu, šta preostaje? Gledao sam tu malo stvarno mi je bilo jako žao. Navijam za njega, očigledno će biti teška sezona. Dosta su oni zavisili od Veselog čija je zdravstvena situacija nejasna, nadam se da će se u dogledno vreme vratiti. Lovernjov zglob nije u najboljem stanju. Možda je ekipu više trebalo osvežiti, ali on se teško odvaja od igrača sa kojima je radio i sa kojima je zajedno pobeđivao", kaže Vujošević.
Pratite li Zvezdu u Evroligi?
"Poneki put gledam. Nije mi to u prvom planu. Promenljivo jako igraju, nemaju konstantu…Videćemo kako će te interne probleme koje imaju uspeti da reše, od toga dosta zavisi", rekao je Duško Vujošević.
Imali smo burno reprezentativno leto, počev od mlađih kategorija, do Svetskog prvenstva za seniore, gde smo bili peti, što je razočarenje za većinu ljubitelja košarke, koji su očekivali mnogo više. Na kraju je selektor Aleksandar Đorđević podneo ostavku, kako vi sve to vidite?
"Sveukupno, on je uradio dobar posao. Smatram da je vreme koje je proveo kao selektor iskoristili dobro i reprezentacija i on. Što se tiče rezultata na poslednjem Svetskom prvenstvu, trener ima deo zasluga kad se dešavaju dobri rezultati. Tako da je nekorektno na Đorđevića svaliti svu krivicu. Mislim da pre svega, igrači koji se odazivaju za reprezentaciju ako se već odazivaju, treba da se odazovu na vreme, da dođu tu, ne da čašćavaju svojim prisustvom, da budu u funkciji, da se napravi što bolji rezultat. I to što u NBA prave neki put neke neočekivane stvari, kad dođu da igraju za reprezentaciju treba da bude neka posebna stvar, i treba da daju svoj maksimum. Mislim da nisu svi bili u tom stanju duha", kaže Vujošević.
Mislite li tu na…?
"Ne bih po imenu", prekida odmah Vujošević. "Nisam dovoljno prisustvovao ni treninzima ni svemu, ali znam da nisu svi dolazili na vreme".
Kako vam deluje Igor Kokoškov kao naredni selektor?
"Ja mislim da je to dobar izbor. Igor je izuzetno vredan čovek, koji je bio na izvoru košarke, a sa druge strane ovde je radio sa Gruzijom, sa kojom je imao velike rezultate i sa Slovenijom, sa kojom je napravio uspeh. Dakle, ostao je u vezi sa evropskom košarkom, štaviše, sublimisao je u tom svom znanju najbolje ideje i jedne i druge strane. Kao ličnost je veoma smiren, interesuje me kako će to da funkcioniše u ovim našim dinarskim tipovima", priča Vujošević uz osmeh.
"Mislim da je napravio dobar stručni štab sa Dejanom Milojevićem i sa Vladom Jovanovićem i sa kondicionim trenerom Vladom Koprivicom. Opet, najviše zavisi od toga kakav će odaziv igrača biti. Jedino što mi se nije svidelo je što je on u nekim svojim intervjuima govorio o naturalizaciji američkih igrača, ne sviđa mi se to za strance, protivnik sam toga", odgovara Vujošević.
A postoji li kod nas kriza trenera?
"Loša je godina za trenere, jer toliki je broj utakmica, praktično ne ostavlja vreme za trening. To su putovanja, ogroman je broj utakmica, mislim da u metodologiji sporta ne postoji ni teoriji tačan odgovor i pristup kako bi u tim uslovima trebalo da se radi. Sezona traje celu godinu, jer kako se završi jedna, ima se nešto malo odmora, pa onda počinju reprezentativne akcije. Prosto, treneri koji treba da uzimaju metodiku NBA klubova u smislu broja treninga, nisu u situaciji NBA trenera. Ni što se tiče prevoza, ni što se tiče izbora najsnažnijih ljudi na svetu", analizira Vujošević.
"Vrlo je složena situacija. Nekad je to bilo mnogo spontanije i normalnije i manje su uticali politika i neka druga poznanstva na to ko će da dobije priliku. U to vreme se znalo – ako dobro radiš i ako napraviš dobre rezultate sa mlađim kategorijama, dobićeš neku šansu. Pa ako iskoristiš, ideš dalje. Sada ne zavisi više sve od toga, moraš da imaš neke veze, koje nisu uvek sportske. Pravo da vam kažem, meni se ti ljudi koji prave takve konekcije iz interesa ne sviđaju", odgovara Vujošević.
Njegovo jugoslovensko opredeljenje vidi se i iz odgovora na pitanje: Ko vam se sviđa od naših mlađih trenera?
"Volim Acu Matovića iz Partizana, koji je asistent Trinkijeriju, jer je izuzetno posvećen, velikoga znanja, postao je majstor za individualni rad. Cenim (Slovenca) Juricu Golemca, jer smatram da ima temperament, bio je igrač, ima sve za košarku, čovek izrasta u dobrog trenera. Dejana Milojevića cenim i smatram da će nastaviti tom stazom usavršavanja i da će postati vrhunski trener. U naše vreme niko, ni Tanjević, ni Duda Ivković, nije bio odmah…Možda je Željko Obradović imao neku instant varijantu, ali svi mi ostali nismo odmah bili dobri treneri, nego nas se pustilo da budemo dobri treneri. To se i danas ređe dešava", odgovara Vujošević.
Niste pomenuli Vladu Jovanovića iz FMP-a, kako vam se on sviđa?
"Iskreno, nisam gledao FMP, ali ako se sudi po rezultatima, mislim da će on biti odličan trener", kaže Vujošević.
Sa kim ste u kontaktu od vaših bivših igrača? Raduje li vas kad vidite kako igraju u NBA i Evroligi?
"U redovnom sam kontaktu sa Draganom Milosavljevićem, koji mi je u telefonu upisan kao 'sin Dragan', ha, ha, sa Milenkom Tepićem i Leom Vestermanom. Povremeno i sa Bertansom, ali i sa drugima. Naravno da mi prija kada gledam kako dobro igraju, bez obzira u kakvim sam odnosima trenutno sa nekim od njih. Ima Andrić jednu pripovetku koja se zove Snopići i tu kaže jednu rečenicu, pošto je čovek u raznim fazama svog propadanja držao sa prijateljima cvećaru, pa kaže: 'Tada je video kako i cveće može da zaudara, kad se njime radi'", priča Duško Vujošević.