Evropsko zlato reprezentacije Savezne republike Jugoslavije u Atini 1995. ostalo je upamćeno kao jedan od najznačajnijih uspeha srpskog sporta posle raspada SFR Jugoslavije.
Ekipa Dušana "Dude" Ivkovića postala je prvak kontinenta, zaljubila generacije i u taj tim i u košarku, a slika našeg tima na podijumu postala je kultna.
Dok su naši košarkaši slavili uspeh i svim glasom pevali himnu "Hej Sloveni", kraj njih su stajali samo vicešampioni Evrope, Litvanci. Trećeplasirani su bili Hrvati, ali oni su napustili podijum.
Od tog trenutka hrvatska reprezentacija više nije osvojila medalju, pa se taj post dugačak četvrt veka naziva i "atinskim prokletstvom". Nakon tog silaska i pokazivanja nepoštovanja i prema rivalima i prema takmičenju, više se nisu vratili na podijum.
Iako je decenijama unazad tumačeno da je politika stajala iza tog gesta, nekadašnji hrvatski košarkaš Franjo Arapović rekao je da je to bio protest zbog suđenja u polufinalu.
On je to izjavio gostujući u "Podcast Inkubatoru".
"Ne verujem u to praznoverje (o 'prokletstvu'), ali nismo mi sišli s postolja zbog Srbije toliko zbog krađe. Onda će Srbi normalno prijaviti da smo otišli zbog njih. Kao da se mi nešto njih bojimo? Oni hoće da prikriju to što je bila krađa u polufinalu. Isto kao i Lamonika u Beogradu protiv Španije, što je bila krađa"" rekao je on, misleći i na četvrtfinale Eurobasketa 2005.
Potom se još jednom vratio na Atinu.
"Koliko sam razgovarao sa Stojkom (Vrankovićem) i igračima koji su igrali 1995, oni su mi rekli da nisu otišli zbog Srba, već zbog krađe. Šta su mogli, da nas kazne zbog toga? Pa hajde onda da vidimo video snimak, pa da vidimo odluke sudija i ko je pomogao da Đorđević zabije trojku", dodao je Arapović.
Hrvatska je u tom polufinalu izgubila od Litvanije 80:90, a Srbija je pobedila Grčku 60:52). Trojka na koju nekadašnji prvak Evrope sa Cibonom verovatno misli dogodila se dve godine kasnije, kada je Đorđević uz zvuk sirene srušio Hrvatsku.
"Normalno da će Grci pomoći Srbima, a ne Hrvatima. Ne može te niko očima videti iz zemalja koje su naslonjene prema Jugoslaviji, koje i danas misle da je ovo Jugoslavija. Ima još takvih. Oni su se odmah trebalo nazivati kako su bili, Srbija. Šta znači to Jugoslavija? Šta će, oni uzeti moju olimpijsku medalju iz Seula?"
"Možda su imali pretenzije da naprave malu Jugoslaviju, da uzmu malo Crne Gore, malo Slovenije, malo Hrvatske, svake republike polako. Tako se raspala Jugoslavija. Zovi se Srbija, velika, mala, šta me briga", rekao je Arapović.
Arapović je priznao da je Srbija sportska nacija koja ima šampione ne samo u košarci, već i u tenisu, atletici, muškoj i ženskoj odbojci, vaterpolu...
"Budimo realni, oni su u sportu velesila", dodao je on.